1. Uvod
Pohađam poslednju godinu srednje škole. Živim u Evropi i zovem se Ana Kolar. Takođe sam tragalac SSRF-a protekle 4 godine i redovno radim duhovnu praksu i pojanje, pohađam i vodim satsange i radim druge vrste satseve . Imam 18 godina.
(Napomena urednika: Početkom 2014. godine, Njegova Svetost Dr. Atavle objavio je da je Ana dostigla duhovni nivo od 61% ).
Primeri koje delim u ovom članku su vezani za školu koju pohađam. Cilj ovog članka je da se naši čitaoci zapitaju o tome kakve su nam škole danas i da li odgovaraju potrebama mladih ljudi (koji će postati naše buduće vođe). Takođe je pitanje da li naše obrazovne institucije ispunjavaju svoju svrhu? Kakvi su današnji učenici i profesori? Da li je osnovno i srednje obrazovanje poštovano i da li se prema njima odnosimo kao što bi trebalo? Ovaj je članak moj pogled na ova pitanja. Ako neko od naših čitalaca deli naša viđenja ili želi da podeli svoje iskustvo u vezi sa tim, molimo Vas pišite preko Postavite pitanje o vašim zapažanjima.
2. O školi uopšte iz duhovne perspektive
2.1 Glavobolje u školi
Tokom poslednje 4 godine, primetila sam da dok sam u školi često imam glavobolju. Obično uopšte nemam glavobolje jer sam mlada i zdrava. Primetila sam da se moje glavobolje dešavaju samo kada sam u nekom okruženju koje ima visok nivo rađa-tama vibracija. Kada su glavobolje u školi postale česte, to je postalo stvarno iritirajuće, pa sam počela da eksperimentišem da vidim kako mogu da ih se rešim. Na prve znake glavobolje, ponekad sam pokušavala da brzo napustim školsko dvorište tokom prvog mogućeg odmora i pojala sam dok hodam. Moje glavobolje su tada odlazile bez uzimanja bilo kakvih lekova! Zahvaljujući tome sam shvatila kolike su razmere rađa-tama vibracija (negativne energije) koje su rasprostranjene na školskom tlu. Takođe, momenat kada bih se vratila nazad u školu, glavobolja bi opet počela. Ovo mi se dešavalo skoro svakodnevno.
2.2. Teško je pojati u školi
Pojanje u školi je jako teško zbog duhovnog zagađenja (rađa-tama) koje je tamo rasprostranjeno, zbog buke i sveopšte gužve i meteža u školi. Da bih našla neko mirno mesto za pojanje, kada nisam na času, često idem u školsku biblioteku i pokušavam da pojem Božje Ime dok se pretvaram da učim. To je jedini način na koji mogu da pojem u školi bez ometanja i to mi mnogo pomaže.
Kada sam u školi često izgubim fokus i jasnoću o tome šta radim ili sam upravo htela da uradim. Lako se zbunim što mi se recimo ne dešava kod kuće. Druga stvar koja mi se dešava je da ponekad iznenada postanem ljuta na nekog profesora ili učenika, dok mi se to u životu van škole skoro nikad ne dešava.
(Napomena urednika: Visoka rađa-tama može oko ljudi da stvori omotač od crne energije koji izaziva konfuziju ili bes i može da se eliminiše jedino pojanjem i merama duhovnog isceljivanja (kao što je npr. tretman slanom vodom.)
2.3 Učenici piju alkohol i dolaze u školu alkoholisani
Ponekad učenici dolaze u školu pod uticajem alkohola ili preskaču neke časove da bi kupili alkoholna pića u maloj prodavnici u blizini. Protivzakonito je prodavati alkohol maloletnicima, i prodavati ga blizu škole, ali uprkos žalbama školskih vlasti, ova prodavnica je nastavila da prodaje alkohol učenicima. Jednom je učenik koji je bio jako pod uticajem alkohola pao sa školskog stepeništa i povredio se. Tada su svi priskočili u pomoć, ali ga niko nije sprečio da pije alkohol ili da dođe u školu u takvom stanju.
2.4 Svaka nova generacija učenika čini se gora od prethodne
Završila sam treću godinu gimnazije. Tokom te prošle godine, kako škola radi u smenama, treća godina je bila u istoj smeni sa prvom godinom srednjoškolaca. Primetila sam da je generalno ova nova generacija učenika za nijansu gora nego što je bio naš razred. (Mogu samo da zamislim, na primer, koliko je gora naša generacija u poređenju sa generacijom koja je išla u školu kad je moja mama bila mlada). Od prvog dana su agresivno zahtevali od profesora da ih puste kući ranije, a nekim danima su izbegavali po nekoliko časova. Mnogi učenici udaraju šakom o školske zidove bez nekog vidljivog razloga. Lupaju vratima učionica i njihova lica izgledaju nekako prazna. Gledano spolja, oni možda imaju lepu odeću i dobar mobilni telefon, ali iznutra, izgledaju sasvim prazni. Nisu svesni potrebe da poštuju profesore u školi ili druge učenike, ignorišu svoju kulturu, da i ne pričamo o Duhovnosti uopšte.
(Napomena urednika: Ovo se dešava zbog opšteg smanjivanja duhovnog nivoa ljudi zbog nedostatka duhovne prakse u društvu. Čovečanstvo je danas u duhovnom ‘slobodnom padu’ zbog čega se javlja osećanje da je svaka nova generacija sve više moralno i duhovno uskraćena kada se uporedi sa prethodnom.)
2.5 Jedno pričaju, drugo rade
U školskom nastavnom planu, ekologija zauzima veoma važno mesto. Uprkos ovome, mnogi učenici se ne ponašaju u skladu sa ekološkom svešću koju treba da imaju kao učenici ovakve škole. Oni bacaju smeće okolo, po školskom dvorištu, na ulici itd. U stvari, oni idu jedan korak dalje i ismevaju učenike koji slede pravila i bacaju smeće u korpu za otpatke. Ti koji bacaju smeće po školskom dvorištu se podrazumevaju kao ’kul’. Srećom, postoje učenici koji rade pravu stvar iako su ismejavani. Postupci i jednih i drugih govore o svesti o ekologiji koju su stekli u svojim životima.
Često primećujem da, kada profesori stignu i zakorače ispred škole iz svojih automobila, izgledaju kao da su pod stresom i ispuštaju duboke uzdahe; kao da hoće da kažu da je učenje učenika tako težak zadatak. Ovo otuđuje učenike od profesora. Neki profesori su finiji pa se čak i šale da bi učenici lakše učili, što se prirodno i dešava kada učenici prema njima osećaju bliskost.
Tokom odmora, neki profesori puše pored školskog izlaza iako je pušenje zabranjeno u školskom dvorištu. Uprkos zabrani pušenja, mnogi učenici puše u školskom dvorištu i niko ih ne prekoreva za to, iako imamo čuvara u školskom dvorištu. Jedan profesor čak dolazi u školsko dvorište i puši sa učenicima.
2.6 Nasilje u školama i korišćenje narkotika
Kada je nedavno u školu stiglo mnogo novih učenika prve godine, policija je često dolazila u školu zbog incidenata i nasilja između učenika. Ranije je policija dolazila u školu 2-3 puta godišnje. Jednom su dvojica učenika započela žestoku tuču jer je jedan učenik tražio marihuanu od drugog i nije mu platio. I zato su se žestoko potukli. Sećam se da me tog dana u školi jako zabolela glava i da sam na putu kući, u javnom prevozu, jedva stajala. Neki drugi učenici su takođe osećali mučninu i imali glavobolju. Sutradan sam čula o toj tuči i o celoj situaciji. Ovo mi je pokazalo koliko na duhovnom nivou misli o pohlepi i zavisnosti, kao i nasilno ponašanje negativno utiče na druge i na okolinu.
(Napomena urednika: Učenici koji su više satvik će više osećati negativnu energiju u okruženju).
2.7 Kako učenici govore
Ranije je učenicima bilo zabranjeno da koriste nepristojne reči ili da psuju u školi. Danas je to uobičajno. Učenici psuju veoma često, čak i pred profesorima koji to ignorišu.
(Napomena urednika : Upotrebom nepristojnih reči stiče se 1% greha na skali na kojoj 100% greha odgovara ubistvu. Profesori koji dozvoljavaju upotrebu prostih reči u školi takođe stiču greh ili lošu Karmu.)
Jednom kada sam pohađala čas veronauke, načula sam dvoje učenika kako govore i koriste mnogo prostih reči. Na suptilnom nivou sam osetila kako je svaka takva reč koju upotrebe oštra kao nož u suptilnoj dimenziji i kako negativno utiče na mene. Kroz ove loše reči sam osetila suptilno ometanje. Profesor koji podučava veronauku (koji je i sveštenik) je u potpunosti ignorisao njihov razgovor. Kada sam bila peti razred, čula sam učenike trećeg razreda kako psuju. Pre je bilo sramota da devojčica psuje. Sada svi psuju, jednako devojčice i dečaci. Čak su neki učenici, koji ranije nisu psovali, postepeno počeli.
(Napomena urednika: Boravak u društvu Istine se zove satsang. Loše društvo se naziva kusang na Sanskrutu. Kusang štetno utiče na ljude, kao što sagtsan utiče pozitivno.)
Drugi primer neprimerenog govora je to što učenici zovu jedni druge pogrdnim nadimcima i smatraju da je to kul. Osetila sam kako svaki takav nadimak širi negativnu energiju što utiče na učenike koji koriste ovakva imena i na sve oko njih. Učenici takođe upotrebljavaju mnogo žargonskih reči. Jednom sam i ja probala da pričam tako kako bih se lakše uklopila sa mojim drugovima iz razreda, ali sam osetila da se pretvaram i bila sam pogođena dejstvom negativne energije. Posle tog iskustva prestala sam da pričam tako.
(Napomena urednika: Svako izvrtanje reči, koje nije u skladu sa originalnim jezikom neke zemlje i ne upotrebljava se gramatički ispravno može da širi negativnu energiju.)
2.8 Kako se učenici i profesori oblače u školi
U našoj školi je zabranjeno nositi pantalone, haljine, ili suknje iznad kolena, previše otvorene košulje ili bluze i top sa bretelama. Uprkos ovome, mnogi učenici i profesori nose baš ovakvu vrstu odeće. Učenici takođe mnogo nose crnu odeću. Njihove majice često imaju ružne tamasik tekstove i crteže, zajedno sa različitom odećom sa lobanjama na njoj. Modernim se smatra i nošenje pocepanih farmerki i majica. Neke profesorke nose prozirnu otkrivajuću odeću, uske suknje i bluze sa dubokim i širokim otvorima na grudima.
(Napomena urednika: Takva odeća emituje visok nivo rađa-tama frekvencija koje negativno utiču na onog što je nosi i na okruženje.)
3. Ponašanje učenika
Kod učenika se vidi mnogo problema u ponašanju. Tokom školskog odmora učenici idu u toalet i tamo puše. Ako je neko imao rođendansku žurku prethodnog dana, onda se učenici hvale sa tim kako su se napili, povraćali na zabavi i dalje se ne osećajući dobro.
Nema iskazivanja poštovanja prema profesorima. Tokom časova učenici slušaju muziku, pričaju među sobom i ogovaraju profesore ili učenike.
Neku učenici odbijaju da pohađaju časove. Oni dobijaju lažna opravdanja od doktora i lažu profesore, pa čak i roditelje. Nekad ceo razred odluči da ne prisustvuje času, jer nisu učili za pismeni koji je planiran toga dana. Većina učenika je veoma lenja i uprkos tome što su pametni imaju loše ocene. To je protivno samoj dužnosti učenika. Bog nam je dao intelekt, nismo mentalno ometeni i možemo dobro da učimo. Svejedno, mi to još nismo počeli da koristimo čime pred Bogom stvaramo greh. Oni koji misle da su pametni, imaju veliki ego. Mi učenici ne shvatamo da nam je Bog dao sve; život, inteligenciju, školu, profesore, i mi sve to traćimo bez osećaja zahvalnosti i poštovanja. Ovo nas neće dovesti do sreće ili uspeha u životu.
3.1 Problemi u ponašanju ispoljeni od strane učenika
- Nezainteresovanost : Kada neki učenik želi da popravi svoje ocene i priča ispred razreda (kada ga profesor ispituje), onda ostali učenici pričaju međusobno i ne obraćaju pažnju, pokazuju nepoštovanje prema učeniku, prema profesoru i nemaju nikakav stav učenja.
- Varanje : Tokom testa je uobičajena praksa gledati u pismeni zadatak drugog učenika i prepisivati što je ona/on napisao. Neki učenici kriju male urolane papire sa različitim odgovorima na pitanja, šapuću odgovore jedni drugima itd.
- Maltretiranje drugih : Postoji problem sa maltretiranjem i u svakom razredu ima 1-2 đaka koje drugi verbalno maltretiraju tokom cele godine.
- Neposlušnost : Neki učenici počnu da pevaju na času. Kada im se kaže da prestanu, stanu na neko vreme, a onda opet počnu pevati. Poslušnost prema profesoru je veoma slaba.
- Zavisnosti : Videla sam neke učenike kako puše elektronske cigarete. Kada imamo čas fizičkog, neki učenici koji ne dolaze na taj čas puše u svlačionici, dok jedan čuva stražu da upozori druge ako profesor dolazi.
- Konzumiranje supstanci : Drogiranje je takođe prisutno u školi.
4. Profesori
Ovde su neka zapažanja o profesorima gde osećam da bi mogli da se poprave:
- Omalovažavanje učenika : Neki profesori održavaju čas sa ciljem da pomognu učenicima da uče. Na drugoj strani su profesori koji uče da bi se pravili važni šta sve znaju. Kada postavimo neko pitanje, smeju nam se. Tako učenici izbegavaju da postavljaju pitanja ako im nešto nije jasno čak i ako kasnije to može da se pojavi na testu.
- Loše pripremljeni nastavnici : Neki nas profesori ne podučavaju dobro. Oni zaborave da povežu neke tačke, a i ako ih povežu pogrešno ih objasne, tako da ih nekad čak i učenici ispravljaju. Izgleda da su zaboravili da bez učenika ne mogu da budu profesori – tako da se ponašaju nemarno na jedan superioran način.
- Nemarnost : Jednom tokom časa veronauke, gledala sam kako grupa učenika verbalno zlostavlja devojku 20 minuta. Sve to vreme, profesor nije obraćao pažnju, jer je bio zauzet čitanjem nečega na svom lap-topu, i zaustavio je ovo zlostavljenje tek posle 20 minuta.
- Ne drže se svojih reči : Profesori daju lažne izjave i iznevere svoje učenike. Jednom je devojka htela da dobije najvišu ocenu iz matematike. Pitala je profesora šta treba da postigne da bi to dobila. Profesor joj je rekao da ako dobije najvišu ocenu na testu dobiće i najvišu ocenu na polugodištu. Onda je devojka dobila najvišu ocenu na testu, ali je tada profesor izjavio da neće dobiti najvišu ocenu nego da će je ispitati usmeno. Ceo razred je krenuo da je podseća šta je rekla, ali profesorka je rekla da se ne seća da je rekla tako nešto i da ako se devojci ne sviđa može da se žali direktoru.
- Licemerje : Profesorka hemije nam je dugo objašnjavala kako koka kola pića nisu dobra za zdravlje. Kada se završio čas poslala je jednog učenika da joj kupi flašu koka kole..
- Igranje favoritima : Nekad profesori otvoreno pokazuju kako im se neki učenici dopadaju, a neki ne. Nekima se više dopadaju devojke, a nekima momci i takvi učenici dobijaju bolje ocene.
- Ogovaranje : Zbog gore navedenog pristrasnog ponašanja, posle škole profesori ogovaraju učenike, a učenici profesore. Tokom duhovne prakse prema savetima SSRF spoznala sam da ogovaranje nije dobro jer širi negativnu energiju između obe strane. Tokom ogovaranja možemo negativno uticati na mišljenje drugih pa čak i širiti laži.
5. Rezime
Škola postoji da bismo mogli nešto da naučimo. Bog je napravio Univerzum i omogućio ljudskim bićima da ’istražuju’ različite teme kao što su geografija, istorija, hemija i fizika. Ove nauke postoje kako bismo mi mogli da spoznamo da je Božiji Univerzum savršen i kako je Bog stvorio Univerzum.
Na primer, iz istorije učimo zašto su neka kraljevstva propala, kako su se zemlje razvijale, kako su ljudi živeli pre itd. Iz svega ovog treba da učimo iz svojih grešaka i da ih ne ponavljamo kako ne bismo svoju državu doveli do tačke propadanja. Treba da smo zahvalni Bogu što nam je danas život lakši, ali i da shvatimo da je moguće živeti bez kompjutera i moderne tehnologije. Kroz istoriju smo takođe shvatili da je važno da je pojedinac bogat iznutra (duhovno), a ne samo spolja.
Iz geografije možemo naučiti kako ljudi žive širom planete i uređuju svoju svakodnevnicu, koje veštine im trebaju kako bi preživeli u određenoj klimi, da naučimo kakve kvalitete različite nacije imaju i da pokušamo da ih upijemo radi razvoja svoje države. Takođe možemo da naučimo zašto se u nekim državama ne pije alkohol ili poštuje krava kao sveta životinja. Kada bi upili ove kvalitete svaka od naših država bi se transformisala na bolje.
Od kada sam počela dublje da razmišljam o važnosti škole kao institucije, počela sam da shvatam koliko je važna. Pa ipak nažalost, niko nas o ovome nije učio. Zato mnogi učenici, iako su veoma inteligentni zanemaruju školu, imaju neprimerene ocene i ne shvataju školu ozbiljno. Iskreno se nadam i molim Bogu da što više učenika pročita ovaj članak i da razmišlja sa zahvalnošću o važnosti škole da bi u svom svakodnevnom životu poštovali školu i učili sa radošću.
Takođe se molim da oni koji prave školski nastavni plan u njega uključe Duhovnost kako bi ljudi mogli da shvate njen značaj.
– Gđica Ana Kolar, Evropa (pseudonim kako bi zaštitili privatnost ove SSRF tragateljke učenice)