Sadržaj
1. Uvod
Od davnina, istraživanje bolesti i odgovarajućih lekova je zaokupljalo ljude. Danas, moderna medicina, tj. Alopatija, je istaknuta, široko prihvaćena i poželjna metoda lečenja bolesti. Moderna medicina je napredovala u određivanju fizičkih i psiholoških uzroka različitih bolesti. Međutim, istina je i da modernoj medicinskoj nauci još nisu potpuno razumljivi razlozi brojnih bolesti.
2. Ograničenja moderne medicinske nauke
Važno je da razumemo uzroke bolesti zbog očiglednog razloga, da bi došlo do izlečenja. Jednako je važno da razumemo zašto se jedno od dvoje ljudi razboli, u situaciji kada su oboje imali jednaku šansu da se razbole. Moderna medicinska nauka dosta govori o prvome, ali nema baš puno da kaže o ovom drugom fenomenu. Mnogo puta, korišćenje Alopatije podrazumeva lečenje simptoma ili znakova bolesti. Zato se kod mnogih bolesti, čak i posle nestalih simptoma, savetuje nastavak lečenja dalje tokom života da se simptomi ne bi ponovo pojavili; što znači da bolest zapravo nije izlečena u korenu. Kako u tim slučajevima nema trajnog izlečenja, osoba mora da trpi psihičke i fizičke tegobe koje prate tu bolest, kao i nuspojave lečenja Alopatijom.
3. Važnost mera duhovnog isceljivanja za bolje zdravlje
Ajurveda, tradicionalna indijska medicina, prepoznaje uzroke bolesti na tri nivoa, tj. fizičkom, psihološkom i duhovnom. U SSRF-u, kroz istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci smo zaključili da su preovlađujući uzroci velikog broja bolesti duhovne prirode. Zapravo, do 80% uzroka zbog kojih se čovek razboli od određene bolesti su duhovne prirode. Duhovni razlozi uključuju ljudsku sudbinu ili karmu, uticaj preminulih predaka, ili negativnih energija poput duhova. Ovi duhovni razlozi su specifični za svakog pojedinca. To je stvarni razlog zašto se jedno od dvoje ljudi razboli, gde su oboje imali jednaku šansu da se razbole.
Duhovna praksa i mere duhovnog isceljivanja su važni za isceljenje kada su uzroci, u većini slučajeva, duhovne prirode. Kako je teško da razumemo i prihvatimo da su duhovni razlozi odgovorni za bolest, pacijent treba da nastavi sa uobičajenim propisanim medicinskim lečenjem; uz primenu duhovnih mera. Kada osoba obavlja duhovnu praksu, povećava se duhovni nivo i dešavaju se značajne promene u duhovnoj konstituciji. Duhovna praksa ima uticaj i na um i na telo. Koristi se ogledaju u povećanju zaštite od bolesti i ostalih ometanja koja iz toga proizlaze. Na primer, čak i kada se osoba razboli, fizička i psihološka ometanja prouzrokovana bolešću su mnogo manja nego kod osobe koja ne obavlja duhovnu praksu. Duhovna praksa i mere duhovnog isceljivanja ne samo da pomažu u prevazilaženju bolesti, nego i pročišćavanju naš um i čine nas nesebičnim.
4. Važnost mera duhovnog isceljivanja za nadolazeće vreme
Svet je trenutno u stanju nemira. Mnogi Sveci su predvideli mogućnost Trećeg svetskog rata i do sada nedoživljenih prirodnih katastrofa u sledećih nekoliko godina. Kao posledica rata doći će do oskudice mnogih osnovnih životnih namirnica. Fabrike će da se zatvore, dok će medicina da postane nedostupna. Za to vreme, da bi se izlečile bolesti biće potrebno da se oslonimo na mere duhovnog isceljivanja i dostupne alternativne terapije. Ako se gleda iz tog ugla, onda je učenje i praktikovanje mera duhovnog isceljivanja važno samo po sebi.
Pročitati odeljak – ‘Pojalice za duhovno isceljivanje za različite bolesti i oboljenja’.