Pojanje pri radu ili pričanju

Kako je moguće pojati tokom dnevnih aktivnosti kao što su rad u kancelariji ili razgovor?

Kada počinjemo sa pojanjem može nam se činiti da je potrebno da se borimo kako bismo se skoncentrisali na ponavljane Božjeg Imena. U mnogim slučajevima u početnoj fazi, potrebno je da zastanemo dok nešto radimo i da namerno pojemo držeći malu (brojanicu). U tom trenutku delovalo bi nam nezamislivo da nam neko kaže da možemo da pojemo dok obavljamo dnevne aktivnosti, čak i dok razgovaramo. Naša koncentracija bi tada izgledala jednodimenzionalna i kada dođe do pojanja mi bismo morali izabrati ili pojanje, ili dnevne aktivnosti.

Ipak, činjenica je da kako duhovno rastemo naše pojanje postaje suptilnije i kvalitetnije. To suptilnije znači da se događa na dubljem nivou u našoj svesti. Na višem nivou prakse pojanja, takođe smo u stanju da pojemo dok obavljamo fizičke i mentalne aktivnosti. Pogledajmo kako ovo može da se dogodi.

Svako od nas može da usmeri pažnju na osam stvari istovremeno. Ovih osam tačaka koncentracije su kroz pet čulnih organa (1. uši, 2. koža, 3. oči, 4. jezik i 5. nos koji se odnose na spoljašnje čulne organe), 6. svesni um, 7. podsvesni um (čita) i 8. intelekt (ova tri su unutrašnji čulni organi). Ovi organi obavljaju svoju određenu funkciju. U našem svakodnevnom životu mi obavljamo mnogo složenih aktivnosti istovremeno koristeći ovih osam tačaka koncentracije. Zamislite osobu koja prelazi ulicu. Dok prelazi ulicu, u stanju je da istovremeno pazi na svetla u saobraćaju, sluša sva vozila, oseća mirise u okolini, oseća da li je toplo ili hladno, upušta se u razgovor sa prijateljem ili kolegom, itd. Dodatno, ona isto tako misli o raznim stvarima i donosi odluke koliko će brzo da hoda, u kom pravcu, da li će stići na vreme, itd. Na ovaj način, svaki pojedinac ima osmoslojnu koncentraciju u podsvesnom umu.

Kada počnemo da pojemo, čin pojanja je ograničen samo na svesni um. U ovoj fazi  nalazimo da je veoma teško da obavljamo  više zadataka dok pojemo. Kada produbimo svoju duhovnu praksu pojanja, mi kreiramo novu impresiju pojanja u našem podsvesnom umu. Ova impresija se razvija u centru koji je takođe poznat kao centar Bogoljublja. Kako se centar Bogoljublja razvija u našem podsvesnom umu, on počinje da isijava misli o pojanju.

 

Kada centar Bogoljublja pokrije preko 50% podsvesnog uma, pojanje Božjeg Imena se događa na podsvesnom nivou. Ovo se obično događa na duhovnom nivou od 50%.Obratite pažnju na članak kako nastaje centar za pojanje i Bogoljublje.

Dakle, ako se vratimo na prethodno razumevanje da postoji osmoslojna koncentracija uma, možemo da obavljamo  mnoge zadatke sa svim drugim čulnim organima, dok podsvesni um radi pojanje. Tako čak i dok su naša usta i intelekt angažovani u razgovoru, podsvesni um radi pojanje i ako ovo nije fizički očigledno spoljnom svetu. U osobi koja poje na ovom nivou postoji blago sećanje na Boga u svemu što radi.

Ova faza pojanja može da se dogodi  samo ako neko vreme redovno pojemo. Koliko brzo ćemo da dostignemo ovaj nivo zavisi od:

  • naše želje da duhovno napredujemo

  • od kvantiteta kao i od kvaliteta pojanja

  • od toga da li je pojanje dopunjujemo nekim drugim vidom duhovne prakse kao

    • boravak u društvu drugih tragalaca (satsang) ili

    • obavljanje nekog služenja Bogu kao što je rad na širenju Duhovnosti (satseva)