1.2 Realnost života

Duhovno istraživanje širom sveta je pokazalo da je prosečan čovek srećan samo 30% vremena, a da je 40% vremena nesrećan. Ostalih 30% vremena čovek je u neutralnom stanju kada ne doživljava ni sreću ni nesreću. Na primer, kada ide ulicom ili radi uobičajene poslove, tada nema ni srećne ni nesrećne misli.

Jedan od faktora koji doprinosi tome da je više nesreće u našem životu je naš školski sistem. On je programiran tako da nas uči velikom broju predmeta, ali nastavnim planom nije predviđen predmet o trajnoj sreći. Niko nas formalno ne uči kako da budemo srećni, nezavisno od situacije sa kojom se suočavamo u životu.

Možemo sresti uglađenog gospodina s impresivnom vizit kartom koji pri suočavanju sa nekim finansijskim gubitkom postaje depresivan i sklon samoubistvu. Možemo sresti ženu kojoj se na radnom mestu dive zbog ogromnog doprinosa razvoju preduzeća, a koju muž vara i ponižava koristeći činjenicu da se ona oseća emotivno nesigurnom.

Neko marljivo uči i polaže mnogo ispita da bi ostvario početnu prednost i mogućnost za dobijanje savršenog posla koji bi mu osigurao sreću udobnog života.

• Život je u stalnom stanju promene. Ne možemo da  budemo sigurni da će svi aspekti vašeg života da ostanu isti i nepromenjeni. Na primer, vaša poslovna, finansijska, porodična situacija i sl.

• Treba da naučimo kako da dođemo do zaliha unutrašnje snage kako bismo se suočili s teškim vremenima, jer nikad se ne zna da li nas iza ugla čeka neka neugodna životna situacija.