1. Uvod

Kao dete sam verovala da Bog postoji, ali da nema neku posebnu formu. Moja porodica je kineskog porekla tako da pratimo neka budistička verovanja, ali ne striktno. Od moje desete godine sam povremeno pokušavala da razgovaram sa Bogom, obično pred spavanje, kako bih Mu se zahvalila što vodi računa o mojoj porodici i molila sam Ga da nastavi da se brine o nama. Kada god bih upala u neku nevolju ili bila blizu toga, setila bih se Boga.

2. Bračni problemi mojih roditelja

U toku detinjstva moji roditelji su imali bračnih problema i često bi se sve to odigravalo pred nama. Imam dve sestre, ali od nas tri majka bi meni poveravala šta joj je otac radio ili govorio. Uznemiravalo me to što mi je govorila i počela sam da razvijam bes prema ocu. Često sam bila depresivna jer ništa nisam mogla da učinim kako bih promenila situaciju.

Godine provedene u osnovnoj školi su bile ispunjene posetama školskim savetnicima koji su mi pomagali da se nosim sa situacijom kod kuće. Emotivno sam se vezivala za nastavnike u školi jer mi je značilo to što su mogli da razumeju situaciju u kojoj sam bila na način na koji vršnjaci nisu umeli. Uprkos tome što sam imala podršku u školi, problemi koje sam osećala iznutra nisu bili rešeni.

3. Tinejdžersko doba

Kada sam imala petnaest, šesnaest godina, osetila sam da se nešto u meni menja. Depresija koju sam osećala zbog porodične situacije je prerastala u bes prema roditeljima. Bila sam ljuta na oca zbog dvostrukog života koji je vodio i bila sam ljuta na majku jer nije preduzimala ništa povodom toga, kao na primer da zatraži razvod. Kako je ona bila često uznemirena zbog oca, svoj bes je iskaljivala na meni i sestrama.

U ovom periodu počela sam da se oblačim u crno, koristila sam i crni lak za nokte. Odlučila sam da po prvi put ošišam svoju dugu kosu na veoma kratko i farbala sam je u razne boje poput zelene, do plave i ljubičaste. Tada sam takođe slušala dosta hevi metal muzike, poput Slipnot i Gadsmek, sa veoma nepristojnim tekstovima i često sam psovala. Uživala sam da gledam horor filmove i što su jeziviji bili, više sam želela da ih gledam. Pomišljala sam da uradim pirsing na obrvi, usni, itd. i da istetoviram telo.

Bilo je i trenutaka kada sam osećala jak bes bez nekog posebnog razloga, želela sam da vrištim ili da udaram zid. Tih godina sam takođe lako postajala veoma emotivna. Moji prijatelji i porodica su tada bili zbunjeni. Izgledalo je kao da je postojala nova strana moje ličnosti koja se najednom probudila.

Borila sam se sa saznanjem i otkrivanjem toga ko sam ja kao osoba i osećala sam unutrašnji nemir oko svojih različitih interesovanja . Zbog toga sam bila konstantno uznemirena. Kasnije sam shvatila da nam samo Duhovnost može pomoći da shvatimo ko smo zapravo.

4. Interesovanje za Duhovnost

Za Duhovnost sam se više zainteresovala kada sam 2008. godine krenula na fakultet. Išla sam na mnoge časove iz antropologije i najviše sam bila zainteresovana da učim o različitim sistemima verovanja i religijama raznih kultura širom sveta kao i o njihovom znanju o duhovnoj dimenziji.

Tada sam počela da radim u radnji opreme za rekreaciju na otvorenom i kampovanje, gde sam se sprijateljila sa dvoje ljudi (koji su kasnije postali tragaoci SSRF-a). Kako smo razgovarali o raznim duhovnim temama, momentalno sam postala bliska sa njima. Često sam posle posla ili vikendima išla kod njih kako bismo razgovarali o Duhovnosti, a oni bi mi pokazivali razne knjige koje su imali o Duhovnosti i duhovnom isceljivanju.

5. Započinjanje duhovne prakse uz SSRF

Dvoje mojih prijatelja sa posla su 2009. godine isplanirali put u Gou, Indija i zamolili su me da vodim računa o njihovoj kući dok su odsutni. Kada su otputovali u Indiju, nenadano su ostali u SSRF Istraživačkom centru i tamo započeli svoju duhovnu praksu.
Tokom tih nekoliko meseci njihovog odsustva, u našoj porodičnoj kući imali smo iskustva sa nekim negativnim entitetom. Moja tetka, mlađa sestra i ja smo mogle da osetimo prisustvo ovog negativnog entiteta koji bi često radio razne stvari po kući kako bi nas zaplašio.

Ne znajući šta da radim, kontaktirala sam elektronskom poštom mojih dvoje prijatelja koji su se nalazili u Istraživačkom centru SSRF-a, jer su mi oni bili jedini prijatelji koji su mogli da razumeju i možda da ponude neko rešenje i objasnila im šta se dešava. Prosledili su mi adresu SSRF internet stranice i posavetovali nas da počnemo sa pojanjem “Šri Gurudev Data” pojalice. Dok sam prvi put čitala stranicu, sećam se da sam osetila da je sve što čitam Istina i nikada nisam imala ikakvu sumnju o bilo kom članku.

Čim sam otpočela Data pojalicu, iste noći sam imala upečatljivo iskustvo paralize u snu i bolnog pritiska koji mi je gurao telo. U detinjstvu sam nekoliko puta imala iskustvo paralize u snu, ali ovo je bilo najupečatljivije. U mislima se automatski aktivirala Data pojalica i posle nekog vremena paraliza i pritisak su prestali. Počela sam svakodnevno da radim Data pojalicu i doživljavala sam to da svaki put kada je pojem, negativni entitet ne može da mi priđe, ostajao je daleko od mene. Ovo mi je povećalo verovanje da me pojalica zaista štiti i posavetovala sam porodicu da rade isto.

Iskreno sam se trudila da praktikujem sve što su me tragaoci SSRF-a savetovali o pojanju ili drugim merama isceljivanja i počela sam primećivati pozitivne promene moga uma i bića. U situacijama u kojima bih obično dobila nalete negativnih misli, postajala sam mirnija.

Ubrzo su se i moji prijatelji vratili iz Indije i podeli su sa mnom sve što su naučili o duhovnoj praksi u SSRF Istraživačkom Centru. Često sam dolazila na satsange u njihovu kuću i oko pohađanja satsanga sam osećala mnogo entuzijazma jer sam svaki put osetila puno pozitivnosti i želela sam da naučim šta još mogu primeniti.

Počela sam da prisustvujem i SSRF satsanzima Severne Amerike koji su se održavali svake nedelje preko telefona i dobila sam nekoliko duhovnih iskustava. Kada god bi mi na pamet palo neko pitanje, tragalac koji je vodio satsang bi automatski odgovorio na to što sam pomislila ili bi neko od učesnika postavio to pitanje. Trudila sam se da oslobodim svaki petak uveče kako bih prisustvovala satsangu, pa sam odbijala pozive prijatelja za izlaske jer sam osetila da će mi Čaitanija koju dobijam tokom satsanga pomoći da se potrudim oko duhovne prakse cele nedelje.

Ubrzo smo upoznali četvrtog trgaoca koji je živeo u istom gradu, a koji je započeo svoju duhovnu praksu sa SSRF-om pa smo kao našu satsevu zajedno organizovali i vodili serije javnih SSRF radionica u biblioteci.

6. Učenje kako da se izborim i prevazićem duhovno ometanje

Posle nekog vremena duhovne prakse, tragateljka koja me savetovala mi je objasnila da zbog negativnih energija imam jaka ometanja. Rekla mi je to ujutru, pre nego što sam krenula u školu i sećam se da sam sedela na času i pokušavala da shvatim da imati jaka ometanja zapravo znači da sam zaposednuta negativnom energijom. Trebalo mi je vremena da ovo prihvatim, ali kada sam prihvatila, mogla sam i da razumem šta to znači i šta treba da uradim kako bih prevazišla ometanja.

Sada su moji tinejdžerski dani dobili više smisla jer sam shvatila da su sve tendencije i razlozi zbog kojih sam se osećala kao dvostruka ličnost dolazili od negativnog entiteta koji me je zaposeo.

Kako sam povećavala intenzitet duhovne prakse i mere duhovnog isceljivanja, negativni entitet koji me zaposeo je počeo da se ispoljava u vidu fizičkih pokreta ili promena izraza lica. To se često dešavalo kada sam bila na satsangu ili u nekom okruženju koje ima više satvikte. Srećom, Bog se pobrinuo da se ovo dešava samo u društvu tragalaca kako moja porodica i prijatelji ne bi nikada prisustvovali tome, jer bi se verovatno uplašili.

Uznemiravanje se takođe javljalo u vidu negativnih misli ili misli o tome da naudim sebi. Na primer, dok sam vozila često sam dobijala nagon da skrenem i da udarim u drvo ili bih zamišljala tu sliku dok vozim. Tokom tih perioda, samo sam molila Boga da mi pomogne i pokaže kako da zanemarim te misli i nagone. Iako su ove misli i nagoni bili veoma jaki, Bog nikada nije dozvolio da mi se nešto desi.

SSRF je u januaru 2010. godine iz svog Istraživačkog centra preko interneta emitovao svoju duhovnu radionicu kako bi neki tragaoci širom sveta mogli da je gledaju. Sećam se da kada god sam pokušavala da gledam bilo koju sesiju radionice, moja ometanja su bila tolika da nisam mogla da razumem išta od toga šta se dešavalo. Tokom te nedelje moji stomačni mišići su se po ceo dan neprestano grčili. Ipak, morala sam da vozim i da idem u školu i jako sam se plašila šta će drugi da misle ako me vide da pravim te nekontrolisane pokrete. Samo Božjom milošću, dok sam sedela na času ili sa svojom porodicom ti nekontrolisani pokreti su bili svedeni na jedva vidljive pokrete. Ipak kada sam bila sama, opet bi postali intenzivni. Kako sam primetila da se pokreti smanjuju kada je to potrebno, shvatila sam da Bog sigurno radi nešto što je izvan mog razumevanja i to sam i prihvatila.

Kroz ova iskustva, shvatila sam da je jako ometanje zapravo skriveni blagoslov jer kroz ometanje, Bog me učio kako da razvijem borbeni duh, kako da razvijem ozbiljnost i nezavisnost u duhovnom isceljivanju, prihvatanje situacije i najvažnije kako da razvijem veru u Boga i to da On uvek brine o meni.

7. Dolazak u SSRF Istraživački Centar

U julu 2011. godine sam prvi put došla u SSRF Istraživački centar, na duhovnu radionicu. Posle nje sam odlučila da prekinem školovanje i da sve vreme posvetim duhovnoj praksi. Školovanje sam završila do nivoa na kojem sam mogla da dobijem diplomu i da se prijavljujem za poslove u toj oblasti, ali prvobitni plan je bio da nastavim do višeg stepena školovanja. Shvatila sam da se mnogo vremena gubi na odlaske u školu, domaće zadatke i radove, a zapravo moj svetovni status i stepen obrazovanja mi nije bio bitan u poređenju sa značajem duhovne prakse. Vreme koje sada imamo za duhovnu praksu pre teških vremena je jako kratko.

Božjom milošću, imala sam priliku da dolazim u SSRF Istraživački centar da radim duhovnu praksu nekoliko puta između 2011-2014. godine.

U SSRF Centru sam se osećala mirno, kao kod kuće. Naučila sam puno od svih tragalaca koji su tamo živeli i dobila veliku pomoć i savete za svoju duhovnu praksu i duhovni napradak. Trudila sam se da primenjujem 8 aspekata duhovne prakse i koncentrisala sam se na proces uklanjanja mana ličnosti. Stalno sam boravila u društvu Svetaca, što je povećalo moje uverenje da ne postoji ništa važnije od življenja Duhovnosti i duhovne prakse.

Tokom prvih nekoliko poseta SSRF Istraživačkom centru, uznemirujuća energija koja me zaposela se često nasilno ispoljavala. Učestvovala sam u raznim suptilnim eksperimentima tokom kojih bi se negativna energija ispoljavala i izvrtala na nadljudske načine. Ovi eksperimenti su mi pomogli da naučim više o negativnim energijama i tome kako da razdvojim sebe od negativnog entiteta. Jedino što je moglo da zaustavi ova ispoljavanja je bio trud da probudim duhovnu emociju, pojanje Božjeg imena i intenzivne molitve Bogu. Ovi eksperimenti su zapravo povećali moju veru u to da samo Bog može da me spase od ometanja i negativnih energija i da je to jedan od razloga zbog kojih su se sprovodili. Drugi razlog je taj što se negativna energija u tragaocu smanjuje posle suptilnih eksperimenata jer su negativni entiteti primorani da se ispoljavaju, a time gube svoju crnu energiju što pomaže tragaocima.

8. Dostizanje Duhovnog nivoa od 61%

U martu 2013. godine dok sam boravila u SSRF centru, objavljeno je da sam dostigla duhovni nivo od 61%. Osetila sam beskrajnu zahvalnost Bogu jer sam samo zahvaljujući Njegovoj milosti i Njegovoj brizi mogla da duhovno napredujem uprkos ometanju koje sam osećala. Time što sam pokušavala da prihvatim i vidim svaku situaciju i iskustvo kao duhovnu praksu Bog mi je pokazao da kada mi načinimo jedan korak ka Njemu, On načini deset koraka ka nama. Bila sam zahvalna na tome što me Bog, kroz sve tragaoce SSRF sa kojima sam bila u kontaktu vodio i pomagao da praktikujem osam aspekata duhovne prakse i da shvatim kako da se potrudim da prevaziđem svoje mane i ego ispoljavanja kroz process uklanjanja ličnih mana.

9. Trenutno stanje

Ne znam gde bih sada bila da nisam došla u kontakt sa SSRF-om i sa njima započela duhovnu praksu. Samo zbog duhovne prakse sam mogla da shvatim šta je svrha života i da se oslobodim teškoća sa kojima sam se sretala. Nisam više zbunjena oko toga ko sam jer sam uz pomoć duhovne prakse shvatila da smo svi mi ustvari naša unutrašnja Duša.

Duhovno ometanje se znatno smanjilo i sada mogu da posvetim više vremena duhovnoj praksi i satsevi. Zahvalna sam Bogu i SSRF-u za pomoć u prevazilaženju ovog ometanja koje je moglo da me prati kroz nebrojeno života. Smirenost i mir koje osećam iznutra dok radim duhovnu praksu je nešto za čim žudi toliko ljudi u današnjem društvu.

Ako bih mogla da podelim jednu stvar sa tragaocima SSRF-a, to bi bila moja iskrena molba da započnu još danas svoju duhovnu praksu jer ne postoji ništa drugo na svetu što im može doneti mir i spoznaju ko su zapravo. Nije bitno koliko je uspona i padova na duhovnom putu, nastavite da verujete jer je krajni cilj spoznaje Boga vredan svakog truda koji neko uloži u svoj duhovni put.

– Gđa Kristi Lang, Vankuver, Kanada