Vrsta duha – Avet (Pišać)

1. Uvod

Relativna duhovna snaga duha (Pišaća) je 10.000. (Realativna duhovna snaga duha najnižeg nivoa – običnog duha je 1). Za bolje razumevanje molimo vas da pogledate članak – Vrste duhova. U sadašnje vreme pa sve do 2025.godine oko 4% svetske populacije će biti zaposednuto njima ili će biti pod njihovim uticajem.

Obzirom da je relativno mali broj ljudi na svetu pod njihovim uticajem ili je zaposednuto njima u poređenju sa uticajem običnog duha ili demona, navešćemo samo nekoliko njihovih glavnih osobina.

2. Slika duha (Pišaća)

Molimo vas da  imate u vidu da je ovo samo gruba slika, jer duh može da preuzima bilo koji oblik u zavisnosti od cilja koji želi da postigne. Takođe vam preporučujemo da pogledate Zašto smo postavili zaštitni okvir?

3. Glavne osobine duha (Pišaća)

  • Duhovi (Pišaći) su vrlo lenji, pa je vrlo mala verovatnoća da ljudima prouzrokuju ometanja. Uglavnom zaposedaju osobu samo da bi koristili njeno telo kao stanište.
  • Jednom kada uđu u telo, tamo ostaju godinama. Drugi tipovi duhova stalno ulaze i izlaze, ali ova vrsta duha ne napušta telo godinama. Čak i posle smrti zaposednute osobe, ostaju vezani za njeno suptilno telo.
  • Poprimaju oblik osobe u koju su ušli.
  • Osobe koje su pod uticajem duhova izgledaju bledo, koža im je masna, i imaju tupost u očima. Ometanja prouzrokovana duhovima (Pišaćima) se pojačavaju tokom noći.
  • Kada ometaju osobu, emituju crnu energiju sa pokvarenim, trulim masnim smradom. Takav smrad prouzrokuje mučninu.
  • Iz osobe koju su zaposeli upijaju sokove izlučene tokom varenja hrane i redukujuju joj vitalnu energiju. Na taj način njenom telu se smanjuje otpornost,  pa se ona  često razboljeva.

Kada se duh ispoljava, osobe zaposednute njime (Pišaćem) pokazuju sledeće osobine:

  • Osoba kod koje se duh ispoljava žmirka očima.
  • Kad dodirujemo dlanove ili stopala kod tih osoba osećamo  bockanje.
  • Prsti na rukama i nogama, kao i nokti su kod ovih osoba zašiljeni.

4. Mere duhovnog isceljivanja

Napomena: Duhovni nivo duhovnog iscelitelja trebalo bi da bude bar 20% veći od duhovnog nivoa duha koji zaposeda osobu koju iscelitelj pokušava da isceli. Isceljivanje eksternim duhovnim merama deluje izvesno vreme. Međutim, da bi se zaposednuta osoba rešila ovog problema trajno (koji u mnogim slučajevima prati istu osobu kroz mnoge živote), važno je da osoba obavlja duhovnu praksu. To dovodi do interne akumulacije konstantne i trajne pozitivne duhovne energije u osobi. Tada osoba nije više zavisna od eksternih izvora energije isceljivanja. Samo duhovna praksa garantuje trajno isceljenje.