Dobrobiti od duhovne prakse

Oslobađanje iz ciklusa rađanja i umiranja

Prema duhovnoj nauci definicija oslobođenja znači da nema potrebe da se rađamo ponovo jer je sudbina znatno umanjena.

Čovek se ponovo rađa iz dva razloga. Prvi razlog, koji čini 65%, jeste da čovek proživi sreću i nesreću prema sudbini, a drugi, koji čini 35%, jeste da duhovno napreduje kako bi doživeo Blaženstvo.

U proseku, ako pretpostavimo da je nagomilani račun (a to su sva nagomilana dobra dela i grehovi prema zakonu uzimanja i davanja) konstantan -100 jedinica, u jednom životu 6 jedinica je proživljeno kao sudbina. Prema tome, izgledalo bi moguće da čovek doživi oslobođenje posle 16-17 života. Ali to se ne dešava jer, dok proživljava ovih 6 jedinica sudbine, prosečna osoba ne radi nikakvu duhovnu praksu. Osim toga, zbog slobodne volje nagomilani račun se povećava za 10 jedinica. Tako u trenutku smrti nagomilani račun iznosi 104 jedinice i osoba se još više upliće u ciklus rađanja i umiranja.

Svi bi želeli da prožive svoj život tako da i u narednih nekoliko života budu vrlo srećni. Ali cilj života nije da imamo srećne sledeće živote, već da izađemo iz ciklusa rađanja i umiranja. Razlog zbog kojeg smo rođeni jeste što još uvek nismo naučili lekcije koje je trebalo da naučimo. Kao što moramo da ponavljamo razred jer smo pali iz nekoliko predmeta, isto tako moramo da se rađamo stalno ispočetka. Oslobođenje od ropstva u beskrajnom ciklusu rađanja dešava se kada se potrudimo da  radimo duhovnu praksu i da spoznamo Boga. To je najuzvišeniji cilj koji čovek može da ima.

Tokom duhovne prakse, kad osoba dostigne duhovni nivo od 60% onda više ne mora da se rađa kako bi dalje napredovala.