Eutanazija - duhovna perspektiva

1. Uvod

Svakoga dana neka porodica mora zajedno sa doktorima da donese bolnu odluku da se njihova draga osoba namerno pusti da umre kako bi izbegla patnju. Ovo se obično naziva eutanazijom. Zakoni o eutanaziji variraju od države do države.

Izvedena iz grčke reči koja doslovno znači „dobra smrt“, eutanazija se javlja u različitim oblicima, a ovde su navedene neke od definicija:

  • Dobrovoljna eutanazija: Ovo se odnosi na zajednički postupak doktora i pacijenta koji se slože (uz pristanak pacijenta zasnovan na objašnjenim činjenicama) da okončaju život pacijenta. Ovo se vrši samo u slučaju kada pacijent trpi nepodnošljive bolove i istrajno zahteva da mu se dobrovoljna eutanazija omogući. Pogledajte na: Medterms.com)

  • Ne-dobrovoljna euthanazija: Kada osoba nije u stanju da zahteva eutanaziju (jer možda nije pri svesti, ili na neki drugi način nije u mogućnosti da komunicira) ili da napravi razuman izbor između života i smrti. Odgovorna osoba preuzima odgovornost umesto unesrećenog, možda u dogovoru sa njim u prethodno izraženim željama. Situacije u kojima osoba ne može da donese odluku, ili ne može da izrazi svoje želje uključuju ove slučajeve:

    • Kada je osoba u komi
    • Kada je osoba premlada (npr. mala beba)
    • Kada je osoba senilna
    • Kada je osoba vrlo visokog stepena mentalne retardacije
    • Kada osoba ima jako oštećenje mozga
    • Kada je osoba mentalno poremećena na način da bi mogla samu sebe da ozledi (Pogledajte na: About.com)
  • Aktivna eutanazija: Namerno izazvana smrt akcijom kao što je recimo ubrizgivanje smrtonosne injekcije.

  • Pasivna eutanazija: Namerno izazvana smrt tako što je osobi uskraćena potrebna/uobičajena nega, hrana ili voda.

Eutanazija nastavlja da bude predmet različitih rasprava. Medterms.com ovako objašnjava raspravu: „To je pitanje oko kojeg se stavovi ljudi jako razlikuju i uključuje: oduševljeno zagovaranje, snažno prihvatanje, potpuno odbacivanje i snažno osuđivanje koje izjednačava eutanaziju sa ubistvom”.

2. Nekoliko duhovnih koncepata

U ovom članku posmatramo eutanaziju samo iz duhovne perspektive. Pre nego što pokušamo da razumemo čin eutanazije, upoznajmo se sa nekoliko duhovnih koncepcija.

2.1 Sudbina

Sudbina je deo našeg života nad kojim nemamo kontrolu. Najvažniji događaji u životu uglavnom se događaju sudbinski. Za više informacija o sudbini, molimo vas pročitajte naš članak o sudbini.

 

2.2 Duhovni smisao života

Iz duhovne perspektive, postoje dva glavna razloga zbog kojih smo se rodili. Ovi razlozi određuju smisao našeg života u najosnovnijem smislu. To su:

  • Da proživimo našu sudbinu i račun uzimanja i davanja koji imamo sa različitim ljudima.

  • Da duhovno napredujemo sa konačnim ciljem sjedinjenja sa Bogom kako bismo izašli iz kruga rađanja i umiranja.

Ovo je iz razloga što na Zemlji imamo najbolju priliku da duhovno napredujemo. Pročitajte članak o duhovnoj svrsi života.

2.3 Vreme smrti

Svi ćemo jednog dana umreti i to nam je predodređeno sudbinom. Tokom života prolazimo kroz nekoliko različitih sudbinski predodređenih razdoblja tokom kojih možemo da umremo. Ipak način na koji će osoba da umre ne mora da bude sudbinski predodređen. Na primer, ako je osobi sudbinski predodređeno da će da umre u određenom razdoblju, to će da se i dogodi. Međutim, način na koji će da umre može da bude upravo kroz eutanaziju, potpomognuto samoubistvo, ili iz normalnih medicinskih razloga. U slučaju Mahamrutjujoge (definitivne smrti) retkost je da će eutanazija, potpomognuto samoubistvo ili samoubistvo biti uzrok smrti. Bog omogućuje smrt na neki prirodan način. Ljudi koji umru nasilnom smrću, obično umru prema sudbini.

Pročitajte članak ‘Vreme smrti’.
3. Eutanazija – iz duhovne perspektive

U ovom delu, razmatramo nekoliko gledišta koja će nam  pomoći da sagledamo eutanaziju kada se ona odnosi na nas, ili naše voljene osobe.

Na početku istraživanja za ovaj članak, naišli smo na BBC-evu veb stranicu u kojoj je napisano:

Eutanazija je protiv reči i volje Božje

“Religiozni ljudi ne raspravljaju o tome da li možemo da se ubijemo ili da zatražimo druge da nam to učine. Znaju da to možemo jer nam je Bog dao slobodnu volju. Njihov argument je da bi to za nas bilo loše.

Oni veruju da je svako ljudsko biće Božja kreacija i da nam to nameće određena ograničenja. Naši životi nisu samo naši da bismo ih živeli samo onako kako nama odgovara.

Ubiti se ili zatražiti od nekoga da nam to omogući, isto je što i poreći postojanje Boga i  Božja prava na naše živote te Njegovo pravo da odredi dužinu našeg života i način na koji ćemo umreti.“

Pogledajte članak: BBC on Euthanasia

Komentar urednika:

  • Ovo je vrlo površan i pojednostavljen način gledanja na eutanaziju. Ako pogledamo naš život prema putu Bogoljublja (Baktijoge), ništa nam se ne događa bez Božje volje. Bog ima apsolutno pravo nad našim životima i ne može ništa da se učini da se to pravo ukine.

  • Prema Putu akcije (Karmajogi) 65% naših života čini sudbina, a 35 % slobodna volja. Odluka da se izvrši eutanazija ne mora uvek da bude prema slobodnoj volji i mnogi duhovni činioci mogu da utiču na ishod naše odluke.

3.1 Mogućnost obavljanja duhovne prakse

U skladu sa duhovnom svrhom života, ako je pacijent u mogućnosti da radi duhovnu praksu, preporučljivo je da se ne primeni eutanazija, jer je lakše da radimo duhovnu praksu dok smo u fizičkom telu nego kad postajemo samo suptilno telo. U suptilnim regijama Čistilišta (Buvalok ) i Pakla iskustvo patnje mnogo je jače nego na Zemljii i tamo suptlna tela osećaju vrlo malo, ili uopšte ne osećaju sreću. Intenzitet patnje se samo povećava u dubljim regionima Pakla, a mogućnost duhovne prakse se smanjuje.

Suprotno verovanjima nekih vodećih religija, u sadašnjoj eri, Kalijugi, manje od jedan posto ljudi odlazi u suptilni region Raja. U tom suptilnom regionu (Svargaloku) suptilna su tela potpuno obuzeta uživanjem u plodovima sopstvenih zasluga te zaboravljaju na duhovnu praksu. Samo u suptilnim regionima, Mahaloki i višim, gde 0.1% ljudi odlazi posle smrti, obavlja se duhovna praksa. Isto tako, suptilna tela u suptilnim regionima Čistilišta i niže češće se suočavaju sa napadima snažnijih duhova, nego ljudi na Zemlji (na fizičkom regionu postojanja). Pogledajte članak  “U koje suptilne regione odlaze suptilna tela posle smrti’ .

Konačno zaključak je da, u duhovnom smislu, za prosečnog pacijenta eutanazija ne donosi nikakvu korist. Ubrzavanje smrti ne donosi mogućnost obavljanja duhovne prakse u suptilnim regionima Univerzuma pa se tako ni patnja ne umanjuje. Međutim, osoba može da se ogreši zavisno od razloga zbog kojeg traži eutanaziju.

Pročitajte deo 4.2 ‘ Greh koji je napravila osoba koja traži dobrovoljnu eutanaziju’.

3.2 Duhovni nivo

Ljudima koji su u komi ili u trajnom vegetativnom stanju, podsvesni um je još uvek aktivan pa tako i centar računa davanja i uzimanja. U slučaju da ljudi obavljaju duhovnu praksu prema šest osnovnih principa duhovne prakse i ako su prešli 50-60% duhovnog nivoa, duhovna praksa se nastavlja u podsvesnom umu. Ukoliko neko nije radio stalnu duhovnu praksu pre nego što je pao u komu, tada je ne može započeti. Ljudima prosečnog duhovnog nivoa, koji su trajno bolesni, ali očuvane svesti, usmerenost na duhovnu praksu pomaže u životu posle smrti i takođe umanjuje bol pre smrti. Nekome ko je teško bolestan i pati, vrlo je teško da započne duhovnu praksu prema šest osnovnih principa. U tom slučaju sveobuhvatna briga i nega mogu da pomognu – Pročitajte deo o sveobuhvatnoj brizi i nezi .

Pročitajte interaktivna predavanja Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci: Funkcionalna priroda uma’ i ‘Kako deluje pojanje”.

3.3 Trajno vegetativno stanje

Kakav stav moramo da imamo kada je neko od naših voljenih u trajnom vegetativnom stanju bez nade da ozdravi?

Osoba (pacijent) prolazi kroz tu situaciju prema svojoj sudbini. To utiče na njega kao i na članove njegove porodice. Uticaj zavisi od računa uzimanja i davanja između pacijenta i ljudi koji vode brigu o njemu. Ako je pacijentu život oduzet pre nego li je račun uzimanja i davanja podmiren, ili ako nije podneo onoliko jedinica patnje koliko je trebao prema sudbini, moraće da se suoči sa njom u sledećem životu. Možemo nekom skratiti patnju u ovom životu, ali će on morati da se suoči sa njom u nekom drugom životu. U idućem životu može da se dogodi promena utoliko što će problem duže ili kraće trajati ili će biti različitog intenziteta. Na primer, u sadašnjem životu zbog čina eutanazije osoba i njegova porodica pošteđeni su 10 jedinica patnje raspoređenih kroz 5 godina. U sledećem  životu to bi moglo da se promeni na 25 jedinica patnje koja će trajati dve godine.

Isto tako, članovi porodice trebaju dobro da razmisle koji je pravi razlog iz kojeg žele eutanaziju za pacijenta.  Da li je to na primer, samo zbog njihove sreće, ili jednostavno nemaju vremena i žele da nastave sa svojim svetovnim životima, ili se žele posvetiti širenju Duhovnosti. Zavisno od njihove namere oni svojim postupcima stvaraju zasluge ili grehe, ili čak prevazilaze zakon Karme.

Pročitajte članak – Duhovni uzroci problema u životu’

3.4 Aspekt resursa koji su potrebni da bi se osoba održavala u životu, a nema izgleda za oporavak

Oni koji donose odluke u medicini suočavaju se sa mučnim moralnim dilemama šta da izaberu i u odnosu na ograničena finansijska sredstva. Koji je smisao održavanja čoveka u vegetativnom stanju (bez nade za oporavak) kada ta sredstva mogu da se iskoriste za druge ljude koji ih trebaju?

Sledeće tačke pomoći će nam da ovo sagledamo iz duhovnog ugla:

  • Osnovni smisao našeg života je obavljanje duhovne prakse i duhovni napredak. Ako je osoba sposobna da obavlja duhovnu praksu, ili da primi duhovno isceljenje u okviru sveobuhvatne brige i nege, život treba da se produži. Pročitajte deo 6: ‘Kako sveobuhvatnom brigom i negom pomoći pacijentima sa neizlečivom bolešću i olakšati im život, uprkos neizlečivoj bolesti?

  • Ako gore navedeno nije slučaj, onda je bolje da se osobi dozvoli eutanazija, kako bi sredstva mogla da se iskoriste za pomoć drugima koji mogu da obavljaju duhovnu praksu. To je u skladu sa duhovnim načelom prema kome je briga o društvu važnija nego briga o potrebama samo jedne osobe.

3.5 Prepreka u duhovnoj praksi

Ponekad članovi porodice mogu da uzmu u obzir eutanaziju u slučaju osobe koja je u trajnom vegetativnom stanju ako je briga o pacijentu prepreka njihovoj ličnoj duhovnoj praksi. Ako je namera isključivo da se vreme i sredstva iskoriste za poboljšanje duhovne prakse, onda je veličina greha počinjena tim postupkom minimalna.

3.6 Patnja i gubitak dostojanstva

Neki pacijenti možda žele smrt zato jer ne vole da budu zavisni od drugih ljudi pre svega pri obavljanju svih svojih telesnih funkcija, a rezulat toga je gubitak privatnosti i dostojanstva. Tragalac za Bogom ovaj izazovni period može da iskoristi za smanjivanje ega i svesti o telu, čime će duhovno rasti. I ego i svest o telu su prepreke u duhovnom napretku.

Njena Svetost Pete Ađi, Svetica koja je obavljala duhovnu praksu prema savetima Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci, 2008. godine je imala šlog koji joj je paralizovao pola tela. Bila je zavisna od pomoći drugih tragalaca za sve dnevne potrebe, sve do svoje smrti, 4 meseca kasnije. Za to vreme je zahvaljujući jakoj usmerenosti na duhovnu praksu podigla svoj duhovni nivo za 4%, tj. sa 74% na 78%. Tragaoci koji su se brinuli o Njoj, osećali su duhovno isceljivanje dok su je negovali. Navodimo ovaj primer kao potvrdu kako takve životne situacije mogu da budu duhovno korisne. Ista brzina duhovnog rasta dešavala se i u slučajevima drugih tragalaca tokom terminalnih stadijuma bolesti.

 

3.7 Aspekt prava na smrt

Mnogi ljudi smatraju da imaju pravo da kontrolišu svoj život i telo i da zato treba da odlučuju u koje vreme i na koji način i ,,od čije će ruke umreti”.

Treba razumeti da prema Putu Bogoljublja u Univerzumu ne postoji ništa što može da se dogodi bez Božje volje. Bilo bi bolje da ovi isti ljudi iskoriste svoje pravo da pokušaju da duhovno napreduju što je i razlog zbog kojeg nam je život dat.

4. Eutanazija i greh

Generalno, svim našim aktivnostima stičemo zasluge, ili grehe ili kombinaciju jednog i drugog. U zavisnosti od zasluga i greha te veličine ega, posle smrti odlazimo u različite suptilne regione Univerzuma. Na primer, osoba sa puno stečenih zasluga može da ode u suptilni region Raja (Svargalok), a osoba sa mnogo greha u jedan od 7 suptilnih regiona Pakla (Patal). Namera je važan aspekt u svakom delu, što odlučuje da li osoba stiče zasluge, ili grehe.

Težina greha i naknadno namirenje računa nije jednostavno kao matematička jednakost 1+1=2; već povlači za sobom složena razmatranja različitih faktora koji uključuju sledeće:

  • Namera svake akcije (namera treba da bude u skladu sa duhovnim principima, a ne isključivim)

  • Situacija u tom trenutku

  • Bol sa kojom se suočava osoba i ljudski životi na koje ta akcija utiče

  • Duhovni nivo osobe koja izvršava akciju

  • Da li se račun uzimanja i davanja poravnava ili stvara

  • Tip oštećene osobe (prosečna osoba, tragalac za Bogom ili Svetac, duhovna organizacija, itd.).

4.1 Greh osobe koja učestvuje u obavljanju eutanazije

U slučaju eutanazije kada doktor sa najboljom namerom želi da oslobodi pacijenta bola, stiče i zasluge i greh. U zavisnosti od namere zbog koje će doktor da uradi eutanaziju ili potpomogne samoubistvo, razmera zasluga i greha se menja. Sledeći primeri prikazuju intenzitet zasluga i greha počinjenih različitim delima na skali od 100 do -100.

  • Maksimalna zasluga postiže se spašavanjem života Sveca (100%)
  • Maksimalni greh dobija se kada neko oduzme život Svecu, naročito kada je Svetac uključen u širenje Darme (Pravičnostii) (- 100%)
  • U slučaju kada doktor učestvuje u eutanaziji ili potpomognutom samoubistvu sa namerom da olakša prosečnoj osobi bol, razmera zasluga i i greha iznosi 1% zasluga i -1% greha

Razlog iz kojeg je prisutan greh je oduzimanje života. Ljudski život je dragocen jer daje mogućnost obavljanja duhovne prakse i spoznaje duhovne svrhe života. Pročitajte članak: Koliko često se ponovo rađamo?

Kao što smo već pre govorili, to je jedini nivo postojanja u Univerzumu (Raju i niže) gde ljudi mogu da obavljaju duhovnu praksu. Kada se ubije osoba koja ne radi nikakvu duhovnu praksu, oduzima joj se mogućnost da uopšte radi duhovnu praksu i stoga je i počinjeni greh veliki.

Iz perspektive tragalaca za Bogom važno je prevazići i zasluge i grehe jer nas obe drže u krugu rađanja i umiranja. To je moguće jedino duhovnom praksom. Pročitajte članak: Koncept karme.

4.2 Greh koji stiče osoba koja traži smrt dobrovoljnom eutanazijom

Počinjen je greh i ako svesna osoba traži da umre i ako se njen zahtev usliši. Iz duhovne perspektive, čak i ako osoba (za koju nema nade za oporavak) koja trpi bol oduzme sebi život uz nečiju pomoć, to se smatra samoubistvom. Ipak visina greha zavisi od namere zbog koje se eutanazija traži. U nekim slučajevima osoba može čak i da stekne zasluge u zavisnosti od toga zbog čega traži eutanaziju.

Stav terminalno bolesne osobe varira zavisno od njenog duhovnog nivoa.

  • Osobe iznad 50% duhovnog nivoa imaće stav ‘Neka se sve odvija po Božjoj volji.’  One zauzimaju stav posmatrača prema svojoj boli i teškim situacijama.

  • Na nižem duhovnom nivou osobe su uglavnom zaokupljene svojim željama.

U sledećoj tabeli prikazano je nekoliko primera veličine zasluga i greha koje osoba stiče eutanazijom zavisno od svoje namere.

5. Eutanazija i vreme smrti

U prethodnom poglavlju govorilo se o trenutku smrti. Ako je vreme smrti došlo prema Definitivnoj smrti’ (Mahamrutjujogi) onda se nikakvim preprekama ne može zaobići smrt. Način umiranja može biti bilo kakav, pa tako i eutanazijom ili zbog bolesti.

Ovo je jasnije objašnjeno u novinskom članku o eutanaziji koji je objavljen u februaru 2009. godine:

Žena koju je bila u centru poznate debate “O pravu da se umre” u Italiji, prebačena je na kliniku gde će joj biti dozvoljeno da umre posle sedamnaest godina vegetiranja zbog saobraćajne nesreće 1992. godine. Njen otac se borio na sudovima u Italiji da joj dozvole da umre od 1999. godine. U julu je sud u Milanu doneo presudu na osnovu dokaza doktora da se njeno stanje kome ne može promeniti. Sud je prihvatio i to da je pre nesreće ona izrazila želju da umre radije nego da se vestački održava u životu. Državno tužilaštvo se žalilo na presudu, ali je Kasacioni sud u Rimu odlučio da se žalba ne prihvata. Potom je italijansko Ministarstvo zdravlja izdalo naredbu svim bolnicama u regionu da joj ne izađu u susret, ali je sud u Milanu 21. januara ukinuo tu naredbu. Privatna gerijatrijska klinika u Udinama će da je primi i dozvoliće joj da umre.

Suptilna analiza navedene priče:

  • Svi glavni događaji u našem životu su sudbinski. Susret sa saobraćajnom nesrećom koji je osobu doveo u vegetativno stanje dogodio se prema sudbini
  • Kada je imala nesreću 1992. godine, prolazila je period ‘moguće smrti’ (Apamrutjujoga)
  • Njen otac se mnogo godina uzalud borio za dozvolu za njenu smrt, jer sudbinski još nije bilo došlo vreme da umre.
  • Kako se približavalo vreme ‘definitivne smrti’ (Mahamrutjujoga), odluka suda donešena je u korist očevog zahteva za eutanazijom.
  • Za ljude kojima je suđeno da umru prema vremenu ‘definitivne smrti’, umreće u to vreme bilo eutanazijom, ili bez nje. Ipak, u većini slučajeva uzrok definitivne smrti nije eutanazija već drugi prirodni razlozi.

6. Šta se može učiniti za pacijente sa neizlečivom bolešću na palijativnoj nezi?

Palijativna nega je fizička, emocionalna i duhovna nega umiruće osobe kada izlečenje nije moguće. Ona uključuje saosećanje i podršku za porodicu i prijatelje. Međutim, holistička sveobuhvatna palijativna nega nije uvek dostupna.

Prema anketi sprovedenoj 2001. godine u SAD-u, smrtno bolesni pacijenti zapravo provode veliku većinu vremena sami sa nekoliko poseta medicinskog osoblja i porodice. Pogledajte na: BBC on eutanasia

Jedna je anketa pokazala da je 45% pacijenata koji su imali dobru palijativnu negu odustala od eutanazije. Pogledajte na: BBC on eutanasia

Navedeno je nekoliko tačaka koje treba da imamo na umu prilikom pružanja palijativne nege smrtno bolesnoj osobi.

  • Nemogućnost praktikovanja Duhovnosti: Većina ljudi ne obavlja duhovnu praksu u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse. Ukoliko osoba ne radi duhovnu praksu prema navedenim principima pre nego što bolest postane neizlečiva, jako je teško da se započne u kasnijem stadijumu pod tako teškim uslovima.
  • Povećanje rađa-tame: Zbog povećanja rađa-tame početkom bolesti i visoke verovatnoće smrti, velika većina smrtno bolesnih pacijenata je pod uticajem duhova (negativnih energija). Takve negativne energije pokušavaju da preuzmu kontrolu nad suptilnim telom osobe nakon što umre.
  •  Važnost duhovne zaštite: Najvažniji deo palijativne nege je u njenom duhovnom smislu. Za pacijenta je duhovna zaštita od duhova (negativnih energija) najvažnija čak i ako se duhovni rast neće ostvariti.
  • Koja duhovna mera: Zadatak duhovnog isceljivanja je da oko pacijenta stvori suptilni zaštitni omotač. Veoma je važno primeniti odgovarajuću meru duhovnog isceljivanja da bi pacijent imao koristi od nje. Kako ljudi nemaju pristup znanju o duhovnoj dimenziji, u većini slučajeva ne mogu biti sigurni koje sredstvo duhovnog isceljivanja treba upotrebiti. Puštanje snimka pojalice u sobi smrtno bolesnog pacijenta ili pacijenta u vegetativnom stanju će pomoći u stvaranju zaštitnog omotača oko pacijenta. Puštanje snimka sledećih pojalica se preporučuje za smrtno bolesne pacijente i pacijente u vegetativnom stanju:​
  • Osoba koja pruža palijativnu negu pacijentima, treba na svoj zadatak da gleda kao na satsevu, tj. kao služenje Bogu (Duši) u toj osobi.

7. Sažetak

Dok je eutanazija „vruća“ tema rasprava, teško je odlučiti za koju se stranu treba opredeliti osim kada neko razume duhovnu dimenziju i zakone koji vladaju našim životom i smrću. Ako je odluka usklađena sa duhovnim smislom života, vrlo je verovatno da će biti duhovno ispravna. Donosioci zakona i odluka na žalost ne razumeju duhovnu dimenziju i stoga dolazi do sukoba među stavovima.

Takođe, treba da razumemo da se ništa u Univerzumu ne može dogoditi bez Božje volje. Bilo bi vrlo uskogrudno od nas kada bismo mislili da možemo eutanazijom odvojiti naš život od Njega i da ćemo time učiniti nešto protiv Njegove volje. Pokušaj da razumemo i raspravljamo o Božjim putevima s ograničenim umom i intelektom ravan je proučavanju okeana u jednoj kapljici mora. Sudbina i račun uzimanja i davanja utiču na sve naše važnije životne odluke. Pogledajte interaktivno predavanje SSRF-a  : ‘Zašto radimo to što radimo’.

Konačno, dokle god radimo istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci i pokušavamo da razumemo ovaj Univerzum, možemo jedino „zagrebati“ površinu razumevanja beskonačnog Božjeg principa, iako je istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci daleko iznad istraživanja moderne nauke koja u svom obimu zadovoljava samo početnu fazu duhovnog puta tragaoca. To je pravi razlog zbog kojeg Sveci na Zemlji preporučuju duhovnu praksu kako bismo duhovno napredovali, prevazišli naš mali um i intelekt i spojili se s Bogom. Kada radimo duhovnu praksu i dostignemo nivo Sveca, pitanje eutanazije postane nebitno jer razumemo i osećamo da se sve događa prema Božjoj volji i da je duhovna praksa jedino na šta se treba usredsrediti.