Napredovanje od materijalnog (opipljivog) ka suptilnom (neopipljivom)

Ovaj princip govori da treba da unapredimo svoju duhovnu praksu tako što ćemo da se pomerimo od obavljanja samo fizičkih aktivnosti u duhovnoj praksi ka duhovnoj praksi na suptilnijem nivou.

Suptilna duhovna praksa je moćnija od one na fizičkom nivou. Uzmimo za primer odnos u kojem se dvoje ljudi prijateljski rukuje, a da zapravo možda i ne vole jedno drugo. Fizičko pokazivanje prijateljstva je samo privid. Na drugoj strani, dvoje ljudi mogu da osećaju istinsku bliskost i međusobnu naklonost, iako to ne pokazuju kroz fizički kontakt.

Slično tome, kad je u pitanju Duhovnost, kada samo izvodimo obredno bogosluženje (na fizičkom nivou) bez Bogoljublja, to treba da zamenimo istinskim, unutrašnjim osećajem bogoljublja ili intenzivnom  željom za duhovnim rastom.