Osnovni principi duhovne prakse
Ponuditi Bogu u skladu sa svojim talentom i mogućnostima
Svako od nas ima na raspolaganju određene resurse. Sve njih dobili smo od Boga. Osnovni princip u duhovnoj praksi je koristiti upravo ove resurse kao deo naše duhovne prakse i za duhovni rast kako bi služili Bogu. Resursi koje imamo mogu da se generalno podele u sledeće kategorije:
1. Naše telo
2. Naša imovina i svetovne veze
3. Naš um i intelekt
4. Naše šesto čulo
Pogledajmo ova četiri aspekta malo detaljnije:
1. Naše telo
Služiti telom znači da koristimo telo za služenje Bogu. Na primer:
|
2. Našu imovinu i svetovne veze
Primer služenja Bogu uz pomoć korišćenja naše imovine i svetovnih veza bi bio:
|
3. Naš um i intelekt
Korišćenje našeg uma i intelekta je korišćenje naših kreativnih i intelektualnih kapaciteta za služenje Bogu. Primeri za ovo mogu da budu:
|
4. Naše šesto čulo
Neki od nas su obdareni šestim čulom od detinjstva. To možemo da zahvalimo duhovnoj praksi iz prošlih života, ili iz ovog života. Na nama je da koristimo tu sposobnost kako bi podstakli duhovni rast u nama i u drugima. Poželjno je da šesto čulo koristimo uz vođstvo duhovnog učitelja. |
Ukratko:
- Kada stalno nudimo ono što imamo da bi služili Boga kao deo naše duhovne prakse, mi duhovno rastemo.
- Čak i ako neko nema imovinu ili razvijen intelekt, može da ponudi svoje telo za služenje Bogu i tako duhovno da raste.
- Četiri spomenute vrste ponuda ne isključuju se međusobno. Ako osoba ima razvijen intelekt i odlično razumevanje Duhovnosti ona može da ponudi samo intelekt. Međutim, princip se odnosi na „nuđenje svega šta neko ima“. Kako osoba ima i telo, a ima i neku imovinu, treba da ih ponudi zajedno sa intelektom.
- Od svega što možemo da ponudimo, um i intelekt su najsuperiorniji, jer kroz to možemo pomoći drugima da shvate i sprovedu Duhovnost u praksi.