Rezime
Sudbina je moćan duhovni faktor koji rukovodi našim životima i koren je uzroka većeg dela sreće i nesreće u životu. Sudbina je deo našeg života koji je predodređen zaslugama i gresima iz naših prethodnih života. U proseku je 65% životnih događaja sudbinski određeno. Blaga sudbina može biti prevaziđena srednje intenzivnom duhovnom praksom; srednje teška sudbina intenzivnom duhovnom praksom, a teška sudbina može biti prevaziđena samo milošću uzvišenog duhovnog Učitelja (Gurua).
Molimo vas da pročitate članak, ‘Šta je sudbina i slobodna volja?‘
Sadržaj
1. Uvod
 |
Gospodin Arvind Takar, magistar menadžmenta je bio na visokoj poziciji u poznatoj indijskoj kompaniji. Radio je i kao konsultant za menadžment i držao predavanja iz ove oblasti studentima univerziteta. Tokom proteklih 14 godina se posvetio duhovnoj praksi pod okriljem SSRF. U nastavku je njegova lična priča o sudbinski predodređenom događaju u kome je zamalo umro, ali je spašen zahvaljujući duhovnoj praksi koju je radio.
2. Predviđanje astrologa
Prijatelj me je 30. marta 1988. godine poveo kod poznatog astrologa. Tada sam imao 28 godina. Astrolog me je iznenadio time što je tačno prepričao nekoliko prošlih događaja iz mog života. Između ostalog, predvideo je veoma mračan period u bliskoj budućnosti, ali je odbio da mi ispriča detalje. Rekao mi je, međutim, da nikada ne treba da budem u grupi od troje ljudi i da će mi se život završiti pre nego što napunim 35 godina. Objasnio je da je mogao precizno da vidi moju prošlost na osnovu naučnog čitanja moje sudbine u skladu sa astrološkom naukom. Neko vreme sam u sebi negodovao zbog ovih zlih slutnji.
3. Susret sa Njegovom Svetošću Dr. Atavleom
Ubrzo nakon venčanja, u martu 1991. godine, moja supruga Dr. Aša i ja smo imali tu sreću da u naše živote uđe Njegova Svetost Dr. Atavle. Aša, koja je lekar specijalista psihijatrije, je želela da nauči više o određenim tehnikama auto-hipnoterapije u kojima je Dr. Atavle bio pionir i kojima je podučavao druge doktore širom Indije.
4. Uticaj Njegove Svetosti Dr. Atavlea na naše živote
On nas je uveo u pojanje Imena mog porodičnog Božanstva, koncept koji mi nije bio poznat od ranije. Odmah smo ga primenili u praksi i u tome smo bili istrajni. On nas je ohrabrio i da posetimo i tražimo blagoslov od Njegovog Gurua, Njegove Svetosti Baktarađ Maharađa. Otprilike u isto vreme, Njegova Svetost Dr. Atavle je počeo sa Svojim radionicama o Duhovnoj nauci u Goi, Indija, i mi smo počeli redovno da ih pohađamo. Imali smo sreću da dobijemo priliku da služimo Istini kao deo naše duhovne prakse.
Tokom tog perioda, moj posao je procvetao. Pre toga je bilo perioda kada sam jedva uspevao da spojim kraj sa krajem. Izgledalo je, međutim, da je iznad cele naše porodice taman oblak. Moja dva brata i njihove žene, kao i Aša i ja smo nastavili da se suočavamo sa mnogo ličnih problema. To je uključivalo bračne razmirice, nalete depresije i alkoholizma, spontane pobačaje, misli o samoubistvu i finansijske gubitke. Kroz radionice o Duhovnosti smo shvatili da ove poteškoće stvaraju suptilna tela naših preminulih predaka.
Istrajali smo u našoj duhovnoj praksi i dolascima na radionice Njegove Svetosti Dr. Atavlea kad god je On dolazio iz Mumbaja u Gou. Njegovo vođstvo je povezalo nas tragaoce, popravilo kvalitet naših života i učvrstilo svakog od nas lično. U julu 1993. godine je Njegova Svetost Dr. Atavle trebalo da održi predavanje u Goi, u Davorlimu. Ovo predavanje je održano u hramu Božanstva Date.
(Božanstvo Data je aspekt Boga koji nas, pored ostalih funkcija u Univerzumu, štiti od životnih problema prouzrokovanih suptilnim telima preminulih predaka. Molimo vas da pročitate članak o problemima prouzrokovanim suptilnim telima preminulih predaka.)
Njegova Svetost Dr. Atavle se postarao da i moja majka dođe na predavanje i da preda darove Božanstvu Data. Njegova Svetost Dr. Atavle nas je takođe posavetovao da izvedemo dva obreda pod imenima Narajan Nagbali i Tripindi Šrada, koji se izvode da bi se otklonili problemi prouzrokovani suptilnim telima preminulih predaka. Ovaj obred koristi se i da pomogne suptilnim telima naših preminulih predaka da nastave svoje putovanje posle smrti. Dr. Atavle nam je rekao da je važno da cela porodica, a posebno moji roditelji, učestvuje u obredu da bi imali najveću korist. Ostatak porodice nije baš bio otvoren za bilo kakve duhovne savete od SSRF-a. Zato smo to uradili sa njihovom dozvolom, ali bez njihovog fizičkog prisustva.
U noći 13. avgusta 1993. godine sam za vreme pojanja Imena našeg porodičnog Božanstva, Boginje Ambe, imao najneverovatnije iskustvo. Imao sam viziju Boginje Ambe u budnom stanju. Osetio sam da mi telo nestaje i da se oko svakog dela mog tela stvara zaštitni omotač, počevši od stopala. Boginja Amba je držala moju glavu dok su mi suze nekontrolisano tekle – nisam ni znao zašto. (Kasnije sam naučio da su suze bile znak moje probuđene duhovne emocije.) Sledećeg dana kada smo ovo ispričali Njegovoj Svetosti Dr. Atavleu, On je rekao da je to bilo dobro iskustvo!
(Duhovna emocija je pozitivno duhovno iskustvo u kome osećamo prisustvo Boga i može da se ispoljava na različite načine, od kojih jedan može da bude kada nam idu hladne suze.)
5. Sudbinski događaj
Mome mlađem bratu Sanđaju (tada starom 31 godinu) su 16.avgusta 1993. godine ispred njegove kuće u Margaou, Goa, ukrali auto. Posle nekoliko dana, 23. avgusta 1993. godine sam primio telefonski poziv u kome sam saznao da je auto lociran u jednoj radionici za popravku automobila u Davorlimu, Goa. Jedan po jedan, sva trojica braće (Sanđai, Đaidip i ja) smo stigli u radionicu u Davorlimu. Mom najmlađem bratu Đaidipu je tada bilo 29 godina. Nepun sat po dolasku nas je napala dobro organizovana banda naoružana štapovima, noževima i drugim oružjem.
Banda je već duže vreme operisala sa tog mesta. Pod zaštitom nekih lokalnih političara i policajaca, u ovoj radionici su starim ukradenim vozilima iz Južne Goe prekucavali fabričke brojeve i bojili ih u drugu boju. U bandi je bilo i nekoliko uplašenih gangstera iz Mumbaja. Oni su se uplašili da je njihova mreža razotkrivena.
U napadu koji je usledio, Đaidip i ja smo surovo pretučeni. Velika gomila ljudi je stajala i gledala kako nas tuku, ali niko nam nije pomogao. Sanđaj je odjurio u Margao stanicu policije da traži pomoć. Dok su me napadali, nešto iznutra mi je reklo da pojem Ime mog porodičnog Božanstva. Od trenutka kad je počelo pojanje svaki novi udarac me sve manje boleo. Imao sam osećaj: „Tučete moje telo, ne mene!“ Dok je telo razarao bol, osećao sam da ja nisam telo.
Kada mi se telo omlitavilo, gangsteri su me podigli i pokušali da mi slome kičmu tako što su me iznova i iznova snažno udarali drvenom motkom. Onda kada su pomislili da sam mrtav, bacili su me u udubljenje i nastavili da tuku Đaidipa. Dok sam ležao u udubljenju, iako nisam osećao da mi je telo živo, mogao sam da vidim sve što se oko mene dešavalo. A čuo sam samo pojanje iznutra.
U međuvremenu se vratio Sanđaj, ali policija nije došla sa njim. Izvukao me odatle i odneo u obližnju kuću, odmah pored istog onog hrama Božanstva Date! Kada se Sanđaj vratio da spasi Đaidipa i njega su brutalno napali. Oba moja brata su umrla od posledica ovog napada. Mene su odveli u bolnicu u Margaou. Jedva da sam bio živ i bio sam u tako kritičnom stanju da je Margao bolnica, posle preliminarnih testova i pregleda, predložila da me prebace u državnu bolnicu Medicinskog fakulteta Goe, u Bambolimu koji se nalazio 30 km dalje, jer oni nisu mogli mnogo šta da učine. Pre nego što su kola hitne pomoći stigla u bolnicu Medicinskog fakultata Goe, jedan od doktora (povezan sa SSRF-om) je pozvao Njegovu Svetost Dr. Atavlea i obavestio Ga šta se dogodilo. On joj je rekao da ne brine i da zamoli doktore da nastave sa odgovarajućom terapijom.
Druga tragateljka SSRF-a koja je obavljala svoj staž u bolnici Medicinskog fakulteta je te noći bila na poslu. Kasnije se prisetila da je ništa u njenom medicinskom obrazovanju nije pripremilo na prizor koji je videla kada je zajedno sa timom lekara dotrčala u hitan prijem da mi pomogne. Moje telo je bilo toliko izderano i polomljeno da me nije bilo moguće prepoznati.
U međuvremenu, u svojoj kući koja se tada nalazila u Mumbaju, Njegova Svetost Dr. Atavle je ušao u meditativno stanje. Ostao je u meditaciji sve dok su mene urgentno zbrinjavali u Goi (ovo su nam ispričali tragaoci koji su tada bili sa Njim).
6. Čudesno izlečenje
U nastavku su navedeni neki događaji koji su obeležili moj proces oporavka od povreda.
- U Margao bolnici doktori su videli da imam prelom lobanje, ali kada su doktori u bolnici u Goi uradili rendgenski snimak, preloma nije bilo.
- Prilikom opšteg pregleda, doktori u Goi su smatrali da su povrede takve da ukazuju na višestruke prelome, ali rendgenski snimci povreda su pokazali normalnu koštanu strukturu.
- Doktori na Medicinskom fakultetu su bili iznenađeni brzinom mog oporavka – obično je za isceljenje modrica kao što su bile moje potrebno nekoliko meseci, dok je nekoliko nedelja potrebno da koža opet dobije normalnu boju, ali u mom slučaju je prebojenost izbledela posle 3 dana.
- Četvrtog dana su mi rekli da su mi braća umrla, a da mene otpuštaju iz bolnice. Do kola su me prevezli u invalidskim kolicima. Kada sam stigao u Margao mogao sam da se uz stepenice popnem do našeg stana. Dekan Medicinskog fakulteta u Goi je tada rekao da, ako je ikada video čudo, ono se upravo desilo – pacijent za koga su mislili da neće preživeti, sa višestrukim prelomima, odšetao je kući četvrtog dana!
(Čudesno isceljenje se desilo i zahvaljujući Arvindovoj duhovnoj praksi.)
Suptilno čitanje ovog događaja koje su izveli tragaoci SSRF-a putem njihovog razvijenog šestog čula otkrilo je da sam iskusio „Akal mritju jog“ što znači moguću smrt.
(U svim našim životima datum i vreme smrti sudbinski su predodređeni. To je finalna smrt i niko joj ne može pobeći. Zbog sudbine u svojim životima možemo da imamo i periode kada postoji mogućnost da umremo. Ovo zovemo „Akal mritju jog“, odnosno „moguća smrt“. U zavisnosti od naše duhovne prakse i blagoslova Svetaca možemo biti pošteđeni ove teške sudbine. U Arvindovom slučaju, on je bio pošteđen moguće smrti zbog svoje duhovne prakse.)
Otkriveno je i da se zahvaljujući dobrobitima od obreda koji su obavljeni, kako bi se otklonili problemi prouzrokovani suptilnim telima preminulih predaka, smanjilo ometanje od predaka. Zbog toga je intenzitet bola koji smo sva trojica braće osećali bio mnogo manji – ako bi normalna osoba osećala 100% bola, u našem slučaju je intenzitet bio smanjen na 20%. Toliki je bio značaj obreda (Narajan Nagbali i Tripindi Šrada) koje smo obavili za pretke.
7. Tri značajna razgovora povezana sa ovim događajem
-
Njegova Svetost Kane Maharađ, Svetac iz Indije, je nekoliko dana pre incidenta rekao tragaocu SSRF-a da će nas zadesiti veliko stradanje koje će poljuljati našu veru u Boga. Kada je ovaj tragalac to preneo Njegovoj Svetosti Dr. Atavleu, On je odgovorio: „Hajde da vidimo ko je jači – Bog ili zlo!“
-
Kada su neki tragaoci pitali Njegovu Svetost Dr. Atavlea o tome kako sam zbrinut u bolnici Medicinskog fakulteta, On je odgovorio:“ Zar Onaj koji je zaštitio Arvinda tokom napada neće da ga zaštiti i u bolnici!“
-
Posle dve nedelje Njegova Svetost Dr. Atavle je došao da poseti naše roditelje. Moja majka Ga je pitala da li ću ja biti bezbedan i da li ću biti dobro. On je odgovorio: „Arvind je bezbedan.“
Kada je Njegova Svetost Dr. Atavle sledeći put došao u naš dom u Goi, rekao nam je da će porodice pogoditi još jedna smrt. Neko vreme smo nagađali o čemu bi moglo da se radi. Onda je 18. septembra 1993. godine Ašin otac, koji je mnogo voleo Đaidipa, umro od masivnog infarkta. Nikada ranije se nije požalio na slične tegobe.
Te godine su moji roditelji razmišljali o tome da se ubiju, ali snažna sila je nastavila da ih održava i sprečava u toj nameri.
Preselili smo se 1996. godine u naš novi stan. Pre samog preseljenja je u stanu osveštana skulptura porodičnog Božanstva. Cela porodica je počela da poje Ime porodičnog Božanstva i Ime Božanstva Date. Od tada, život je imao svoje uobičajene oscilacije, ali tokom svake od njih – bilo da je bila na gore ili na dole, jasno smo videli Božju ruku koja nas je uvek umirivala.
Trinaest godina posle ovog incidenta, uprkos iščašenom ramenu, deformitetima kostiju, ankilozirajućem spondilitisu i drugim oboljenjima koja su posledice traume koju sam zadobio tada, Njegovom milošću i dalje mogu da obavljam služenje Istini, kao normalna osoba.
(Kada imamo milost duhovno uzvišene osobe, imamo i moćan zaštitni omotač protiv teške sudbine kao i sredstva sa kojima možemo da je prevaziđemo.)