Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci o prošlom životu Alberta Ajnštajna

1. Uvod

Albert Ajnštajn (14. mart 1879. – 18. april 1955.) je nadaleko poznat kao jedan od najvećih fizičara svih vremena. Časopis Tajm proglasio ga je osobom 20. veka. Uzevši u obzir njegova visoka dostignuća u svetovnom životu kao naučnika, sproveli smo istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci njegovog života kako bismo razumeli duhovnu pozadinu i koliko je postigao i napredovao duhovno u životu. Osetili smo da bi ovo učenje moglo da bude od koristi svim naučnicima.

2. Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci o prošlom životu Alberta Ajnštajna

Kroz istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci, ustanovili smo da je pre ovog života na Zemlji, Albert Ajnštajn bio na duhovnom nivou od 50%, i da je zahvaljujući velikim zaslugama prošlog života nekoliko meseci boravio u suptilnoj regiji Raja (Svargaloka). Raj je početna pozitivna suptilna regija gde je on ismejao božansku igru nekih nebeskih bića. Za kaznu, njegov boravak u regiji Raja je prekinut i morao je da  se ponovo rodi na Zemlji. Uprkos tome, stekao je slavu na Zemlji, a zbog svoje ludosti u Raju, morao je da se odrekne viših uzvišenih zadovoljstava i odsustva nezadovoljstava u bilo kom smislu, koje bi imao u Raju. Upoređujući iskustvo Raja sa kolom sreće i nesreće koje život na Zemlji pruža, to je samo po sebi kazna.

3. Pristup Alberta Ajnštajna znanju na Zemlji

Imao je jaku želju da pomogne čovečanstvu kroz nauku. Zahvaljujući visokom duhovnom nivou, imao je sposobnost da pristupi petom regionu  znanja u Univerzumu kroz suptilni aspekt uma. Objasnili smo kako ljudi mogu da pristupe  znanju uz pomoć suptilnog uma i intelekta u članku o šestom čulu.

Univerzalni Um i Intelekt sadrže znanje o čitavom Univerzumu. Zbog toga, za svako pitanje postoji odgovor. Univerzalni Um i Intelekt funkcionišu kroz medijum svih sedam regiona znanja u obliku suptilnih frekvencija. Dakle sedam regiona znanja sastoje se od raznih suptilnih frekvencija. U zavisnosti od duhovnog nivoa, osoba može da primi znanje od odgovarajućih viših i suptilnijih frekvencija. Sedmi region znanja je najviši i najsuptilniji.

Zbog znatiželje i duhovnog nivoa, bio je u stanju da opaža duhovne misli iz viših regiona znanja. Ustvari, većina njegovih najvećih otkrića kao E=MC², otkrivena su zahvaljujući pristupu regionima znanja. Ipak, pristup duhovnom znanju zadržao se samo na mentalnom nivou, zato što uprkos visokom duhovnom nivou, Albert Ajnštajn nije imao dobru osnovu duhovnog razmišljanja i razumevanja.

Problem je bio u tome što Albert Ajnštajn nije bio u mogućnosti da prevede duhovno znanje i preobrazi ga u primenjiv oblik za duhovni razvoj čovečanstva. Zato misli koje je dobijao nisu spuštene do nivoa delovanja, tj. nisu uključene u njegove teorije.

Neke snažnije negativne energije pokušale su da ometaju Ajnštajna dok je primao misli iz petog regiona znanja. Pokušale su da ukradu to znanje i da ga preokrenu uz pomoć svoje crne energije i daju ga naučnicima ateistima. Namera im je bila da podstaknu naučnike ateiste da duhovne misli protumače na naučan način i time opovrgnu duhovnu nauku. Ali ovi naučnici nisu bili briljantni kao Ajnštajn i ne samo da su bili daleko od toga da otkriju nove principe zasnovane na tom znanju, nego nisu mogli ni da ih razumeju.

4. Zanemarivanje duhovnog cilja

Na temelju Božanskih darova kao što su briljantan intelekt, stabilnost i upornost, preokrenuo je naučni svet i postavio temelje za sledeće generacije naučnika. Kasnije je postao previše zaokupljen naukom i nije se bavio istinskim smislom života – spoznavanjem Boga.

Čitav današnji obrazovni sistem svodi se na pomoć oko svetovnih nastojanja i uspeha u svetovnom životu. Ipak, to nije smisao našeg života. Smisao života je izmirivanje računa uzimanja i davanja i duhovni rast dok se konačno ne spojimo sa Bogom. To je nešto što je moderna nauka ignorisala u svom programu. Prema tome, ukoliko naše svetovne aktivnosti u pozadini nemaju duhovnu perspektivu, tj. ako nemaju nameru podizanja duhovnog nivoa čovečanstva, karmički se dugovi povećavaju i tako nas zadržavaju u krugu rađanja i umiranja.

5. Jedino Sveci imaju sposobnost da budu dobri naučnici

Da bi nauka bila Apsolutna, mora da uzima u obzir sve dimenzije, to jest fizičku, psihološku, ali isto tako i duhovnu. Budući da moderna nauka ne uzima u obzir duhovnu dimenziju, ona je neprestano relativni primer i predmet česte promene. Upravo zato nailazimo na različite međusobno oprečne teorije koje se bave istom temom. Na primer, u početku se smatralo da se svetlost sastoji od delova, zatim da je u formi talasa, posle čega se tvrdilo da ima dvojne karakteristike i da je sastavljena i od delova i od talasa.

Jedino duhovna nauka, koja uključuje duhovnu dimenziju u potpunosti, nije promenljiva i Apsolutna je. Radi toga, teorije duhovne nauke ostaju potpuno nepromenjene, ali se načini njene primene menjaju prema vremenu.

Iako su naučnici briljantni ljudi koji pronalaze naučni osnov iza opipljivih svetovnih događaja u životu, pravi povod ili osnovni uzrok iza naučnog osnova može da bude spoznat samo kroz duhovnu nauku. Do momenta shvatanja osnovnog uzroka, osoba (naučnik) iako briljantan i poznat još uvek zauzima podređen položaj sa duhovne tačke gledišta. Samo Sveci mogu da budu dobri naučnici, jer oni mogu da razumeju naučni kao i duhovni uzrok iza događaja. Paradoks je u tome što Sveci, iako imaju najbolju mogućnost da budu naučnici, svoje gledište na istraživanje i sticanje znanja potpuno usmeravaju ka pomoći čovečanstvu da spozna Boga, a ne prema svetovnim izumima.

6. Problemi naučnika modernih nauka

Budući da naučnici funkcionišu u stanju relativnosti, a ne apsolutnosti, uvek su nezadovoljni i napeti. Svakim novim otkrićem i izumom naučnici se suočavaju sa osećajem nepotpunosti pitajući se: „Šta je sledeće?“. Ovo često vodi ka sve većem očekivanju od života. Tokom kasnijih godina života, kada njihovo telo više ne funkcioniše u skladu sa njihovim željama, odnosno, kada ostare i oronu, kvalitet života im se naglo smanji. Isti se proces dogodio Ajnštajnu. Iako se spolja činilo da je srećan, oči su mu delovale tužne. Razlog tome je što žar za naukom kao takav ne pruža potpuno zadovoljstvo. Svako otkriće se ispostavi nepotpunim i na kraju vodi u depresiju.

Sa druge strane, Sveci uvek započinju aktivnosti bez očekivanja i nisu vezani za svetovna zadovoljstva. Uvek imaju osećaj da „Ja živim da bih služio Boga i  Bog sve radi kroz mene“. Njihov ego je izuzetno mali zbog čega žive život ispunjen Blaženstvom i oslobođeni su rađanja i umiranja.

7. Duhovni ishod života Alberta Ajnštajna

Iako  neko može da se rodi sa Božanskim kvalitetima kao što je radoznalost, ukoliko nije usmerena ka spoznaji Boga, ne omogućava osobi da živi kao tragalac. Ajnštajn je imao intenzivnu radoznalost koja ga je vodila aktiviranju  njegovog suptilnog uma. No, zbog nedostatka duhovne prakse u cilju spoznaje Boga, ovo aktiviranje nije trajalo zauvek. Zato nije mogao da dobije dobrobiti Božanskog, odnosno pravog duhovnog znanja. Prema tome, njegov život, iako prepun svetovne popularnosti, iz duhovnog ugla je bio neadekvatan. Zato je Albert Ajnštajn, kada je umro, otišao u Čistilište (Buvalok), regiju nižu od suptilne regije Raja iz koje je stigao.

Pročitajte članak: ‘Gde odlazimo posle smrti’

Ukoliko briljantnost intelekta nije upotpunjena duhovnom praksom koja je u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse tada je život osobe gledano iz duhovnog ugla protraćen, uprkos postignutoj slavi i pomoći čovečanstvu gledano iz svetovnog ugla. Ajnštajn je dobar primer ovog pravila. Takav gubitak može da se izbegne upotpunjujući svetovni trud sa duhovnom praksom koja je u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse.