Sadržaj
- 1. Uvod u istraživanje slučaja prejedanja
- 2. Pratikova navika prejedanja
- 3. Dijagnoza suptilnog odelenja SSRF-a Pratikove navike prejedanja
- 4. Predlog SSRF-a za lečenje Pratikovog prejedanja
- 5. Koji je duhovni uzok prejedanja? Kako neko putem intelekta može da zna da je uzrok prejedanja duhovne prirode?
- 6. Šta može da se uradi da se prejedanje umanji, ako je uzrok prejedanja duhovne prirode?
1. Uvod u istraživanje slučaja prejedanja
Ovo je istraživanje slučaja o tinejdžeru koji se prejedao. Osobe koje se prejedaju jedu nekontrolisano čak i kada nisu fizički gladne. Puno vremena troše na razmišljanje o hrani i na jelo. Prejedanje obično dovodi do povećanja težine i gojaznosti, ali ne prejedaju se svi ljudi koji su gojazni, kao što nisu svi koji se prejedaju gojazni.
U julu 2003. godine, sa trinaest godina, Pratikove navike ishrane su primetno počele da se menjaju u roku od mesec dana. Količina hrane koju je uzimao drastično se povećala i nastavljao je da jede tokom celog dana. Posle obilnog obroka bi tražio još hrane. U početku je jeo normalno za svoje godine, ali sada je to bilo više nego duplo od normalne količine. Ponekad bi ustajao i tokom noći da jede. U početku, dok su se njegova mama i baka brinule zbog ove iznenadne promene, ostatak porodice je to uveliko ignorisao, jer su to pripisivali činjenici da je on tinejdžer koji raste.
Pratikova baka je pokušavala sa ljubavlju, a ponekad i strogo da mu ukaže na njegovu naviku prejedanja. Puno puta je pokušala da ga disciplinuje da jede onolike količine hrane koje su normalne za njegove godine. Pokušao je iskreno da posluša, ali bi se na kraju predao svojoj želji da jede. Jednom je rekao, “Ne mogu da zaustavim prejedanje, iako znam da to nije u redu. Čim vidim ili pomislim na hranu ne mogu da se kontrolišem”. Njegova mama je dala sve od sebe da smanji njegovu naviku prejedanja. Kako su svi pokušaji da ga urazumi propali, konačno je odlučila da krije hranu od njega.
Kako je vreme prolazilo, celoj porodici je postalo jasno da je njegovo uzimanje hrane zaista nenormalno. Pratik bi se uznemirio kada bi čuo da drugi pričaju o njegovom prejedanju, ali i dalje nije mogao da se kontroliše. Tada je počeo da jede krišom. Ovo je još više uznemirilo njegovu majku i baku i osećale su se bespomoćno u savladavanju Pratikovog problema. Pratik se ugojio oko 12 kg samo za jednu godinu.
Još jedna stvar koja se promenila je da je na početku Pratik sedeo i radio pojanje Božjeg Imena, ali kako se pojavila navika prejedanja, prestao je da obavlja duhovnu praksu.
Oko godinu dana od njegove navike prejedanja, Pratikova tetka je došla u goste. Njegova tetka gđa Maja Patil je u odelenju za znanje o duhovnoj dimenziji Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF). Kada je videla Pratikovu neprestanu potrebu za hranom shvatila je da nešto nije u redu. Kada je uradila suptilno čitanje, rekla je Pratikovoj majci da je problem duhovne prirode. Preminuli predak njihove porodice je pravio taj problem.
Pogledajte tačku 5 koja objašnjava ovaj duhovni uzrok detaljnije. Takođe pogledajte naš članak o tome ‘Šta je duhovno istraživanje’.
4. Predlog SSRF-a za lečenje Pratikovog prejedanja
Kada je urađeno suptilno čitanje bilo je jasno da hranu koju je on jeo zapravo nije on iskorišćavao. Dat mu je savet da radi sledeću molitvu.
“Molim da uzimam hranu samo prema Pratikovoj želji i potrebi. Neka me ni jedan duh ne koristi kao medijum za zadovoljenje svojih želja za hranom.”
Zajedno sa ovim, rečeno mu je da nastavi svoju duhovnu praksu Pojanja Božjeg Imena. Pratik je ovo iskreno primenio sa trenutnim efektom. Već tog popodneva navika prejedanja se smanjila za 50%. U iduća dva dana, došlo je do daljeg smanjivanja za 30%. Po prvi put posle mnogo meseci Pratik se osećao sit posle obroka i njegova potreba za hranom se smanjila. Za 4 dana se njegovo nenormalno uzimanje hrane potpuno zaustavilo.
5. Koji je duhovni uzok prejedanja? Kako neko putem intelekta može da zna da je uzrok prejedanja duhovne prirode?
Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci o uzroku prejedanja i zavisnosti o hrani s vremena na vreme pokazuje sledeće:
Ako nemamo pristup suptilnom znanju, i ako smo prethodno eliminisali fizičke i psihološke uzroke prejedanja, možemo sa sigurnošću zaključiti da je uzrok prejedanja najverovatnije duhovne prirode. Kada duh, ili preminuli predak počne da jede kroz osobu koju je zaposeo, osoba može da postane proždrljiva.
- Naviku prejedanja koja može da počne i iz fizičkih, ili psiholoških uzroka, preci, ili duhovi mogu da iskoriste za sebe. Tako da na kraju to postaje problem sa duhovnim uzrokom.
- Čak i ako navika prejedanja nastane usled duhovnog uzroka, fizički ili psihološki faktori takođe mogu da budu prisutni. Na primer, osoba može da bude zaposednuta preminulim pretkom koji koristi svoj računu uzimanja-davanja sa naslednikom da zadovolji svoju žudnju za hranom. Zaposednuta osoba može da ima tumor na mozgu, ili može da bude depresivna, što su faktori koji prouzrokuju prejedanje. Depresija može da postoji i pre prejedanja, ili može da se pojavi zbog frustracije usled nemogućnosti da se prejedanje suzbije, ili zbog stresa izazvanog time što ljudi pričaju o nečijem prejedanju, ili posledičnoj gojaznosti.
- Ponekad duhovni uzrok, kao zaposednutost preminulim pretkom, može da se dogodi kroz fizički ili psihološki uzrok. Na primer, preminuli predak koji želi da dostigne konačni cilj ispunjenja želja za jelom kroz svog naslednika na Zemlji, može da počne tako što će osobu učiniti depresivnom. Kasnije, preminuli predak koristi depresiju da pokrene prejedanje. Ovo se radi sa ciljem da ta osoba ili članovi porodice ne shvate da se nešto neobično događa.
Treba imati sledeće na umu:
Ukoliko osoba nije svesna ovih detalja, nema znanje o duhovnoj dimenziji i aktivirano šesto čulo, može lako da postavi pogrešnu dijagnozu da je problem fizičke ili psihološke prirode.
Većinom je promena u navikama ishrane postepena, jer duh ne želi da privuče pažnju. Takođe može da se desi iznenadna promena u navikama ishrane. Ako osoba koja voli nezačinjenu hranu iznenada promeni navike ishrane i oseti želju za začinjenom hranom, to može da bude dobar dokaz da je uzrok ove promene duhovne prirode. Vrlo često, čak i osoba koja nije baš neki ljubitelj hrane može da bude povremeno iskorišćena od duha, ili preminulog pretka.
5.1 Zašto se neki zaposednuti ljudi ne ugoje usprkos prejedanju?
U nekim slučajevima se zaposednuti ljudi ne ugoje uprkos prejedanju. Pratik se ugojio. Ako duh korist Apsolutni Kosmički Elemenat Zemlje i Apsolutni Kosmički Elemenat Vode da jede hranu kroz osobu, generalno to povećava težinu osobe. Ako je zaposedajući entitet jači, može da koristi Apsolutni Elemenat Vatre da bi jeo hranu kroz tu osobu i tada se osoba uprkos prejedanju ne goji. Jači zaposedajući entitet može da korisit Apsolutni Elemenat Zemlje ili Aposlutni Elemenat Vode ako želi da zaposedne osobu. Zaposedajući entitet bira koji Kosmički element da koristi prema tome kako želi da muči osobu koju zaposeda.
6. Šta može da se uradi da se prejedanje umanji, ako je uzrok prejedanja duhovne prirode?
Mere duhovnog isceljenja su jedini način da se smanji prejedanje gde je uzrok duhovne prirode. Ako se sumnja na duhovni uzrok, onda mogu da se primene sledeće mere duhovnog isceljenja:
- Primena Svetog pepela
- Prskanje Svete vode na svu hranu koju uzimamo, kao i na sebe, kao i pijenje Svete vode
- Izgovaranje specifične molitve da se smanji prejedanje, kao što je Pratik radio.
- Trebalo bi da započnemo sa pojanjem Božjeg Imena. Zajedno sa ovim, preporučljivo je pojanje zaštitne pojalice za zaštitu od preminulih predaka.
Čak i ako prejedanje na izgled ima fizički i psihološki uzrok, ono ipak zapravo može nastati usled duhovnog uzroka. Najbolje je da se primene svi tretmani na fizičkom i psihološkom nivou, zajedno sa prethodno spomenutim duhovnim tretmanima.
Navedeno istraživanje ukazuje na značaj suptilnog znanja radi dobijanja tačne i brze dijagnoze problema. U Pratikovom slučaju, da ga nije posetila tetka sa aktivnim šestim čulom i rekla mu da je problem bio duhovne prirode, proveo bi godine boreći se sa problemom prejedanja i posećivao bi medicinske i psihijatrijske ustanove, bez željenog rezultata. Izgubilo bi se puno vremena, truda i novca, da bi došlo do parcijalnog, ili nikakvog rešenja problema. Slučaj takođe pokazuje značaj redovne duhovne prakse iz perspektive:
- Sprečavanja ili ograničavanja uticaja negativnih duhovnih uzroka
- Pristupa suptilnom znanju, ili bar pristupa onima koji imaju suptilno znanje
- Pravovremeno i potpuno izlečenje, ukoliko je naravno problem izlečiv