 |
Uvod
Gđa Šilpa Dešmuk je studirala dizajn i specijalizovala se za tekstil i odeću. Ona je i školovana plesačica klasičnih indijskih plesova vrste Katak. Trenutno sve svoje vreme posvećuje služenju Apsolutnoj Istini prema savetima Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF). Njen otac, gospodin Dadađi Dešmuk je na visokoj poziciji u IBP kompaniji za proizvodnju nafte u Nasiku u Indiji, a njena majka je domaćica i tragateljka SSRF-a. Iako je Šilpa prilično mlada (24 godine), trećinu svog života je provela obavljajući duhovnu praksu prema savetima SSRF-a. Zbog ove posvećenosti, Bog je blagosiljao milošću da prima Njegovo Božansko Znanje.
Napomena: Da biste pročitali primer Božjeg Znanja kliknite na link koji se nalazi na kraju članka.
P: Koja su vaša najranija sećanja vezana za Boga?
O: U detinjstvu, kad god bih se uplašila nečega kao recimo da ostanem sama kod kuće ili ružnog sna, istog trenutka sam imala snažno osećanje da je Šri Ganeš sa mnom. Ovo osećanje ne samo da je bilo dovoljno snažno da pobedi strah, već je i bilo prisutno sve dok se situacija ne bi vratila u normalu. Ne sećam se ni jedne situacije u kojoj mi Bog nije pomogao da prevaziđem strah. To je bio više odnos „prijatelja po potrebi“, jer tada nisam još bila tragateljka.
P: Kako onda definišete tragaoca?
O: U mom detinjstvu je bilo više kao da me Bog prati gde god da idem i šta god da radim. On bi mi ukazao na Svoje prisustvo u situacijama u kojima sam ja imala potrebu za tim. Tragalac je neko ko, nezavisno od svoje potrebe, pokušava da vidi Boga gde god da ide i šta god da radi.
P: Kako i kada ste vi postali tragalac?
O: Ne sećam se tačno datuma, ali mislim da je to bilo u julu 1997. godine kada je potreba da tražim Boga bila toliko snažna da me je naterala da donesem čvrstu odluku koja mi je promenila život – „Ja želim da spoznam Boga u ovom životu“.
Ova spoznaja je i danas veoma živa u mom umu. Tog 19. maja 1997. godine je Njegova Svetost Dr. Atavle trebalo da uveče govori na javnom skupu u mom rodnom mestu, Nasiku u Maharaštri u Indiji. Otišla sam sa svojim roditeljima da bismo služili Apsolutnoj Istini tako što ćemo pomoći oko priprema za skup. Sala je bila prepuna. Jedva smo našli mesto da sednemo u poslednjem redu. Moje je mesto međutim bilo takvo da sam mogla dobro da vidim Njegovu Svetost Dr. Atavlea. Više nego Njegove reči, sasvim jasno sam pamtila to iskustvo (kasnije sam naučila da je to bilo duhovno iskustvo). Dok se obraćao prisutnima, osetila sam da sam vezana za Njega nekim nevidljivim, neraskidivim nitima. Bila sam tako impresionirana Njegovom Božanskom svesnošću (Čaitanijom) da sam tada odlučila da počnem da obavljam duhovnu praksu prema savetima SSRF-a. Seme moje odluke da postanem tragalac je posejano na tom skupu.
P: Biti tragalac je jedna stvar, a sasvim je druga stvar biti potpuno posvećen tragalac koji se odrekao komfora života kod svoje kuće da bi živeo u ašramu. Koliko jednostavna ili teška je bila ta odluka?
O: Ne radi se o tome da li je odluka bila laka ili teška, jer ona nije bila nametnuta. Međutim, okolnosti nisu bile baš naklonjene da bi odluku učinile lakom. Imala sam iskrenu podršku moje majke u svemu što sam radila kao tragalac. Moj otac je međutim imao čvrst stav da treba da se zaposlim ili započnem neki posao. On je želeo da samo ostatak svog vremena posvetim aktivnostima SSRFa.
P: Kako ste uspeli da ubedite svog oca?
O: Moj otac se protivio tome da se posvetim samo duhovnoj praksi. Setite se da je i on sam tragalac i puno svog vremena posvećuju služenju Apsolutnoj Istini. Zato sam za početak tražila njegovu dozvolu da budem odsutna 2 meseca. Posle se to još jednom ponovilo. Kad je osetio moje namere, suprotstavio mi se kad sam tražila njegovu dozvolu da idem i treći put. Tada sam mu jasno stavila do znanja moju jedinu nameru u ovom životu – „da spoznam Boga prema savetima SSRF-a“ i da to znači da sve svoje vreme treba da posvetim tragalaštvu za Istinom.
P: Da li je još uvek ljut na vas?
O: Bio je neko vreme ljut, ali to je nekako uminulo kad sam počela da dobijam Božansko Znanje. Kad je zajedno sa mojom majkom, bratom i sestrom u oktobru ove godine došao i ostao u ašramu sa mnom nedelju dana, preostala ljutnja je potpuno nestala.
P: Kada je počeo proces dobijanja Božanskog Znanja?
O: 22. januara 2004. godine
P: Kako je sve to počelo?
O: Kad sam došla u SSRF ašram, 17. decembra 2003. godine, Njegova Svetost Dr. Atavle mi je rekao da će indijski klasični ples biti moj način za dostizanje Boga. Tog dana me je zamolio da uradim razne eksperimente sa različitim položajima tela (mudrama) i da uradim suptilno čitanje. Pre nego što sam započela eksperimente, sve što sam uradila bilo je da se pomolim iz dubine svog srca. Iako sam čula za suptilne eksperimente, nikada pre ih nisam radila. Čim sam se pomolila počela sam da dobijam misli o plesu. Informacije koje sam dobijala u ovim mislima su bile osvežavajuće nove. Najbolje od svega je bilo to što dok sam zapisivala informacije na kompjuteru, osećala sam se osveženo i blaženo. Kasnije tog dana kada sam Njegovoj Svetosti Dr. Atavleu pričala o tom događaju, On je rekao: „Tok Božanskog Znanja je počeo“.
P: Gđo Šilpa, prvi put je uvek poseban i dugo se pamti. On sa sobom međutim nosi i pritisak da i dalje budemo sposobni da primamo Znanje. Kako ste se nosili sa tim?
O: Kada sam počela da radim suptilno čitanje mudri u indijskom klasičnom plesu, osećala sam početničku nervozu. Bila sam i pod pritiskom da ispunim očekivanja Njegove Svetosti Dr. Atavlea. Pritisak me uzdrmao na nekoliko trenutaka. Međutim, posle molitve, povratila sam se i tok Božanskog Znanja je krenuo.
P: Kako ste se osećali kada je krenuo tok Božanskog Znanja?
O: Od tada, pa nadalje tok Božanskog Znanja je bio u formi misli i vizija. Kada se povežem sa Bogom u mom umu su prijatni talasi duhovne emocije. Ne samo um, već i čitavo moje telo postaje lagano. Talasi Božanskih misli koje uhvatim su takođe lagani po prirodi. To osećanje lakoće traje još dugo i nakon što se proces završi.
P: Da li ste želeli da saznate identitet izvora Znanja?
O: Da. Kad sam pitala, energija se identifikovala kao „božanstvo Šiva“ (jedna od Šivinih funkcija u Univerzumu je princip Božanskog plesa). Zapravo, za vreme prenošenja Božanskog Znanja o indijskom klasičnom plesu, nekoliko puta sam blagoslovljena vizijom Samog Šive u različitim položajima tela (mudrama).
P: Da li vas zanima klasični ples?
O: Da, veoma. Učila sam Katak oblik indijskog klasičnog plesa devet godina. Položila sam šest ispita u Kataku što je ekvivalent sticanja fakultetske diplome.
P: Na koji način zapisujete primljene informacije?
O: Koje god Znanje da primim, pišem ga direktno u kompjuter. Problem nastaje onda kada nemam pristup kompjuteru, jer tok Znanja može da počne bilo kada i bilo gde. Ranije sam u mnogo prilika morala da se molim i da preuzmem krivicu pred Bogom što Ga molim da zaustavi prenos Znanja da ga ne bih zaboravila. Kasnije sam usvojila naviku da uvek sa sobom nosim svesku i olovku.
P: Pretpostavljam da primanje Božanskog Znanja ne znači da vaš vlastiti misaoni proces prestaje. Ako je tako, kako pravite razliku između vaših i Božanskih misli?
O: U početku, kada sam počela da dobijam ove misli bilo kad i bilo gde, i ja sam počela da se pitam da li su one moje ili Božanske. Zbog toga sam počela da se molim Bogu da mi pomogne da ih razlikujem. Kao i uvek, On ima Svoje načine na koje mi govori da se radi o Božanskom Znanju. Kad god su misli moje, glava mi postane teška dok kad su misli Božanske, ne samo da mi je glava lagana, nego sam i puna entuzijazma.
P: Da li tok Znanja teče glatko ili ima nekih prepreka?
O: Kao što sam upravo rekla, tok Znanja je uvek povezan sa osećanjem lakoće i entuzijazma. Samo ponekad osetim težinu u glavi i nedostatak entuzijazma ili oklevanje da primim Znanje. To je međutim samo na početku i intenzitet se smanjuje kako vreme prolazi.
P: Da li možete da nam kažete nešto što posebno pamtite u ovoj fazi primanja Božanskog Znanja?
O: To je bila faza u kojoj sam imala intenzivna duhovna ometanja. Suptilna snažna negativna energija koja me je mučila se ispoljila 28. aprila 2005. godine. Tragaoci iz SSRF odeljenja za znanje o duhovnoj dimenziji su sprovodili terapiju nada mnom. Zaspala sam. U snu sam imala viziju Njegove Svetosti Dr. Atavlea kako sedi pored mene i leči me cvećem kroz koje je išla Božanska energija. Posle toga sam nekoliko dana imala vizije cveća iz različitih suptilnih svetova i o njima sam dobijala Božansko Znanje. Tih dana sam bila u stanju stalnog Blaženstva.
P: Kakvo je to cveće iz suptilnog sveta? Kako izgleda? Kako miriše?
O: To su cvetovi iz različitih suptilnih svetova koji pripadaju različitim Božanstvima. Takvo cveće ne možemo da vidimo na ovom svetu. Njihov miris, boje i izgled ne mogu se opisati. Navešću nekoliko primera. Jednom sam videla plavi cvet koji je isijavao svetlo plavu svetlost. U trenutku kad sam imala viziju cveta, probudila mi se duhovna emocija prema Šri Krišni i Njemu sam izrazila zahvalnost. Drugom prilikom, imala sam viziju zlatnog lokvanja Boginje Lakšmi. Ovaj cvet je emitovao duhovnu emociju i energiju. Duhovna emocija je bila plave boje, a energija bele. Ne mogu vam reći više o ovom cveću, jer Znanje o njima nije potpuno i Njegova Svetost Dr. Atavle proverava autentičnost svega što je do sada primljeno.
P: Znači prošlo je više od 2 godine od kad primate Božansko Znanje, zar ne?
O: Zapravo ne. Posle otprilike 8 meseci od dana kada sam prvi put primila Božansko Znanje, intenzitet ometanja snažne negative energije se višestruko povećao. To je jedna od prepreka kada radimo duhovnu praksu, jer negativne energije pokušavaju da nas spreče da duhovno napredujemo. Svakodnevni život je postao nepodnošljiv. Tada me Njegova Svetost Dr. Atavle zamolio da prestanem da primam Božansko Znanje. Od tada je proces povremen.
P: Da li ste se osećali loše kad vam je tako rečeno?
O: Ne, ni najmanje.
P: Gđo Šilpa, šta mislite zašto je Bog izabrao baš vas da prenosite Božansko Znanje?
O: Prvo, zbog žudnje da učim i drugo, jer sam radoznala u vezi Duhovnog Znanja.
P: Da li se osećate važno ili posebno zbog toga?
O: Blagoslovena sam da prepoznam i najmanje povećanje ega i to čim se javi. Molim se Bogu i zahvaljujem se Njegovoj Svetosti Dr. Atavleu što mi na vreme ukazuje na porast ega.
P: Da li ste se promenili od kad ste počeli da primate Božansko Znanje?
O: Ja sam i dalje ona ista Šilpa, možda samo malo poniznija.
P: Sem što ste ponizniji, da li ste primetili još neke promene na sebi?
O: Da. Koncentracija mi je bolja. Moj um brže uđe u stanje bez misli i često prepoznajem lične mane karaktera. Osećam da stalno želim da budem u služenju Apsolutnoj Istini. Osećam da je sve što radim Služenje Istini.
P: Primanje Božanskog Znanja je samo po sebi duhovno iskustvo za koje bismo mogli reći da „nije sa ovoga sveta“. Da li biste želeli da sa našim čitaocima podelite još neko zanimljivo iskustvo?
O: Jednog dana pre nego što sam došla na ispit u srednjoj školi pomolila sam se, „O Bože, daj mi Bogoljublje, znanje i oslobođenje od vezanosti“ umesto da tražim uspeh na ispitu kao obično. Nije mi bilo jasno zašto sam koristila ove reči. Ova molitva je postala moja navika. Kasnije sam saznala da je Svami Vivekananda (Svetac iz Indije) takođe koristio iste reči da se pomoli Bogu. Kad sam počela da pohađam nedeljne duhovne sastanke (satsange) koje organizuje SSRF, polako sam počela da shvatam i značenje te molitve.
P: Da li nam možete reći da li ste uložili neki poseban trud da biste stigli ovako daleko u duhovnoj praksi?
O: Istinski, nikada to i nije bilo kao da sam postavila velike ciljeve i onda se jako trudila da ih dostignem. Iako sam bila vrlo čvrsta u vezi jedne stvari – da praktikujem Duhovnost i samo Duhovnost. Jedino što sam uradila je bilo to što sam se molila Bogu za uspeh.
 |
Kliknite ovde da pročitate primer Božanskog znanja koje je primila ova tragateljka. |