Da biste razumeli ovaj članak savetujemo da pročitate sledeći članak:
Sadržaj
1. Uvod
Svi mi činimo razne grešne radnje u našem svakodnevnom životu. Na primer, može da se desi kada čistimo pod, da ubijemo nekoliko insekata ili može da se desi da grubo pričamo sa ljudima na poslu, itd. Da bismo bolje razumeli koncept greha, sagledaćemo neke vrste grehova i ko snosi posledice tih grehova.
2. Vrste grehova
2.1 Vrste grehova u odnosu na posledice po druge
U zavisnosti od toga ko snosi posledice greha, postoje gresi prema sebi i prema drugima kao što je prikazano u tabeli.
2.2 Vrste grehova u odnosu na telo, govor i um
Osoba može da počini greh na nivou misli, da ga ispolji verbalno ili fizički. Shodno tome, greh može da nastane na tri načina koja su predstavljena u tabeli.
Za više detalja o ‘urokljivim očima’ ili ‘urocima’, molimo vas da pročitate naš članak o tome.
3. Da li misao može da prouzrokuje greh?
Doktrina karme kaže da u slučaju zasluga, čak i sama misao da nekome učinimo nešto dobro može da stvori zaslugu, ali da sama loša misao ne može da napravi greh.
Na primer, ako dobijemo misao da opljačkamo banku, to neće da napravi greh. Međutim ako zaista opljačkamo banku, onda pravimo greh. Sama misao o grehu ne stvara greh, jer se ne stvara uticaj na druge ljude.
U slučaju tragaoca za Istinom, čak i grešna misao će da stvori greh. Ovo je zato što se tragalac za Istinom trudi da stekne Božanske kvalitete i sam Bog ga blagosilja znanjem i energijom za tu svrhu. Ako tragalac ima grešne misli, onda se smatra da je Božja energija uludo potrošena i zato to stvara greh. Ovo ne važi u slučaju kada tragalac ima nalet grešnih misli usled suptilnih ometanja ili zaposednutosti negativnim energijama.
4. Ko snosi posledice greha?
4.1 Učestvovanje u grehu
Bilo direktno ili indirektno i bez obzira da li se radi o fizičkom, verbalnom ili mentalnom grehu, osoba koja podržava ili učestvuje u grehu mora srazmerno da iskusi posledice tog greha. Osoba postaje saučesnik u tom grehu. U današnje vreme zakonodavstva slede sličan princip kažnjavanja poput saučesnika u ubistvu koji takođe snosi krivicu za ubistvo.
Treba da znamo da čak i razgovor sa velikim grešnikom, njegov dodir ili društvo, deljenje obroka sa njim, sedenje sa njim, spavanje ili putovanje sa njim, pravi greh onome ko je u njegovom prisustvu.
Kao što je satsang društvo Apsolutne Istine, kusang je društvo neistine. Ako boravimo u kusangu, to stvara u nama loše impresije i može da dovede do duhovnog pada. Zato nije iznenađujuće što nam najblizi često govore ‘da se klonimo lošeg društva’.
4.2 Širenje greha
Sveti tekst pod nazivom Matsjapuran kaže da je greh kao zarazna ili nasledna bolest. Kao što se nasledna bolest nekada ne vidi odmah, isto tako greh neosetno uništava suštinu pojedinca. Ako grešnik ne plati za svoje grehe, onda njegov sin ili unuk mora da ih plati. Na taj način se greh prostire unazad do tri generacije. Shodno tome, svako od nas ima odgovornost prema članovima porodice kao i prema potomstvu.
Postoje i drugi primeri kada se posledice greha prenose na druge, kao na primer između supružnika, direktora firme ili radnika u firmi, itd.
4.3 Kolektivni greh
Samo ljudima je data mogućnost da prevaziđu sudbinu i da doprinesu da oni kao i cela Božja tvorevina bude srećna. Umesto toga, ljudi često koriste svoj potencijal za postizanje sebičnih ciljeva, nanošenje nepravde nevinim ljudima, dominaciju nad drugima, itd. Na taj način društvo stvara kolektivnu sudbinu.
Ovo utiče na celokupnu Božju tvorevinu i remeti prirodnu ravnotežu. Tako dolazi do poplava, suša, zemljotresa i ratova. Iako su ove kataklizme vidljive, njihovi pravi uzroci su nevidljivi. Kada se na Zemlju sruče ovakve katastrofe, uz one koji su činili zlo, stradaju i dobri ljudi.
5. Zaključak – vrste grehova
Važno je da se klonimo greha, jer posledice tih grehova osećamo i mi i drugi ljudi. Takođe je važno da sagledamo dela ljudi koji su nam bliski, jer ako se pravimo da ne vidimo njihovo grešno ponašanje i mi postajemo saučesnici tog greha.
Kaže se da nas u životu tuga uči daleko više nego sreća. Zato kada nam se u životu desi nešto neprijatno, treba da imamo na umu da je to posledica nekog greha iz prošlosti. Ako prihvatimo da je prolaženje kroz sudbinu samo po sebi duhovna praksa, onda ćemo moći brže duhovno da napredujemo.
Duhovna praksa pomaže da se naša sudbina umanji ili da steknemo snagu da je podnesemo.