Saurab Đoši – prikriveni blagoslov

SSRF objavljuje ove analize slučaja sa namerom da svojim čitaocima pruži usmerenje u vezi sa problemima koji se javljaju na fizičkom ili psihološkom nivou, a koji mogu imati svoj stvarni uzrok u duhovnoj dimenziji. Kada je koren problema duhovne prirode primetili smo da uključivanje mera duhovnog isceljivanja daje najbolje rezultate. SSRF savetuje nastavak konvencionalne medicinske terapije zajedno sa merama duhovnog isceljivanja kod lečenja fizičkih i psihijatrijskih bolesti. Čitaocima se savetuje da probaju bilo koju od mera duhovnog isceljivanja prema svom nahođenju.

1. Saurabovo rano detinjstvo

Saurab je rođen dva meseca ranije, 11. aprila 1996. godine. Zadržan je u inkubatoru 21 dan i u početku su doktori roditeljima predlagali da ne objavljuju njegovo rođenje zbog male verovatnoće da će uopšte da preživi. Saurab je ipak preživeo, ali ga je pratio težak invaliditet i tokom detinjstva je bio neprestano bolestan.

Upravo su za to vreme Saurabovi roditelji  započeli duhovnu praksu prema savetima Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF).
Saurab je rođen slep s problemima krvotoka koji su sprečavali dotok krvi u mozak. Zato doktori nisu znali da odrede kada bi mogao da prohoda, progovori, ili mentalno napreduje. Imao je problema sa crevima i nakon te operacije javili su se epileptični napadi. Posle otprilike 4-5 meseci napadi su prestali, ali su usledile nesvestice. Kasnije su se zato javljali i duži periodi nesvesti. Saurabove prve godine života provedene su u bolnicama uz razne doktorske preglede i medicinske provere. Za svakog je roditelja prolaženje kroz takve probleme s detetom poput najgore noćne more. Gospođa Đoši nam je rekla da je u tom razdoblju mislila kako “Čak ni najgora majka na svetu ne bi smela da ima toliko problema sa svojim detetom”.

2. Da li je pasivna eutanazija najbolji izlaz?

Godine brige oko sina, bez nade za budućnost “uzele su svoj danak”. Saurabovi su roditelji bili izbezumljeni i na ivici živaca od brige šta će biti sa njihovim sinom. Da li je vredno da ga održavamo u životu? Njegov invaliditet je bio toliko velik da su neki predlagali pasivnu eutanaziju.

Gurupaurnima

Jednom prilikom, oko Gurupurnime 1998. godine, Saurab je ponovo pao u nesvest. Kada su ga roditelji odveli u bolnicu doktori su rekli da ništa ne može da se uradi pa nisu pokazali ni nameru da se pobrinu za njega. Tek pošto se njegova majka žarko molila, molitve su joj bile uslišene, doktori su popustili i primili Sauraba. Sledeće dve nedelje gospođa Đoši je provela mnoge neprospavane noći brinući se o Saurabu koji je bio u nesvesti i nije pokazivao nikakve znake oporavka. Zbog toga nije mogla da prisustvuje  pripremama za Gurupurnimu sa ostalim tragaocima za Istinom. Sve je to jako uticalo na depresiju Saurabove majke i imala je misao da ga predozira lekovima za epilepsiju. Odmah posle te misli imala je viziju Njegove Svetosti Dr. Atavlea koji joj je rekao: “Ah, kako možeš tako da misliš? Ovo dete je posebno, visokog duhovnog nivoa i takva suptilna tela se rađaju samo da prožive svoju sudbinu.” Odmah nakon vizije, dogodilo se nešto vrlo neobično. Umesto pogoršanja, Saurab se  povratio iz nesvesti i slatko jeo. Lekari koji nisu znali ni razlog nesvestice,  bili su još više zbunjeni naglim oporavkom.

3. Saurabovo duhovno poreklo

Ubrzo posle toga Saurabovi roditelji su upoznali Njegovu Svetost Dr. Atavlea koji im je rekao da se Bog brine o njima i zato je zaustavio tu ludost o predoziranju koje bi imale katastrofalne posledice. 

Čak i pre ovog događaja, desila se pozitivna reakcija Sauraba na jednog drugog Sveca. Vodili su ga do Gagangiri Maharađe. U to vreme Svetac ni sa kim nije govorio i držao je oči zatvorene. Kada su Mu prišli kako bi položili Sauraba pred Njegova stopala, On je otvorio oči i pokazao im da to ne čine. Umesto toga stavio je ruku na Saurabovu glavu i rekao: “Om Čaitanija“. Zatim je pogledao Đošijeve i rekao im da ne brinu za sina. Posle toga vratio se u svoje prethodno stanje tihovanja sklopljenih očiju.
Sa ovom novom duhovnom perspektivom život porodice se promenio. Počeli su da primećuju kvalitete koje je Saurab sve vreme pokazivao uprkos jakom invaliditetu. Saurab se uvek smejao čak i kada je bio bolestan, uglavnom je bio srećan. Njegovo lice je uvek bilo ozareno i drugi tragaoci su osećali da je puno Čaitanije (Božanske svesnosti). Mnogi su zaboravljali na svoje jade boraveći u njegovom društvu. Oko njega se oseća atmosfera nevinosti, a njegovo držanje odaje dubinu tihe kontemplacije. Gđa Đoši je prepričavala da kada ga nahrani hranom koju on jako voli, a ne zasiti se, nikada plačući ne traži više. Za dete sa tolikim poteškoćama, Saurab odiše strpljenjem, zbog čega se oseća da uvek živi u sadašnjem trenutku.
Gore navedeni fizički i psihički aspekti njegovog života samo odražavaju Saurabov duhovni temperament. Najsretniji je u satvik  okolini i može da oseti duhovno čiste vibracije satvik okoline u hramu, u prisustvu Sveca, ili slušajući bogoljubive pesme Njegove Svetosti Baktarađ Maharađa.

4. Stalni zdravstveni problemi

Kako je vreme prolazilo, fizički poroblemi nastavili su da obuzimaju Sauraba. Svaki put kada bi se razboleo, oporavljao bi se po mesec dana. Na leđima i preponama počele su da se pojavljuju  ranice zbog stalnog ležanja i nemogućnosti pomeranja nogu. Stara bedrena fraktura nije mu dozvoljavala spavanje u ravnom položaju. Još od 2005. godine spava na jednoj strani, tako da su mu kičma i struk povijeni. Bedrena kost počela je da se pomera prema prsnoj regiji, tako da su mu noge različite dužine. Vrat mu je dugačak i ne može da ga kontroliše, a organi postaju sve slabiji i skloniji infekcijama.

5. Reči Svetaca o Saurabu

Upravo zbog Sauraba njegovi roditelji su bili blagoslovljeni mnogim duhovnim iskustvima. Za njegov osmi rođendan vodili su ga da se pokloni Svecima. U toku dana su se susreli sa Njegovom Svetosti Jogirađom Dr. Rađ Ahmad Sah Patelbabom, zatim s Njegovom Svetosti Tulsidasom Maharađom i Njegovom Svetosti Parulekarbabom. Iako su se sva tri Sveca odvojeno susrela sa Saurabom i ni jedan od Svetaca nije znao da su ga ostali susreli, bilo im je jako drago što ga vide. Sva trojica su izrekla iste reči na  Maratiju: “Saadhu Sant yeti ghara, tochi diwaali dasara”, što u prevodu znači : “Kada se proroci vraćaju kući, to je festival”. Sva trojica nisu želela da Saurab bude položen pred njihove noge, već su ga blagoslovili rukom. Rekli su njegovim roditeljima da se ne brinu za njega. Tako su se Đošijevi iz prve ruke uverili da iako Sveci drugačije izgledaju i žive na različitim mestima, svi su nadahnuti istom Božjom promisli.

Sledećeg dana je Njegova Svetost Raguvir Maharađ došao kod njih i tokom prepričavanja prethodnog dana takođe je rekao da je osećao Blaženstvo kada je video Sauraba.

Njegova Svetost Patelbaba rekao je: “Ovo dete je u kaivaljavasti”. U duhovnom je stanju koje se postiže tokom 75 godina, a on je to uspeo u jako kratkom vremenu. On nema mane ličnosti, svest o telu i umu, niti ima vezanosti i ego. On ne prenosi duhovno znanje, već je pravi duhovni znalac. Njegovo će ga duhovno znanje odvesti ka odricanju. Rekao je roditeljima da zapravo služe Sveca i da ga nikad ne grde i da im briga o njemu bude duhovna praksa.

6. Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci u vezi Sauraba

Istraživanjem zasnovanim na duhovnoj nauci SSRF-a otkrili su se kasnije mnogi detalji Saurabovog života. Ponekad se suptilna tela visokog duhovnog nivoa rađaju poput biljke (vanaspati joni), sa fizičkim problemima ili ponašanjem kao da su ludi. To se dešava da ne bi bili ometani i da bi mogli da nastave duhovnu praksu. Jednom prilikom je Njegova Svetost Dr. Atavle otkrio kako je Saurab u prošlom životu bio na Putu Meditacije. Zbog toga se u ovom životu rodio na 50% duhovnog nivoa. Zbog neke greške počinjene u prošlom životu, Saurab je morao ponovo da se rodi. S obzirom da je već pri rođenju bio na višem duhovnom nivou, temelj za duhovnu praksu (sadnu) bio je čvrst. Od trenutka kada je rođen, njegova je otelovljena Duša (điva) pojala Božje Ime na nivou podsvesnog uma. U dvanaestoj godini života, Saurab je dostigao duhovni nivo od 60% zahvaljujući svojoj unutrašnjoj duhovnoj praksi.

Molimo pogledajte članak  –  Kako deluje pojanje?

7. Još neka duhovna iskustva

Jednog dana, kada se gospodin Đoši vratio kući sa posla počeo je da se igra sa Saurabom. Osetio je tada neki prekrasan miris i pitao je ženu da li je ona možda upalila mirišljavi štapić ili koristila parfem. Kada mu je odgovorila da nije, pažnja gospodina Đošija usmerila se prema Saurabu. Miris se u stvari širio iz područja dečakovog srca. Gospodin Đoši je to ovako opisao: “Osetio sam mnogo Božanske svesnosti (Čaitanije) i Blaženstva i osećao  sam da treba samo da ćutim i ostanem miran, prisutan, i da prihvatim miris.”  

Saurab čak ima i blagotvorni uticaj na rasprave u kući. Kada se jave stresne vibracije kod kuće, Saurab počne da se smeje, priča i pravi razne mudre (položaje ruku) čime se napete situacije automatski prekinu.

8. Svetost

Drugog septembra 2013. godine je objavljeno da je Saurab postao Svetac. Saurab nema svest o telu i u potpunosti je zavisan od tuđe pomoći. Sam ne može ni da se okrene sa jedne na drugu stranu. Kako od  rođenja spava u jednom istom položaju, trpi strašne bolove što ne može ni da izrazi. I pored toga je stalno u stanju Blaženstva.