U svakodnevnom životu svesni smo da je potrebno da se obratimo nekome za pomoć, kada osećamo da nismo spremni, ili sposobni da rešimo određeni problem, ili situaciju.

Na primer:

• Kada smo bolesni – tražimo dobrog lekara, ili specijalistu u nekoj određenoj oblasti da nam pomogne da se izlečimo i slušamo njegove savete.
• Kada nam se auto pokvari – tražimo dobrog automehaničara i slušamo njegove savete o tome kako da vodimo računa o kolima.
• Kada se nalazimo usred kompleksnog sudskog slučaja – tražimo savet dobrog advokata i slušamo njegove savete.

Mi prihvatamo da nismo stručnjaci u određenim poljima i spremni smo da platimo velike sume novca stručnjacima da nam pomognu.

Ipak, kada se radi o Duhovnosti i našem duhovnom rastu, koji je glavni razlog zbog kojeg smo rođeni (pored toga što moramo proći sudbinu), mi vrlo često mislimo da znamo šta je duhovno najbolje za nas. Nedostatak želje da aktivno slušamo, ili prihvatimo savet o tome koju duhovnu praksu da obavljamo je glavna prepreka u duhovnoj praksi i može pogubno da utiče na naš duhovni rast.

Evo nekoliko uobičajenih razloga zašto se opiremo da prihvatimo savete vezane za našu duhovnu praksu:

• Osećamo da je Duhovnost duboko lična i da drugi nisu sposobni da nas vode.

• Ne znamo koga bi trebali da slušamo.

• Mislimo da samo mi znamo šta je najbolje za nas.

U cilju prevazilaženja ovih prepreka u razvoju sposobnosti da slušamo,  možemo da imamo  na umu sledeće napomene:

• Kao i u svakoj drugoj oblasti gde nam je neophodan stručnjak na našem duhovnom putu nam je takođe potreban vodič – u suprotnom možemo da protrošimo ceo život hodajući pogrešnim duhovnim putem. Posledica toga može da bude duhovna stagnacija, ili čak duhovno nazadovanje.
• Ako nismo sigurni koga treba da slušamo, dobro je da pratimo šest osnovnih principa duhovne prakse da pospešimo naš duhovni rast, dok ne dobijemo duhovnog vodiča.
• Duhovnost je duboko lična i svako od nas mora pronaći svoj put i način da spozna Boga. Međutim, za to nam je potrebno da dobro razumemo duhovne principe i osnove za donošenje ispravnih odluka i izbora u duhovnoj praksi. Da bismo mogli to da uradimo, neophodno je da slušamo druge koji su već prošli taj deo duhovnog puta i to na način koji je u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse.
• Ako je naša žudnja za duhovnim napretkom jaka, iskrena i nepristrasna, ona sama od sebe privlači odgovarajuće osobe u naš život koje će pomoći da napredujemo duhovno, bez obzira na to gde se nalazimo. Ovo prati staru izreku koja kaze da „ne treba da tražimo učitelja – učitelj će da se pojavi kada je učenik spreman.“