Šta je Duhovnost?

1. Uvod u Duhovnost

Mnogi od nas su istraživali Duhovnost na svoj način. Iako se radi o vrlo individualnojpotrazi(svi imamo vlastitu definiciju Duhovnosti), ona je društvene prirode. Razlog tome je što je Duhovnost u ljudskim umovima sinonim za potragu za značenjem, smislom i usmerenjem u životu.

Ljudi bivaju privučeni Duhovnošću i započinju svoje duhovno putovanje iz različitih razloga. Uopšteno govoreći, postoji nekoliko glavnih razloga za to:

1. Znatiželja vezana za duhovnu dimenziju : Ovo uključuje traženje odgovora na dublja pitanja o životu, poput sledećih: koja je svrha života, odakle dolazim i gde odlazim nakon smrti?
2. Suočavanje sa problemom u životu : Nepremostivi problemi u životu često podstaknu ljude da potraže rešenje svojih problema izvan granica savremene nauke. Ovo uključuje susrete sa astrologom, vidovnjakom ili Svecem.
3. Interes za duhovnim isceljenjem : Sposobnost lečenja kanalisanjem suptilnih energija je veština koja se praktikuje hiljadama godina.
4. Interes za ličnim razvojem : Zbog želje da postanu bolje osobe, ljudi se priklanjaju Duhovnosti i duhovnom načinu života
5. Želja za duhovnim rastom : Neki od nas imaju unutrašnju želju za duhovnim rastom i nije im potreban katalizator koji bi ih približio Duhovnosti.

Postoji mnogo literature na internetu namenjene ljudima koji su u potrazi za značenjem Duhovnosti, što je i svojevrstan problem, jer postojanje različitih definicija može biti zbunjujuće. U ovom članku pružamo definiciju Duhovnosti i praktične uvide u Duhovnost.

2. Definicija Duhovnosti

Na Sanskritu, Duhovnost je poznata kao Adijatma. Reč je izvedena iz dve reči, Adi i Atman (Atmanaha). Adi znači onaj koji se odnosi na temu, aAtma znači Duša. Duša je Božanski princip koji se nalazi u svakome od nas i to je naša istinska priroda. Duša je glavna komponenta suptilnog tela i sastavni je deo Vrhovnog Božanskog Principa. Njene karakteristike su Apsolutna Istina (Sat), Apsolutna Svesnost (Čit) i Blaženstvo (Anand). Usponi i padovi (i sreće i nesreće) kroz koje osoba prolazi u životu ne utiču na Dušu jer se nalazi u večnom stanju Blaženstva.

Naše prirodno stanje je Blaženstvo (što je i prava priroda Duše unutar nas) i svi mi u suštini čeznemo da budemo u tom stanju. To je takođe razlog zašto svi u životu tražimo sreću i trčimo za različitim stvarima za koje mislimo da će nas usrećiti. Međutim, kao što svi znamo, sa stresovima i pritiscima savremenog života „sreća” je nedostižna i prolazna.

Duhovnost se, dakle, bavi razumevanjem prirode Duše i putovanjem pojedinca unutar sebe kako bi se poistovetio sa Dušom i doživeo je kao svoju istinsku prirodu. Duhovnost je opsežna nauka o tome kako biti blažen.

Delokrug nauke o Duhovnosti je vrlo širok, te takođe uključuje odgovore na neka dublja pitanja kao što su „Ko sam ja?”, „Odakle dolazim?”, „Koja je svrha života?”, „Gde odlazim posle smrti?” i sl.

Na Sanskritu, Duhovnost ili Duhovna nauka naziva se Paravidija (Vrhovna nauka), dok se sve ostale vrste nauka nazivaju Aparavidija, odnosno niže nauke. Pod „naukom” mislimo na modernu nauku. Racionalisti i većina ljudi smatraju da su nauka i Duhovnost dve odvojene discipline. Međutim, Duhovnost je znanje o večnosti, odnosno znanje o svim predmetima. Duhovnost pokriva ceo fizički svet, te suptilni nevidljivi svet, sve fizičke i duhovne regione, sve fizičke i suptilne frekvencije, energije i vibracije, sve pozitivne i negativne entitete, te sva živa i neživa bića u celom Univerzumu. Duhovnost sadrži sve znanje i memoriju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, od početka do kraja Univerzuma.

3. Razlika između Duhovnosti i religije

Religija, za mnoge ljude, pruža prva učenja o duhovnim pitanjima i stvarima koje su izvan fizičkog sveta. Međutim, religije često imaju prirodu sekte. “Sekta” je grupa ljudi koja misli da je njihov Put prema Bogu najbolji i poželjniji (ako ne i jedini).

Međutim, jedan od osnovnih principa Duhovnosti je da postoji onoliko puteva ka Bogu koliko ima i ljudi. Baš kao što doktor ne prepisuje isti lek za određene bolesti različitim ljudima, tako ni ista duhovna praksa ne odgovara nužno svima. Kada je duhovna praksa prilagođena pojedincu, njegovom temperamentu i potrebama, ona dovodi do bržeg duhovnog napretka.

Bog je ekspanzivan i da bismo Ga spoznali mi takođe moramo postati sveobuhvatni u svom duhovnom pogledu. Kratkovidi i etnocentrični pogled na religiju ili Duhovnost često guši duhovni napredak, što dovodi do stagnacije.

4. Zašto je Duhovnost ključna za nas?

Bez obzira na to ko smo i odakle dolazimo, naša potreba za osećajem sreće u životu pokreće sve naše svetovne težnje. Ta potreba prisutna je kod svih nas, nezavisno od našeg kulturnog nasleđa, religije, pola, društvenog i finansijskog statusa, itd. Međutim, istraživanjem koje je zasnovano na Duhovnoj nauci saznali smo da je prosečan čovek srećan samo 30% vremena.

Jedan od glavnih razloga zašto osećamo nesreću jesu problemi sa kojima se susrećemo u životu. Svi su upoznati sa fizičkim i psihološkim uzrocima životnih problema, ali mnogi od nas ne znaju da problemi koji su fizičke ili psihološke prirode mogu imati u osnovi duhovni uzrok. To znači da se problem koji je prvenstveno nastao iz duhovnih razloga može manifestovati kao fizički ili psihološki problem.

Glavni duhovni problem su sudbina (karma), problemi uzrokovani preminulim precima te ometanje uzrokovano negativnim energijama

Istraživanjem koje je zasnovano na Duhovnoj nauci saznali smo da je više od 50% problema sa kojima se ljudi susreću u životu prvenstveno duhovne prirode. Svi veliki životni događaji, poput braka, dobrih i loših veza, ozbiljnih nesreća i većih bolesti, događaju se prvenstveno zbog sudbine pojedinca.

Ovo je važno – Rešenje za bilo koji problem mora se obezbediti na odgovarajućem nivou.

Kada problem pacijenta ima u osnovi duhovni uzrok, najbolje je pružiti duhovnu pomoć ili koristiti duhovno rešenje kao pomoć. Duhovne mere poput bavljenja Duhovnošću olakšavajui fizičke i psihološke probleme, a pogotovo ako je osnovni uzrok problema duhovne prirode.

5. Duhovnost i svrha života

U nekom trenutku života počinjemo da se pitamo – da li je to to?

Da li je ovo sve što postoji u životu – na primer – sticanje dobrog obrazovanja, zarađivanje novca, dobijanje zajma, kupovina automobila, dobijanje još većeg zajma, kupovina kuće, kupovina još veće kuće, postizanje uspeha i priznanja u nekoj oblasti, podizanja porodice i na kraju smrt? Neki od nas semogu zapitati da li život ima neki viši smisao.

Za neke od nas koji su prošli ovu introspekciju, osećaj je kao da se nešto pomerilo duboko u nama. Neke od nas su takva osećanja i pokrenula da se otisnemo na sopstvenoduhovno putovanje.

Prema Duhovnoj nauci, postoje samo 2 razloga za rođenje:

• Prva svrha života je dovršavanje sudbine ili karme pojedinca sa kojom se rodio.
• Druga i važnija svrha života jeste duhovni rast.

Praktikovanje Duhovnosti prema univerzalnim principima nam pomaže kod obe svrhe života. Pomaže nam da prevaziđemo nepovoljnu sudbinu koja nam uzrokuje nesreću, ali nam pomaže i da duhovno rastemo.

Napomena: Za više informacija molimo vas pročitajte članak: Šta je svrha života?

6. Duhovnost je praktična nauka

Mnogi od nas čitaju knjige o Duhovnosti i duhovnim konceptima. Međutim, puka teorija (makar bila itačna), iako pojedincu pruža jasne smernice, nikada ne može biti doživljena ako se ne spusti u praksu. Ona ostaje osobi tek kao intelektualni duhovni koncept. Osoba dobija duhovna iskustva, odnosno iskustvo Duhovnosti, tek kada znanje primeni u praksi. Duhovna praksa istinski pomaže osobi da razume važnost Duhovnosti. Iz tog razloga kaže se da na duhovnom putu teorijsko znanje o Duhovnosti ima samo 2% važnosti, dok 98% važnosti leži u njenom praktikovanju .

Ako osoba samo čita o Duhovnosti, a ne bavi se njom, nikada neće razumeti/iskusiti njenu važnost. Kao rezultat toga, pre ili kasnije interes za Duhovnost može početi da opada, a može se javiti i sumnja u delotvornost Duhovnosti u životu.

Još jedna važna stvar koju bi trebalo uzeti u obzir je istinitost duhovnih knjiga koje osoba prati. S obzirom na to da nije lako recenzirati duhovnu knjigu, nije uvek jasno da li je knjiga tačna. U članku – Uticaj autora na knjige o Duhovnosti objasnili smo da nisu sve duhovne knjige jednake i da nivo duhovne istine zavisi od autora knjige.

7. Importance of a spiritually evolved guide (Guru) in Spirituality

Ne možemo dovoljno naglasiti koliko je važno imati duhovnog učitelja (Gurua) na duhovnom putu. U svakoj duhovnoj potrazi Guru je od najveće važnosti, prvenstveno zato što je Duhovnost putovanje na kome je cilj da prevaziđemo svojih pet čula, um i intelekt, te da spoznamo da je Duša naša prava priroda. S obzirom na to da je Guru sam prošao taj put, On je autoritet na tom polju i sposoban da nas vodi na putu ka Bogospoznaji.

Nažalost, u današnje vreme više od 80% Gurua u društvu je lažno i bez duhovnog autoriteta, te koriste Duhovnost kako bi zaradili novac i dobili na važnosti. Oni tako štete društvu jer obmanjuju ljude zainteresovane za Duhovnost. Većina ljudi u današnje vreme nalazi se na duhovnom nivou od 20%, te nemaju sposobnost da razaznaju da li je osoba Svetac ili nije. Međutim, generalno na kraju slede osobu koja može da ih izleči ili čini čuda.

Ako je želja tragaoca iskrena, tada nemanifestovani Božji Princip interveniše vodeći tragaoca do pravog Gurua.

8. Duhovni putevi

Postoji mnogo opštih puteva do Boga, a najpopularniji od njih navedeni su u nastavku.

• Baktijoga– Put Bogoljublja
• Namsankirtanjoga– Put Pojanja
• Karmakand– Put Ritualnog Bogosluženja
• Karmajoga– Put Akcije (bez očekivanja ikakve nagrade za učinjeno delo)
• Dhjanjoga– Put Meditacije
• Nijanjoga– Put Znanja (primanje znanja koje se odnosi na Dušu, kroz Svete spise ili suptilno)
• Hatajoga– Put Podvižništva
• Kundalinijoga– Put Duhovne Energije

Ovi različiti putevi stvoreni su tako da odgovaraju temperamentu tragalaca. Međutim, bez obzira za koji se Put odlučimo, važno je da smanjimo intenzitet mana ličnosti jer ako osoba ima previše mana u karakteru, ne može opstati ni na jednom Putu.

Kako bi pomogao tragaocima da brže napreduju na duhovnom putu, Njegova Svetost Dr Atavle uspostavio je Gurukrupajogu (Put Milosti Gurua). Ovaj Put objedinjuje najbolje delove svih ostalih duhovnih puteva. On preporučuje 8 koraka duhovne prakse sa naglaskom na uklanjanju mana ličnosti i ega pojedinca.

9. Prepreke u Duhovnosti

Tragalac koji duhovno raste na svom duhovnom putu može naići na sledeće prepreke :

• Netačna uputstva o duhovnoj praksi : Čak i ako osoba ima veliku želju da duhovno napreduje, može izgubiti mesece ako ne i godine, kada smernice koje sledi nisu tačne.
• Duhovna praksa se ne odvija prema univerzalnim principima : Svaka duhovna praksa treba da se zasniva na univerzalnim zakonima/principima, u protivnom nas može odvesti u stagnaciju.
• Nepostojanje autoriteta koji bi razjasnio sumnje tragaoca : Ako se sumnje u pogledu duhovne prakse ne razjasne, tragalac može skrenuti sa pravog puta i izgubiti veru u Duhovnost.
• Negativne energije iz duhovne dimenzije često navode tragaoce na pogrešan put.
• Ponekad životne nedaće mogu izbaciti duhovnu praksu tragaoca iz koloseka.
• Ponekad osoba stagnira u svojoj duhovnoj praksi, a da toga nije ni svesna, te je stoga važno imati duhovnog učitelja na svom duhovnom putu.
• Duhovni put do spoznaje Boga može trajati godinama, ako ne i decenijama. Ponekad na tom putu tragaoci mogu da osete nedostatak volje, marljivosti ili istrajnosti u svojoj duhovnoj praksi, što može omesti njihov duhovni rast. Stoga povezanost sa drugim tragaocima ili duhovnom organizacijom daje tragaocima neophodan podsticaj i ohrabrenje na njihovom duhovnom putu.

10. Praktikovanje Duhovnosti

Duhovna praksa je nešto što mnogi započnu, ali malo njih završi. Malo je onih koji istraju u duhovnoj praksi i godinu dana, a još manje njih napreduje do viših duhovnih nivoa.

Zašto je to tako?

Ne radi se o nedostatku iskrenih tragalaca koji žele da napreduju. Takođe, Duhovnost je univerzalna i svi, čak i osoba koja je počinila mnogo grešaka, može duhovno napredovati iskrenom duhovnom praksom.

Razlog zbog kojeg ljudi odustaju od Duhovnosti je taj što se u većini slučajeva ljudi ne bave Duhovnošću u skladu sa njenim univerzalnim principimai pod vođstvom verodostojnog duhovnog učitelja. Stoga oni stagniraju na svom duhovnom putovanjui ne dolazi do njihovog očekivanog duhovnog rasta. SSRF preporučuje praktikovanje Duhovnosti prema 6 osnovnih principa duhovne prakseza brži duhovni rast.

11. Zaključak

Nadamo se da vam je ovaj članak pojasnio značenje Duhovnosti. Ako ga smatrate korisnim, molimo vas podelite ga sa drugima koji su možda zainteresovani za Duhovnost. Vas koji ste na putu duhovnog traganja podstičemo da pročitate i naš odeljak o duhovnoj praksi. Za one koji su novi u Duhovnosti, molimo pročitajte odeljak Započnite svoje duhovno putovanje.

Ako imate bilo kakva pitanja, možete da iskoristite opciju postavite pitanje.