Pripremite se za nestašice struje i vode tokom Trećeg svetskog rata

Sa skorim dolaskom Trećeg svetskog rata i katastrofalnim prirodnim nepogodama koje nas očekuju, potreba za povećanjem pripremljenosti je presudna.

1. Uvod u pripremanje vašeg doma za Treći svetski rat

Kroz duhovno istraživanje otkrili smo da će svet od 2020. – 2025. prolaziti kroz sve teža vremena. Pandemija koronavirusa tek je početak ovih nepovoljnih vremena. Doći će do eskalacije u nemirima i sukobima širom sveta. To će dostići svoj vrhunac kroz Treći svetski rat na čijem će se kraju koristiti i nuklearno oružje za masovno uništenje. Uporedo sa tim uslediće i porast prirodnih katastrofa.

Više detalja i razloge zbog kojih se to dešava pružili smo u našim člancima :

• Predstojeći Treći svetski rat
• Klimatske promene najnovije informacije – uzroci i rešenja
• Treći svetski rat i prirodne katastrofe – vodič za preživljavanje

Uz visok nivo uništenja koje će uslediti, nepotrebno je reći da ćemo oskudevati u svemu, uključujući i u osnovnim namirnicama i to ne samo u narednim godinama već i tokom mnogo godina nakon Trećeg svetskog rata. U ovom članku (koji je deo niza članaka o tome kako da se pripremite za nadolazeća vremena), pružićemo vam neke smernice o tome kako da pripremite kuću i životni prostor za ta nepovoljna vremena sa stanovišta struje i vode.

2. Opšti saveti kako da pripremite svoju kuću za rat i prirodne katastrofe

Vreme je sada od suštinske važnosti u pripremama za vanredne situacije sa kojima ćemo se možda suočavati od 2020 – 2025. i nekoliko godina nakon toga. Nadalje su date neke tačke koje morate imati na umu u vezi sa kućom ili mestom stanovanja. Predlog je da se potrebni radovi izvedu dok se to može.

1. Bolje je ne započinjati bilo kakvu novu izgradnju ili kupovati novu imovinu. Razlog je taj što se zbog prirodnih katastrofa, poput zemljotresa, kuća ili imovina mogu oštetiti. Dakle, novac uložen u pravljenje nove kuće može biti izgubljen. Stoga je bolje ostati u kući u kojoj trenutno živite ili iznajmiti neki prostor. U slučaju da morate da kupite stan ili kuću, pokušajte da razmislite koji region će biti sigurniji s obzirom na trenutnu situaciju u vašoj zemlji.
2. U slučaju da kupujete stan, bolje je da ne kupujete ništa iznad 3. sprata. Ovo stoga što je u slučaju zemljotresa lakše evakuisati prostor koji se nalazi na nižem nivou. Takođe, u slučaju detoniranja nuklearnog uređaja, lakše je potražiti sklonište u podrumu zgrade sa nižeg sprata. Ako imate stan iznad 4. sprata, možete videti da li postoji mogućnost za kupovinu prostora koji je na nižem nivou. Takođe, uz predviđeni manjak električne energije, upotreba liftova neće biti moguća.
3. Da biste se spasili od dejstva nuklearnog zračenja, najbolje lokacije su pod zemljom i u sredini većih zgrada. Što je veći broj debelih betonskih zidova koji će vas u slučaju detonacije zaštititi od zračenja koje se širi u okolini, to je bolje.
4. Ako je u kući u kojoj boravite potrebno izvršiti neke važne popravke, neka vam to sada bude prioritet. To je zato što u slučaju poplava ili jakih ciklona / uragana kuća može biti dodatno oštećena. Za vreme ekstremnih vremenskih prilika kuće koje su slabije konstrukcije možda neće izdržati nepogode i mogu se srušiti. Takođe, može biti veoma teško popraviti kuću kada dođu teška vremena.
5. Ne ulažite u kuću tako da je učinite estetski privlačnom, već radite na tome da je učinite otpornijom na ekstremne vremenske uslove koji se mogu očekivati u vašem kraju. U slučaju izbijanja rata u vašem kraju ili prirodne katastrofe, neki delovi kuće mogu biti oštećeni. Stoga, ako ulažete u renoviranje kuće samo sa estetskog stanovišta, možda ćete nepotrebno potrošiti novac.
6. Ako imate kuću na selu ili u seoskom području, pripremite je da bude u ispravnom stanju i spremna za korišćenje u bilo koje doba. U slučaju ratnog scenarija, gradovi su ti koji će biti napadnuti u većoj meri u odnosu na seoska područja. Takođe, veća je verovatnoća da gradovi budu pogođeni neredima i zločinima u poređenju sa seoskim područjima i unutrašnjosti. Tokom nadolazećih vremena možda ćete morati da se u kratkom roku preselite  u svoje prebivalište na selu. Rezervni plan za život na selu je nešto što toplo savetujemo.
7. Ako je bilo ko od članova vaše porodice na privremenom boravku u inostranstvu zbog posla,  studija, itd., bolje je zamoliti ih da se vrate kući zbog nestabilne svetske situacije. Postoji veliki rizik da način života kakav poznajemo bude potpuno ugrožen, a međunarodna putovanja možda neće biti moguća. Trenutno, samo zbog COVID-a 19, međunarodna putovanja su otežana. Ma koje da su putanje za putovanja trenutno dostupne, savetujte članove porodice da ih iskoriste kako bi tokom do sada neviđenih nepovoljnih vremena koja slede, članovi porodice mogli da budu zajedno i jedni drugima budu oslonac.
8. Na primeru pandemije koronavirusa, bili smo svedoci kako su članovi porodice bivali razdvojeni i kako im nije  bilo dozvoljeno da se vide jer je bolest veoma zarazna. U mnogim slučajevima nije bilo mogućnosti da se oproste od voljenih osoba. U ekstremnim pogubnim vremenima koja slede, stariji ljudi u porodici biće najranjiviji zbog manje fizičke snage, više zdravstvenih problema i emocionalne osetljivosti. Postoji povećan rizik od njihovog umiranja. Najbolje je da srede sve lične poslove pre nego što vremena zaista postanu loša. To znači, osigurajte da znate gde su sva njihova važna dokumenta i u idealnom slučaju ih držite na sigurnom mestu i dogovorite sastavljanje testamenta kako bi se pojasnila situacija oko njihovih nezavršenih životnih planova, finansija i želja. Ovo takođe uključuje davanje punomoćja osobi od poverenja u slučaju da nisu u stanju sami da donose odluke.

3. Pripremite se da izbegnete prekide napajanja strujom tokom predstojećeg ratnog perioda koristeći alternativne izvore energije

U vanrednim situacijama izazvanim ekstremnim vremenskim prilikama ili ratom, nestanci struje biće vrlo česti. Snabdevanje strujom putem javne mreže biće podložno prekidima napajanja. Verovatno bismo mogli da ostanemo bez električne energije danima ili čak mesecima, čak i za osnovne ili kritične potrebe.

Zato je važno imati mogućnost za proizvodnju struje iz alternativnog izvora energije. Kada birate alternativu, pokušajte da izaberete opciju u kojoj postoji neprekidno napajanje duže vreme. Takav izvor može nam biti od koristi ne samo u vanrednim situacijama, već i kao dugoročna opcija napajanja.

3.1 Korišćenje solarnih sistema za kuću radi bolje pripremljenosti

• Solarna snaga je idealna za mesta obilata sunčevom svetlošću.
• Kada postavljate solarne panele na krov, vodite računa da ne budu u senci drveća, drugih zgrada, itd.
• Prilikom projektovanja vašeg solarnog sistema vodite računa da se on može koristiti bilo kao hibridni ili kao sistem van mreže. To znači da se u slučaju da nemate struje iz dalekovoda, vaš dom može napajati baterijama (koje se pune pomoću solarne energije).
• Planirajte koliko će vam električne energije trebati i na odgovarajući način dizajnirajte svoj solarni sistem. Uzmite u obzir nižu efikasnost solarnih sistema tokom zime i perioda visoke oblačnosti.
• Razmislite o prelasku na električna vozila. Napravite dozvole za punjenje takvih vozila sa vašim solarnim sistemom napajanja. To je zato što u narednim nepovoljnim vremenima isporuka goriva može biti ograničena ili nepostojeća.
• Čak i ako živite u stanu, svi stanari se mogu dogovoriti i zajednički uložiti u solarne panele kako bi se postavili na najviši krov zgrade ili zajedničku terasu.
• Kupite opremu koja ima dobru energetsku ocenu. Posedovanje energetski efikasnih uređaja pomoći će vam da sačuvate dragocenu skladištenu energiju u ratnim vremenima.
• Informišite se o raspoloživim državnim subvencijama i rabatima za solarne elektroenergetske sisteme u vašoj zemlji.
• Iskoristite pomoć solarnog stručnjaka u dizajniranju sistema koji najviše odgovara vašim potrebama i podneblju.
• Uložite sredstva u prenosne solarne pogone kao što su :
  • samostalna svetla na solarni pogon
  • baterije sa solarnim napajanjem
  • prenosivi solarni paneli

3.2 Ostale opcije u domaćinstvu kada je napajanje strujom oskudno

Solarna energija ima svoja ograničenja ako je nebo oblačno. Tokom vandrednih situacija može doći do nestašice goriva tako da generatori mogu postati neupotrebljivi. U tom slučaju možemo razmotriti sledeće opcije za osvetljenje i druge potrebe :

• vatra na drva
• ručne baterije / lampioni (na baterije i punjive)
• sveće
• baklje
• zemljane lampe
• kerozinski fenjeri (ako postoji takvo gorivo)
• generatori (ako je gorivo dostupno ili uskladišteno)
• baterije koje se mogu napuniti ako je struja povremeno dostupna

3.3 Energija vetra i drugi izvori obnovljive energije

Nenad Kajić / Veneko.hr / CC BY-SA

Statistički podaci koje Svetske asocijacije za vetroenergetsku energiju (World Wind Energy Association (WWEA)) pokazuju da je ukupni kapacitet svih vetrogeneratora instaliranih širom sveta do kraja 2019. godine dostigao 650,8 gigavata. Zbog njihovog vitalnog značaja u narednim vremenima važno je da vlade nastave da prihvataju obnovljive izvore energije.

Prenosne kućne vetroturbine postaju sve popularnije. Vetrenjače rade odlično kada su uparene sa solarnim postrojenjem, jer maksimalno povećavaju vaš kapacitet za proizvodnju energije. Tokom dana, solarni paneli mogu upiti sunčeve zrake, dok vaša vetrenjača može da stvara snagu uz nalet vetra u večernjim satima.

3.4 Održivost alternativnih sistema napajanja tokom nuklearnog sukoba

Neki mogu dovesti u pitanje održivost solarne energije u slučaju nuklearnog sukoba. Razlozi za to su dvostruki :

1. Smanjenje sunčevih zraka koji dopiru do Zemlje – Čak i nuklearni sukob ograničenog obima izbaciće veliku količinu čađi koja će pokriti Zemlju. To će smanjiti udeo sunčevih zraka koji dopiru do Zemlje na delić normalnih nivoa. Ovo će svakako ugroziti efikasnost bilo kog solarnog sistema.
2. Nuklearni elektromagnetski impuls (NEI) – Ako je nuklearno oružje dovoljne jačine detonirano u atmosferi, NEI može da poremeti sve što koristi elektronski sklop, potencijalno uzrokujući nepovratnu štetu elektronici u automobilima, avionima i električnoj mreži, zajedno sa kućnim solarnim sistemom. Čak i ako sami solarni paneli mogu biti manje ugroženi NEI-em, jer su napravljeni tako da izdrže udar munje, električni sklop solarnog elektroenergetskog sistema najverovatnije će biti pogođen.

Odgovor :

1. Čak će i nuklearni sukob ograničenog obima imati pogubni uticaj na društvo. Ako neko ostane blizu radijusa eksplozije, to što nema struje biće najmanja briga jer će svi u neposrednom radijusu eksplozije stradati.
2. Iako smo pružili rešenja kao što su solarna energija i energija vetra, ne možemo garantovati da će ona biti delotvorna tokom nuklearnog sukoba.
3. U takvom scenariju, svaka intelektualna rasprava o ublažavanju rizika na fizičkom nivou može rezultirati zaključkom koji bi izgledao vrlo sumorno i bez ikakve nade.
4. Međutim, važno je imati na umu duhovni aspekt kada razmišljamo o pripremama za nadolazeća vremena jer je to presudno za naše preživljavanje tih vremena. S tim u vezi treba razmotriti sledeće tačke.
   1. Sreću i patnju u životu ljudi diktira njihova sudbina kao i način na koji koriste svoju slobodnu volju. Uticaji sudbine ne mogu se izbeći i moraju se proživeti. Od 2019. do 2025. godine, kolektivna sudbina čovečanstva vršiće mnogo veći uticaj na naš život. Kolektivna sudbina u sadašnje vreme veoma je nepovoljna i zbog toga će mnogi patiti.
   2. Neželjena sudbina može se prevazići samo duhovnom praksom. Međutim, u sadašnjem dobu, pošto duhovna praksa ljudi uglavnom ne postoji, veliki deo svetske populacije će stradati.
   3. Ljudi koji ulažu velike napore u duhovnoj praksi (koja je prema univerzalnim principima) preživeće naredna vremena. Duhovni nivo osobe biće važan kriterijum za opstanak.
   4. Ljudi koji su na duhovnom nivou iznad 50% preživeće nadolazeća teška vremena zahvaljujući Božjoj milosti. Stoga je važno duhovnoj praksi podučiti one koji imaju potencijal da je praktikuju. Ovo stoga da bi bili u stanju da dostignu duhovni nivo od 50%.
   5. U zavisnosti od višeg duhovnog nivoa osobe, Bog će u slučaju nuklearnog sukoba zaštititi područje oko nje od uticaja zračenja itd. Zbog toga će na tom području biti spašeni ne samo tragaoci, već i biljke, životinje, itd.

4. Rešenja za nestašice vode tokom rata i prirodnih katastrofa

Voda je najrasprostranjenije jedinjenje na Zemlji i neophodna je za život. Postoji u tečnom, čvrstom i gasovitom stanju. Međutim, slatka voda čini veoma mali deo sve vode na planeti. Dok je skoro 70 procenata sveta prekriveno vodom, sveža voda čini samo 2,5 posto toga. Ostatak je slana voda, morska ili okeanska. Od sve slatke vode, samo 1 procenat je lako dostupan, dok je veliki deo zarobljen u glečerima i lednjacima. Činjenica je da je samo 0,007% vode na planeti na raspolaganju za održavanje njenih 7,4 milijardi ljudi, zajedno sa svim životinjama, pticama i biljnim svetom. Ukratko, voda je veoma dragocena roba, koja se osim za piće koristi i za mnoge druge važne aktivnosti kao što su pranje, čišćenje, odvod, poljoprivredu itd.

Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine utvrdile su da je adekvatan dnevni unos tečnosti :

• Oko 3,7 litara tečnosti za muškarce
• Oko 2,7 litara tečnosti za žene

Kvalitet, sadržaj hranljivih materija i dostupnost vode razlikuju se u celom svetu, a razlike zavise od mnogih stvari, uključujući klimu, lokaciju i ekonomski status zemlje.

U nestrukturiranim situacijama kao što su rat i prirodne katastrofe, dostupnost i kvalitet vode mogu se drastično promeniti. Za vreme ratnih ili drugih sukoba, vodovodni sistemi su veoma podložni prekidima u snabdevanju. Uništavanje infrastrukture za snabdevanje vodom (npr. vodovodne mreže i postrojenja za prečišćavanje), namerno isključivanje elektrana i dalekovoda kojima se vodovodi služe i poremećaji u radu i održavanju vodovodnih sistema su neke od taktika koje suprotstavljena strana može da iskoristi za destabilizaciju i nanošenje štete civilnom stanovništvu. Kao što smo videli u nedavnim sukobima poput Iraka i Sirije, civilno stanovništvo često snosi najveći teret kolateralne štete vojnih operacija. U slučaju nuklearnog rata, nosićemo se i sa radioaktivnim zagađenjem, koje će kontaminirati naše izvore vode.

Sve to može ugroziti velike delove društva, gde čak i najmanja potrebna količina vode za piće možda neće biti dostupna. Takođe, čak i ako je voda u određenoj meri dostupna, ona može biti kontaminirana raznim zagađivačima vode. Rizik od zaraznih bolesti povećava se lošom higijensko-zdravstvenom zaštitom, ograničenim pristupom čistoj vodi i opštom neuhranjenošću. Kolaps infrastrukture povezan sa sanitarnim i vodovodnim sistemima može dovesti do porasta učestalosti kolere, dizenterije i tifusne groznice. Čak i ako lokalne vlasti nameravaju da pošalju cisterne za vodu u pomoć građanima, zbog nedostatka goriva to možda neće biti moguće.

S tim u vezi, napisali smo neke savete za naše čitaoce da razmisle o tome i da se pripreme za naredna vremena.

Izvori vode i sakupljanje

Većina javnih vodovodnih sistema snabdeva se podzemnim i površinskim vodama. Površinske vode uključuju izvore, potoke, kanale, reke i jezera. U slučaju nestašice vode zbog kolapsa infrastrukture, moraće se razmotriti alternativni izvori vode koji su dati u nastavku.

1. Sakupljena kišnica sa krovova

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Attribution: SuSanA Secretariat / CC BY = Prilog: SuSanA Secretariat / CC BY

2. Privatni bunari za vodu: za bušenje bunara možda će biti potrebna dozvola lokalnih vlasti i pomoć stručnjaka.

3. Upotreba stambenih sivih voda: Siva voda je otpadna voda koja ne dolazi iz toaleta već iz sistema vodovodne instalacije poput lavaboa, veš mašina, tuševa i kada. Ako se njome pravilno rukuje, siva voda se može bezbedno ponovo koristiti za baštu.

4. Uhvaćeni kondenzat: Kada vodena para u vazduhu (često opisana kao vlaga) dođe u kontakt sa hladnijom površinom, voda se menja iz gasa u tečnost i sakuplja se na hladnoj površini. Ova vodena para u vazduhu koja postaje tečna naziva se kondenzat.

Tretiranje vode

Standardni tretman vode zahteva prečišćavanje (otklanjanje svih vrsta čvrstih čestica, taloga, ulja, boje), zatim filtriranje, dalje prečišćavanje i odsoljavanje vode, kao i rutinsko održavanje i testiranje hranjivih vrednosti,  i po potrebi suplementaciju.

Još jedan važan aspekt prevencije bolesti uzrokovanih zagađenom vodom jeste tretman vode u domaćinstvu. Tretman vode za kućnu upotrebu usredsređuje se na jednostavne metode prečišćavanja vode u domaćinstvu, kao što su prokuvavanje, hlorisanje, filtriranje kroz tkaninu, filtriranje sedimenata (peska i šljunka) i dezinfekcija ultraljubičastim svetlom.

Kaže se da bi trovanje zagađenom vodom verovatno ubilo više preživelih u nuklearnom napadu nego što bi radioaktivne padavine kontaminirale vodu. Predlažemo da započnete sa sopstvenim istraživanjem o tome kako vodu učiniti pogodnom za piće u slučaju rata u vašoj regiji, gde bi čistoća vode mogla biti ugrožena.

Ako tokom krize nisu dostupni ni bezbedna voda, ni hemikalije za dezinfekciju, uskladištite što više najbolje moguće vode pri ruci, čak i ako je to blatna voda iz reke. Većina blata se slegne na dno za nekoliko dana; čak i u pretrpanom skloništu može se naći način da se voda prokuva. Prokuvavanje vode na samo jedan minut ubija sve vrste bakterija koje izazivaju bolest. Da bi se ubili neki ređi zarazni organizmi potrebno je 10 do 20 minuta ključanja. (Vigner, 1979)

Skladištenje vode

Ako se voda tretira, a ne skladišti u dezinfikovanim kontejnerima, uskoro se može ponovo kontaminirati. Za dugotrajno skladištenje, najbolje je dezinfikovati svu vodu, jer čak i nekoliko organizama može se brzo razmnožti i dati uskladištenoj vodi loš ukus ili miris. Pravilno dezinfikovana voda ostaje sigurna dugi niz godina ako se čuva u čvrstim plastičnim ili staklenim posudama koje su hermetički zatvorene. Za višegodišnje skladištenje ne koristite tanke plastične posude, koje vremenom često počinju da cure. (Vigner, 1979)

Budite štedljivi sa vodom

Sada je vreme da počnete da učite kako da štedljivo koristite vodu, kako da ne rasipate ovaj dragoceni resurs, te kako da je ponovo upotrebljavate kad god je to moguće. Što više ovo praktikujete u normalnim uslovima, to ćete biti bolje osoposobljeni da izdržite tokom ratnih vremena.

Druge stavke o tome kako se snaći tokom nestašica vode u ratu

Sledi nekoliko praktičnih saveta, nasumičnim redosledom, kako biste sebi olakšali čuvanje i optimalnu upotrebu vode  u nadolazećim nepovoljnim vremenima.

• Kupite deblji dugačak konopac, kantu itd. da biste mogli da izvučete vodu iz bunara ako pomoću struje i na drugi način ne možete doći do vode.
• Ako je moguće, imajte pumpu koja radi na solarnu energiju.
• Ako ste imali bunar koji je probušen pre nekoliko godina, a nema dovoljno vode sve dok ne dođu kiše, razmislite o ponovnom bušenju bunara na većoj dubini.
• Ako imate bunar sa vodom, pogledajte da li može imati više opcija za izvlačenje vode – solarnom energijom, ručno, a takođe i pumpom koja radi na struju. Ovo stoga da, ukoliko jedna opcija ne uspe, možete da pribegnete drugoj.
• Vodite računa da voda iz bunara ne bude kontaminirana zbog nemara ili nepažnje.
• Imajte dovoljno rezervoara za vodu velikih zapremina (kapaciteta – prema potrebama vaše porodice) tako da voda traje 10-15 dana.
• Zbog nedostatka električne energije, standardni uređaj za prečišćavanje vode može prestati da radi, pa je alternativa keramički cevasti filter.
• Ako morate da koristite blatnu vodu za piće ili kuvanje, pokušajte sa ovom opcijom. Uzmite veliku posudu i sipajte u nju blatnu vodu. Pustite vodu da odstoji bez mešanja 24 sata. Zatim prelijte čistu vodu u drugu posudu i procedite je kroz tkaninu od debljeg muslina. Tkanina od muslina  mora biti čista i mora se koristiti samo u ovu svrhu.
• Na raspolaganju su i neke boce koje mogu automatski da očiste vodu. Ove boce se mogu kupiti preko Interneta.
• Postoje mogućnosti za hlađenje vode bez upotrebe električne energije korišćenjem velikih zemljanih posuda za vodu koje hlade vodu. Postoje tehnike kako koristiti i održavati zemljane posude za vodu. Pogledajte članak Pravi način za kupovinu, čišćenje i održavanje nove zemljane posude (2 trika za dobijanje najhladnije vode iz lonca).
• Vodu koristite štedljivo za sve aktivnosti.
• Bašte i polja navodnjavajte kapanjem ili raspršivanjem. Tokom leta prekrijte biljke tankom vlažnom krpom da voda ne bi  brzo isparila.
• Za prikupljanje kišnice držite burad na terasi ili zemlji. Ova voda se može koristiti u različite svrhe.
• Upotrebom najbolje raspoložive tehnologije i upotrebom vode na pametnije i inovativnije načine  tj. usvajanjem prakse efikasnog korišćenja vode značajno doprinosimo štednji vode.

5. ​Bibliografija

Vigner, E. P. (1979. maj). Veštine za preživljavanje nuklearnog rata Poglavlje 8: Voda. Preuzeto sa [https://www.oism.org: https://www.oism.org/nwss/s73p919.htm]