Kad duhovnom praksom ostvarimo rast do duhovnog nivoa od 60% (samašti) ili 70% (vjašti), oslobođeni smo od ciklusa rađanja i umiranja. Posle dostizanja tog duhovnog nivoa, bilo koji preostali račun uzimanja i davanja možemo izmiriti u višim suptilnim regijama Mahaloka i višim regionima. Međutim, ponekad ljudi duhovnog nivoa iznad 60% (samašti) ili 70% (vjašti), mogu da izaberu da se rode na Zemlji da bi vodili čovečanstvo ka Duhovnosti.

Duhovni napredak je moguć samo kroz duhovnu praksu koja je u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse. Duhovni putevi koji nisu u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse vode ka stagnaciji u duhovnom razvoju pojedinca.

Obratite pažnju na članak Značaj regiona Zemlje za sposobnost obavljanja duhovne prakse u odnosu na druge duhovne regione kao što su raj i Pakao.

4. Šta to znači na planu naših životnih ciljeva?

Većina nas ima svoje lične životne ciljeve. Oni mogu da uključe želju čoveka da postane doktor, da bude bogat i slavan ili da predstavlja svoju zemlju u nekoj oblasti. Koji god bio cilj, za veliku većinu nas je cilj najčešće pretežno svetovne prirode. Celokupan obrazovni sistem je postavljen tako da nam pomogne da stremimo ka tim svetovnim ciljevima. I kao roditelji mi usađujemo svojoj deci isti svetovni cilj, ohrabrujući ih da uče i biraju profesije od kojih će da imaju više materijalne koristi nego što mi imamo u svojoj profesiji.

Neko bi mogao da pita “Kako se ovi svetovni ciljevi usklađuju s duhovnim ciljem života i razlogom našeg rođenja na Zemlji?”

Odgovor je vrlo jednostavan. Mi se borimo za svetovne ciljeve na prvom mestu da bismo dostigli zadovoljstvo i sreću. Težnja za neuhvatljivom ‘nenadmašnom i trajnom srećom’ je suštinski pokretač svih naših akcija. Međutim, čak i ako ostvarimo svetovne ciljeve, sreća i zadovoljstvo koji iz toga proističu su kratkog veka, mi tragamo dalje za novim snom za kojim ćemo da jurimo.

‘Nenadmašna i trajna sreća’ može da se dostigne samo kroz duhovnu praksu koja je u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse. Najviši oblik sreće, a to je Blaženstvo, jeste aspekt Boga. Kad se sjedinimo s Njim i mi doživljavamo neprekidno Blaženstvo.

To ne znači da treba da odustanemo od svega što radimo i posvetimo se samo duhovnoj praksi. To znači da samo kad spojimo duhovnu praksu sa svetovnim životom možemo da doživimo nenadmašnu i trajnu sreću. Članak ‘Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci o trajnoj sreći’ detaljno objašnjava blagodati duhovne prakse.

Ukratko, što su naši životni ciljevi više u skladu s ciljem da duhovno napredujemo, to naš život postaje bogatiji i doživljavamo manje životnih patnji. Sledi primer kako se naša duhovna perspektiva u životu menja kako duhovno rastemo i sazrevamo.

5. Primer kako svetovni život može da funkcioniše s duhovnim ciljevima

U SSRF-u imamo velik broj tragalaca koji posvećuju svoje vreme i sposobnosti i tako služe Bogu. Na primer :

• Jedan od naših tragalaca je stručnjak za informacione tehnologije i u svoje slobodno vreme vodi računa o tehničkim aspektima naše veb stranice.

• Jedan od članova našeg uredničkog tima je psihijatar i pomaže da se informacije koje dajemo provere s medicinskog i duhovnog stanovišta.

• Još jedan tragalac SSRF-a putuje u druge zemlje zbog posla. Ona koristi svoje slobodno vreme da obavesti slične organizacije iz te zemlje o našoj veb stranici.

• Jedna domaćica pomaže u pripremi osveženja za duhovna okupljanja.

Tragaoci SSRF-a su primetili velike pozitivne promene od kad su uključili Duhovnost u sve delove svog života. Neke od ključnih promena jesu povećanje sreće i smanjenje tuge. Čak i kad se tragaoci SSRF-a susretnu sa situacijama koje bi trebalo da budu bolne ili traumatične, osećaju da su zaštićeni od bola.

6. Šta je loše u tome da se ponovo rađamo?

Ljudi ponekad pomisle, “Šta je loše u tome da se ponovo rađamo?”

Kako budemo ulazili sve dublje u Kalijugu (Era razdora), sadašnju eru Univerzuma, život će biti uglavnom prepun problema i bola. Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci je pokazalo da je, širom sveta, prosečno ljudsko biće srećno samo tokom 30% vremena, dok je tokom 40% vremena nesrećno. Preostalih 30% vremena osoba je u neutralnom stanju kad ne oseća ni sreću ni nesreću. Na primer, kad osoba šeta ulicom ili obavlja neke svakodnevne zadatke itd. nema ni srećne ni nesrećne misli.

Osnovni razlog za sve što je navedeno je to što je većina ljudi na nižem duhovnom nivou. Zbog toga, naše odluke i dela vrlo često zadaju bol drugima i na kraju pojačavaju rađa i tama komponente u okolini. Kao rezultat toga, mi nagomilavamo karmu  ili račune uzimanja i davanja. Zbog toga će većem delu čovečanstva naredni životi biti bolniji nego što je sadašnji.

Iako je svet napravio divovske korake u ekonomiji, naučnom i tehničkom napretku, ljudi danas su siromašniji nego prethodne generacije u pogledu sreće koja nam je osnovni cilj u životu.

Obzirom da svi mi želimo sreću, ponovno rođenje i budući životi nam neće doneti nenadmašnu i trajnu sreću koju želimo. Samo duhovni napredak i spajanje s Bogom će nam osigurati potrebnu i trajnu sreću.