Sadržaj
- 1. Definicija iskustva i duhovnog iskustva
- 2. Poređenje iskustva i duhovnog iskustva i kako ga opažamo
- 3. Šta je šesto čulo i kako opažamo nevidljivi svet?
- 4. Duhovno iskustvo je povezano sa pet suptilnih čula i pet Apsolutnih kosmičkih elemenata
- 5. Duhovno iskustvo i duhovni nivo
- 6. Koji je značaj duhovnih iskustava?
- 7. Koja je važnost zapisivanja duhovnih iskustava?
- 8. Koja su ograničenja duhovnih iskustava u odnosu na duhovnu praksu?
- 9. Zašto ponekad ne dobijamo duhovna iskustva usprkos duhovnoj praksi?
- 10. Primeri duhovnih iskustava
1. Definicija iskustva i duhovnog iskustva
Fondacija za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF) ’iskustvo’ definiše kao ono što doživljavamo pomoću pet čula, uma i intelekta. Na primer, iskustvo dok jedemo omiljeno jelo, osećaj ljubavi prema detetu, rešavanje problema na poslu pomoću intelekta, itd., spadaju u kategoriju ’iskustva’. Kada doživljamo nešto što je izvan razumevanja naših pet čula, uma i intelekta, to označavamo kao ’duhovno iskustvo’. Čak i kada osoba neki događaj doživljava pomoću pet čula, uma i intelekta, a uzrok događanja se nalazi izvan domena grubog intelekta koji imaju ljudi, i u tom slučaju radi se o duhovnom iskustvu.
2. Poređenje iskustva i duhovnog iskustva i kako ga opažamo
Grubi nivo postojanja doživljavamo kroz pet čula, um i intelekt. Pored pet čula, uma i intelekta kojih smo svesni, postoje i pet suptilnih čula, suptilni um i suptilni intelekt, koji nam, kada se jednom razviju, pomažu u doživljavanju suptilnog sveta, ili suptilnog nivoa. Iskustvo suptilnog sveta naziva se ’duhovno iskustvo.’
Na predhodnoj slici vidimo ženu koja miriše ružu i oseća njen miris. To predstavlja iskustvo jer postoji jasan izvor mirisa, a to je ruža. Na drugoj slici vidimo ženu koja pije jutarnju kafu, razmišljajući o danu koji joj predstoji na poslu. Odjednom, bez ikakvog očiglednog uzroka, počinje da oseća jak miris sandalovine. U početku ignoriše miris, jer ne može da razazna odakle miris dolazi i nastavlja da pije kafu. Međutim, miris nastavlja da je prati sve do radnog mesta i prisutan je tokom čitavog jutra. Pita ljude oko sebe da li i oni osećaju isti miris, ali niko osim nje ga ne oseća. To predstavlja duhovno iskustvo. U ovom slučaju, žena je osetila miris iz suptilne dimenzije i doživela ga kroz medijum suptilnog čula mirisa.
Većina nas je možda imala slično iskustvo, tj. osećaj prisustva mirisa bez očiglednog izvora, ali smo ga ignorisali, jer nismo znali odakle potiče. Suptilno iskustvo možemo da doživimo putem ostala četiri suptilna organa ukusa, dodira, zvuka ili vizije, kao i putem suptilnog uma i intelekta. Ovakva vrsta dodatnog opažanja naziva se šesto čulo. Kao što smo ranije spomenuli, čak i događaje koje možemo da doživimo putem pet čula, uma i intelekta, ali čiji uzrok je izvan domena grubog ljudskog intelekta, svrstavamo u duhovna iskustva.
- Primer toga bi bio predmet koji se pomera bez vidljivog spoljašnjeg uticaja. Tada svako ima mogućnost da zapazi njegovo kretanje putem grubog čula vida ( tj. ne putem suptilnog čula vida). Prema popularnom shvatanju, takva iskustva su poznata kao paranormalna iskustva. Takva iskustva se nazivaju ’opažanja suptilne dimenzije’.
- Uzmimo još jedan primer majke čije je dete u kritičnom stanju posle teške nesreće. Doktori su pokušali sve, ali dete ne daje znake poboljšanja. Doktori nisu u stanju da daju bilo kakve prognoze. Majka pokušava svesrdno i neprestalno da moli Boga za svoje dete koje nije pri svesti. Posle toga, iz neobjašnjivih razloga i bez ikakvog medicinskog objašnjenja, stanje deteta se narednih dana značajno poboljšava. Vremenom, dete počinje ubrzano da se oporavlja i više nije u životnoj opasnosti. U ovom primeru, stanje deteta i molitve majke su vidljivi događaji, ali uzrok poboljšanja nije u skladu sa tumačenjem medicine, niti može da se objasni razumom. Iskustva kao ova takođe spadaju u kategoriju duhovnih iskustava.
3. Šta je šesto čulo i kako opažamo nevidljivi svet?
Preporučujemo vam da pogledate članak o šestom čulu u kome su data detaljna objašnjenja doživljavanja duhovnih iskustava i suptilnog sveta, koji je beskonačan u poređenju sa svetom koji poznajemo.
4. Duhovno iskustvo je povezano sa pet suptilnih čula i pet Apsolutnih kosmičkih elemenata
Svet je sačinjen od pet kosmičkih elemenata (Pančamahabutas). Ovi kosmički elementi nisu vidljivi, ali čine celokupni Univerzum. Kako duhovno napredujemo, naše šesto čulo se aktivira i postepeno počinjemo da dobijamo iskustva ovih Apsolutnih elemenata počevši od najgrubljih sve do najsuptilnijih. U stanju smo da ih doživimo pomoću odgovarajućeg suptilnog čula mirisa, ukusa, vizije, dodira i zvuka i prema sledećem redosledu: element Apsolutne Zemlje, Vode, Vatre, Vazduha i Etra. Naredna tabela daje primere pozitivnih i negativnih duhovih iskustava koje možemo da doživimo pomoću šetog čula, odnosno putem pet suptilnih čula.
Kada osoba opazi nešto putem organa suptilnog čula, na primer miris, uzrok može biti pozitivna energija Božanstva ili negativne energije duha.
5. Duhovno iskustvo i duhovni nivo
Kako se naš duhovni nivo povećava, možemo imati duhovna iskustva sve višeg i sve suptilnijeg nivoa. Tabela koja sledi prikazuje minimalani duhovni nivo potreban za doživljaj svakog od pet suptilnih čula, ukoliko se šesto čulo posmatra kao funkcija duhovnog nivoa. Na primer, može da se oseti miris putem suptilnog čula mirisa na duhovnom nivou od 40%.
Iako nam ovaj grafikon služi kao vodič za objašnjenje direktnog odnosa duhovnog nivoa i tipova iskustava kroz razna suptilna čula, važno je napomenuti sledeće:
- Kada neko dobije duhovno iskustvo suptilnog mirisa, to ne znači nužno da je dostigao duhovni nivo od 40%. Iako je to najčešće slučaj, može da bude trenutni ili prolazni porast koji se javlja ili zbog intenzivne duhovne prakse kao što je pojanje Božjeg Imena, prisustvo Sveca, itd..
- Postoje i neki drugi faktori koji mogu da daju iskustvo. Na primer, ukoliko duhovi žele da osoba dobije miris urina oko kuće kako bi je zastrašili, mogu da koriste duhovnu energiju za postizanje tog cilja. Za takvo iskustvo nije potrebno da se poveća duhovni nivo osobe.
-
Nije pravilo da će sve osobe na duhovnom nivou od 40% nužno da dožive suptilni miris. Duhovni nivo osobe je ukupan rezultat delovanja mnogih atributa, šesto čulo je samo jedan od njih. Pročitajte članak o duhovnom nivou.
- Takođe, nije pravilo da te osobe mogu 100% da opaze sve varijante suptilnih mirisa koje postoje ili da mogu da ih opaze bilo kada i bilo gde.
- Isto tako, ne znači da će osoba na duhovnom nivou od 40%, ili više, nužno da oseti suptilni miris. Osoba može dostići Svetost (odnosno duhovni nivo od 70%) a da nikada nije imala iskustvo kroz pet suptilnih čula. Jedan od razloga što ih ne doživljava može biti da je imala duhovna iskustva u prošlom životu, pa nije potrebno da ih sada doživi. Svi Sveci međutim, imaju šesto čulo koje se odnosi na suptilni um i intelekt.
Iz grafikona možemo da vidimo da se suptilna čula dodira i zvuka opažaju samo na višem duhovnom nivou. Razlog za to je što su oba ova čula suptilnija od ostalih suptilnih čula.
6. Koji je značaj duhovnih iskustava?
U sledećim tačkama smo saželi važnost i glavne dobrobiti duhovnih iskustava:
6.1 Razvijanje verovanja i vere u teoretskom aspektu duhovne nauke
Prema citatu na početku ove stranice, intelektualno ili teoretsko znanje iskazano rečima ima samo 2% važnosti, dok 98% važnosti imaju iskustva toga što je izrečeno. Kada se započne s odgovarajućom duhovnom praksom na temelju osnovnih principa duhovne nauke, napreduje se duhovno i dobijaju se duhovna iskustva. Duhovna praksa premošćuje jaz između teoretskog znanja stečenog čitanjem knjiga i duhovnih iskustava.
Teoretska informacija (intelektualno znanje) pomaže u sticanju vere samo radoznalima za duhovnu nauku. To je važan korak u procesu duhovnog razvoja, jer kada se dobijaju duhovna iskustva, razvija se vera u teoretsko znanje.
Molimo vas pročitajte članak ’Sposobnost opažanja duhovne dimenzije’.
Upravo se iz tog razloga govori o duhovnim iskustvima tokom duhovnih susreta (satsanga). Tragaoci koji prisustvuju duhovnim sastancima (satsanzima) shvate da ono što je naučeno kao duhovno znanje nije samo informacija, već se zapravo može doživeti.
6.2 Svesnost duhovnog rasta
Duhovna iskustva potvrđuju da smo tragaoci za Istinom, da smo usvojili odgovarajuću duhovnu praksu i kako postepeno dobijamo viša duhovna iskustva, dobijamo potvrdu da napredujemo duhovno. Ona deluju kao prekretnica i podstiču nas na duhovnom putu. Ukoliko, na primer prestanemo s duhovnom praksom, možda nećemo da nastavimo da dobijamo duhovna iskustva. Kada stagniramo u duhovnoj praksi, nećemo dobijati duhovna iskustva višeg nivoa. Kad kažemo da stagniramo u duhovnoj praksi to znači da stalno obavljamo jednu te istu duhovnu praksu iz godine u godinu, a da je kvalitativno i kvantitativno ne povećavamo. Na taj način Bog nam daje znak da trebamo postepeno da povećamo svoju duhovnu praksu.
Pročitajte članke: ‘Duhovnu praksu treba obavljati svakodnevno’ i ‘Redovno povećavanje nivoa duhovne prakse’.
Napomena: Ukoliko ne dobijamo duhovna iskustva tokom tri godine uz obavljanje duhovne prakse prema određenom putu, tada treba da pitamo duhovno uzvišenu osobu, odnosno Sveca, da li je put koji je odabran ispravan ili nije. Ako nemate pristup Svecu, pročitajte naš članak Pojanje Božjeg Imena prema religiji rođenja kao prvi korak na svom duhovnom putu.
6.3 Ego se smanjuje kada shvatimo svemoć Boga
U ranim fazama duhovnog puta tragalac sluša mnoga iskustva drugih tragalaca. Različita duhovna iskustva i njihova dubina mogu biti fantastični. Tada tragalac počinje da shvata koliko je beznačajan u poređenju sa Bogom koji svakome od nas pruža jedinstvena duhovna iskustva, kako bi nam se vera učvrstila. Upravo se zato naš ego koji je vezan za sopstvene mogućnosti smanjuje kada ih uporedimo sa svemoći Boga. Smanjenje ega je primarna potreba za duhovni napredak.
7. Koja je važnost zapisivanja duhovnih iskustava?
- Zapisivanjem i objavljivanjem duhovnih iskustava drugi tragaoci za Istinom mogu da saznaju o raznim tipovima duhovnih iskustava koja se dobijaju kao rezultat duhovne prakse.
- Ojačava važnost duhovne prakse u umu i intelektu i uverava nas da je važno da istrajemo u duhovnoj praksi.
- Ukoliko dobijemo jedinstveno duhovno iskustvo, tada postoji mogućnost da posumnjamo u njega. Međutim, ako znamo za nečije slično duhovno iskustvo, tada se učvršćuje vera. Shvatamo da iza toga leži nauka što nas podstiče da proučavamo duhovnu nauku.
- Sopstvenu duhovnu praksu možemo da obogatimo istraživanjem toga šta je tačno uradio tragalac iz ugla duhovne prakse te je dobio duhovno iskustvo.
8. Koja su ograničenja duhovnih iskustava u odnosu na duhovnu praksu?
Uz sve rečeno i učinjeno, duhovna iskustva ne poboljšavaju nužno, niti opravdavaju duhovnu praksu. Čak i kad se ljudi osvedoče o nekom čudu, to ne mora da znači da će započeti s duhovnom praksom. Iako dobijaju duhovna iskustava, 30% ljudi prestaje s aktivnom duhovnom praksom ili stagniraju na istom duhovnom nivou. Za aktivno bavljenje duhovnom praksom potrebno je da se razvije uverenje da treba duhovno da rastemo u ovom životu. Duhovna iskustva ne pomažu intelektu u ovom uverenju. Da bismo razvili taj stav, potrebno je proučavati duhovnu nauku kako bismo osigurali potrebnu duhovnu praksu. Bilo koju duhovnu praksu treba obavljati otvorenog uma koji se ne zasniva na unapred stvorenim stavovima.
9. Zašto ponekad ne dobijamo duhovna iskustva usprkos duhovnoj praksi?
Razlozi su sledeći:
- Duhovna iskustva su indikatori našeg duhovnog napretka. Međutim, naš duhovni napredak ne mora da započne čim započnemo s duhovnom praksom. Razlog za to može da bude taj da se naša duhovna praksa koristi uglavnom za smanjivanje intenziteta teške negativne sudbine i karme (prarabda) ili nagomilanog računa uzimanja i davanja (sančit karma) umesto isključivo za duhovni napredak. Iz tog razloga se duhovni napredak ne događa odmah i zato ne dobijamo duhovna iskustva. Ipak, istrajna duhovna praksa omogućava da prevladamo ovu početnu fazu.
Ovde smo koristili termin ’negativna sudbina’ kako bismo označili sudbinu koja uključuje iskustvo nesreće. Primer teške negativne sudbine može da bude susret s ozbiljnom nesrećom. Stoga, kada osoba započne s duhovnom praksom, u početku ona može da se koristi za smanjenje intenziteta određene sudbine, odnosno susretanja s ozbiljnom nesrećom. Tako tragalac upravo pred susret s nesrećom može da dobije predosećaj da treba da uspori ili da ode nekim drugim pravcem čime se intenzitet i jačina nesreće umanjuje.
- Kako bismo razvili veru u Boga ili u slučaju kada nam je vera pokolebana, Bog nam daje duhovna iskustva. Ako imamo čvrstu veru možda nam duhovna iskustva nisu potrebna. Pročitajte članak ’Sposobnost opažanja duhovne dimenzije’ koji nam govori kako duhovna iskustva povećavaju našu veru.
