Joja Vale – umetnica koja vidi duhovnu dimenziju

Mrs. Yoya Vallee

1. Uvod

Gospođa Joja Vale, po zanimanju manekenka koja je radila širom sveta, članica je tima za duhovno istraživanje u SSRF-u. Joja ima oštećeno čulo sluha i poteškoće u govoru, ali je i umetnica koja vidi duhovnu dimenziju. To znači da ima sposobnost da opaža duhovnu dimenziju baš kao što mi vidimo fizičku dimenziju, a umetnički talenat joj omogućuje da prikaže to što vidi. Duhovna dimenzija na nas utiče svakodnevno, ali je nismo svesni, jer je ne opažamo. Zato nam crteži umetnika koji imaju sposobnost da vide duhovnu dimenziju, poput Joje, pružaju retku mogućnost da zavirimo u suptilnu dimenziju. Jedinstvenost Jojinog duhovno-umetničkog talenta, ako je uporedimo sa ostalim umetnicima koji mogu da vide duhovnu dimenziju, jeste crtanje duhovne dimenzije kao dela njene duhovne prakse pod vođstvom njenog duhovnog Učitelja, Njegove Svetosti Dr. Đajanta Atavlea.

U ovom članku  vam predstavljamo Jojin jedinstven put od sveta visoke mode do tragateljke za Istinom, posvećene duhovnom rastu.

2. Rane godine

Joja je rođena 25. aprila 1980. godine u Beogradu, glavnom gradu tadašnje Jugoslavije, a sada glavnom gradu Srbije. Zbog bolesti, čulo sluha joj je ostalo 80% oštećeno kada je Joja imala samo deset meseci. To je uticalo i na njen govor. Kada je imala samo dvanaest meseci, počela je da koristi  slušne aparate. Nakon pet godina vežbanja govora, Joja je mogla da pohađa redovnu školu. To je bio njen prvi veliki uspeh, budući da je tada bila velika retkost za dete oštećenog sluha, koje još ima i poteškoća u govoru, da pohađa školu namenjenu deci bez poteškoća sa sluhom.

Od malih nogu Jojini roditelji su vodili brigu o tome da ima pristup govornoj terapiji. Zato je Joja morala da vežba da govori otprilike četiri sata dnevno, dok su se ostala deca igrala. Ipak, uprkos oštećenju sluha i poteškoćama u govoru, Joja je imala normalno detinjstvo.

Kao dete, Joja je volela da crta. Njena  majka  se priseća da je već sa  dve godine pokazivala neobičnu veštinu rukovanja olovkom i da je mogla da nacrta leptira skoro savršeno. Nekoliko crteža iz ranog detinjstva je ličilo na anđele, iako  nije imala prilike da ih vidi u slikovnicama ili na televiziji. Kada je imala pet godina, nacrtala je prvog savršenog anđela.

Osim ove njene veštine, sa pet godina Joja je počela da pokazuje znake sposobnosti viđenja duhovne dimenzije. Joja se priseća: “Ponekad, kada ne bih ni o čemu određenom razmišljala, mentalno bih vizualizirala sliku. U početku nisam na to obraćala pažnju,  jer bih videla samo deo slike, kao na primer olovke u ruci ili samo pola slike koje nisu imale smisla. Ponekad bih videla čitavu sliku koja ne bi imala nikakvo značenje. Međutim, dve ili tri godine kasnije mogla sam da vizualizujem sliku u određenom kontekstu. Kada sam imala sedam godina, imala sam viziju očiju na krilima i životinju sa krilima, što sam i nacrtala. Nekoliko meseci kasnije posetila sam sa ocem crkvu Svete Petke u Beogradu. Tamo sam na zidovima i plafonu crkve videla istu sliku koju sam dobila u viziji. Bila sam šokirana! Uzbuđeno sam rekla ocu za viziju koju sam imala nekoliko meseci ranije i kako se svi detalji podudaraju sa slikom iz crkve.”

3. Tinejdžerske godine i Jojino okretanje ka Duhovnosti

Joja je počela da ide na časove crtanja u Beogradu pod vođstvom jednog umetnika, ali je to želela više iz strasti za crtanjem nego kao karijeru. Kada je imala dvanaest godina njena porodica se preselila u SAD, u Vašington DC. Tamo je nastavila sa časovima crtanja. Dve godine za redom je pohađala letnje škole sa umetničkim programima u prestižnoj školi ‘Corcoran School of Art’. Međutim, Jojin interes za stereotipnom umetnošću počeo je da opada.

Joja objašnjava: “Izgubila sam interes za pohađanjem umetničke škole, jer je trebalo da crtamo samo predmete, a ja sam želela da crtam samostalno, koristeći svoju maštu ili da skiciram vizije koje sam dobijala. Prestala sam da idem u umetničku školu, jer me je sputavala i počela sam sama da crtam, što me je mnogo više veselilo.”

Ipak, Joji su bile suđene drugačije stvari, te je u šesnaestoj godini počela da se bavi manekenstvom. Njena karijera kao međunarodne manekenke dosegnula je vrh i u sledeće dve godine je redovno putovala na modne zadatke u pratnji majke.

Ponekad bi tokom ovih putovanja njena majka Dragana patila od depresije. Iako nije imala veru u Boga u to vreme, Dragana je želela da pronađe unutrašnji mir i sreću. Joja je nastavila da crta, a crteži koji su imali duhovnu osnovu pomagali su Dragani da se bolje oseća. Takođe su joj pomogli da razvije malo više vere u Boga.

Joja je pokušavala da oraspoloži majku, no Dragana je i dalje osećala da joj nešto nedostaje. Joja se priseća: “Kada sam  pokušavala da joj pomognem govoreći joj koliko Bog želi da ona živi, majka bi osećala da ne govorim ja, nego da neko drugi govori kroz mene. U to vreme nisam shvatala da sam bila medijum za neke duhovne energije.”

Jednoga dana za vreme modnog zadatka, Joja i njena majka su upoznale gospođu Šeron Klark Sekueiru koja je držala predavanja na temu Duhovnosti u SAD-u prema savetima Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci. Draganu su privukla učenja i često je posećivala Šeron kako bi razgovarale o duhovnim konceptima i principima.  Ipak, Jojin se interes javio tek kasnije, kada je gledala majku koja je razgovarala sa Šeron.

Joja se seća, “U početku nisam bila zainteresovana za učenje o kojem je Šeron govorila, sedela bih na ljuljašci u parku i gledala ih iz daleka. Međutim, dok su razgovarale, videla sam suptilnu viziju žute svetlosti koja ih obavija. Kasnije sam im to pokazala, što je učvrstilo njihovu veru da je Božansko bilo aktivno tokom njihovog razgovora. Kasnije se javila moja radoznalost za Duhovnošću. Tada mi je majka rekla da pojem Božje Ime prema religiji rođenja kako je naučila u SSRF-u. Započela sam sa pojanjem  Božjeg Imena kada mi je bilo osamnaest godina. Počela sam da primećujem jedinstvenost duhovne prakse i tako se razvila moja želja za znanjem.”

4. Jojina transformacija od medijuma do tragaoca za Bogom

U ranijim godinama Joja je crtala suptilne crteže kao medijum. Crtati kao ‘medijum’ znači crtati pod uticajem nekog entiteta. Kada kažemo da je neko medijum, znači da entitet na neki način zaposedne umetnikov um, intelekt i telo. Ono što umetnik crta, ne dolazi iz njegove ili njene mašte ili kreativnih mogućnosti, već od dobijene vizije dok je pod uticajem entiteta.

Joja opisuje osećaj u vreme dok je bila medijum: “Kada bih dobijala vizije kao medijum, lice bi mi se promenilo i postalo bledo. Disala bih drugačije i teže. Obično nisam bila svesna šta crtam. Majka bi morala da postavlja  nekoliko pitanja o tome šta sam želela da prikažem kroz crtež. Nekako je intuitivno znala da ću dobiti viziju nekoliko sekundi pre nego bih započela sa crtanjem. Vizije su uglavnom dolazile brzo, a ređe sporo. Bile bi velike kao televizijski ekran i obično bi bile u Božanskim bojama; bojama kakve inače nikad ne vidimo. Mogla sam da vidim vizije iz prošlosti i budućnosti, a javljale bi mi se i u snovima. Kada bih videla viziju osećala bih se dobro, primila bih mnogo energije iznutra i osećala bih se srećno. Htela sam da vidim još, jer sam bila radoznala. Videla bih samo glavnu viziju; druge stvari u viziji izgledale su prazno. Kao medijum, mogla sam da crtam i govorim.  Iako sam imala poteškoće u govoru, glas bi mi postao jako jasan za vreme vizije, ali bih imala poteškoća sa disanjem. Govorila bih jako brzo, a kasnije nisam mogla da se setim šta sam govorila. Kada bi se sve završilo, osećala bih se jako iscrpljeno i osećala bih da padam. Lice bi mi potpuno prebledelo i nisam imala energije ni da govorim. Bila bih jako žedna. Ovakva iskustva se ne doživljavaju za vreme normalne vizualizacije umetnika.”

Kada su ostali tragaoci SSRF-a videli Joju da radi kao medijum, primetili su promene na njoj. Jojino ponašanje bi se promenilo. Uprkos teškoćama u govoru, njen glas bi postao vrlo jasan u to vreme. Postala bi poprilično autoritativna, a glas bi zvučao kao muški. Prisutni tragaoci bi osetili jaku energiju koja je emitovana kroz Joju. Primetili su takođe kako njen izraz lica postaje intenzivan, kao da se vrlo duboko koncentriše. Uz to, disanje bi postalo poprilično teško.

Kasnije je Joja odlazila u Indiju kako bi se susrela s Njegovom Svetošću, Dr. Đajantom Atavleom. On je objasnio Joji  da je jedini način sticanja višeg duhovnog znanja u zemljama izvan Indije, način delovanja kao medijum i da je zato to vredno, jer pojačava veru. Međutim u Indiji, nastavio je, postoji nekoliko Svetaca najvišeg duhovnog nivoa. Oni imaju pristup Apsolutnom Znanju iz Univerzalnog Uma i Intelekta. Zato medijumi nemaju nikakvu  važnost u Indiji, jer ljudi imaju pristup Znanju i vođstvu Svetaca. Takođe je rekao da, kada se jednom ostvari duhovni napredak, ne postoji potreba za dobijanjem vizija prošlosti i budućnosti kroz entitet.  Razlog zbog kojeg se tada gubi interes za vizije dobijene od entiteta je taj što one samo daju veru u početnim stadijumima, ali ne pomažu u spoznavanju Boga.

Njegova Svetost Dr. Đajant Atavle je nastavio da objašnjava Joji kako može da iskoristi svoju sposobnost viđenja suptilne dimenzije za duhovni rast. Koristeći talenat i sposobnosti date od Boga u svrhu širenja Duhovnosti može duhovno da se napreduje. Pogledajte članak  Šest osnovnih principa duhovne prakse. Isto tako, kako bi razvila sopstvenu sposobnost opažanja suptilnog, rekao joj je da se suzdržava od toga da bude medijum i da se umesto toga koncentriše na duhovnu praksu. Pod vođstvom Njegove Svetosti Dr. Đajant Atavlea, Joja je prestala da crta godinu dana i koncentrisala se na duhovnu praksu pojanja Božjeg Imena. Ovaj savet je pomogao da prestane sa njenom praksom kao medijum, jer je to bilo štetno za njen duhovni rast. Suptilni svet je prepun negativnih energija koje pokušavaju da preuzmu kontrolu nad osobama sa sposobnošću šestog čula. Vrlo često se negativne energije predstavljaju kao pozitvne kako bi mogle da kontrolišu medijume i one koje dolaze da pitaju medijume za savet. Medijumi često nemaju dovoljno razvijenu sposobnost šestog čula za razumevanje čime se zapravo bave i tako mogu biti zavedeni ili čak i zaposednuti. Ukoliko se negativna energija višeg nivoa predstavi kao pozitivna energija, čak i iskusni medijum neće znati razliku. Zato SSRF preporučuje tragaocima sa takvom urođenom sposobnošću opažanja suptilne dimenzije, da ovaj svoj talenat koriste samo pod vođstvom Sveca koji može tačno da odredi prirodu entiteta suptilne dimenzije.

Pročitajte članak  kako koristiti šesto čulo kao duhovni iscelitelj.

Joja je opisala ovu pouku jednom prilikom kada je izjavila: “Njegova Svetost Dr. Atavle mi je objasnio moj način izražavanja na sledeći način. Dok ostali izražavaju svoja duhovna iskustva kroz reči, ja ih izražavam slikama. Govorim kroz slike; to je moj način komunikacije. Služenje Apsolutnoj Istini (satseva) kroz umetnost  je samo jedan aspekt duhovne prakse.”

Molimo vas da proučite članak o duhovnoj praksi koju preporučuje SSRF.

5. Način na koji Joja u SSRF-u obavlja duhovnu praksu suptilnog viđenja

  • Izbor teme: U Fondaciji za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci, Joja ima listu tema za suptilno čitanje. Teme su različite i u sledećoj sekciji smo prikazali  nekoliko primera crteža iz suptilne dimenzije koje je nacrtala pomoću razvijenog šestog čula vida. U nekim slučajevima, kada je potrebno, zatraženo je od nje da svedoči na eksperimentima duhovnog istraživanja crtajući suptilne energije na delu. Primer takvog eksperimenta je uticaj boje na duha koji se ispoljava kroz tragaoca. U ovom slučaju crtala je interakciju suptilnih vibracija boje i njenog učinka na ispoljenog duha. Na ovaj način Joja je nacrtala crteže koji se odnose na različite aspekte života i kako oni utiču na duhovni nivo. Na primer, kakva je duhovna korist ili duhovna šteta uzrokovana raznim tipovima poza za spavanje, gledanje televizije, nošenje crne odeće, kada se jede prstima i slušanje raznih vrsta muzike.
  • Pripreme pre početka crtanja suptilne dimenzije: Joja uvek počinje molitvom za jasnu sliku onoga što se od nje traži i da Bog uradi satsevu kroz nju. Moli se i za zaštitu kako negativne energije ne bi uticale na njenu sposobnost opažanja duhovne dimenzije. Joja dodaje “Osim molitve, nema druge pripreme. Opažam suptilno i dok hodam, nema voljnog ulaženja u stanje meditacije. Hoću da kažem da nekad dobijem viziju koju treba da vidim.”
  • Stil crtanja: Kada Joja počne da crta, crta veoma brzo. Ponekad bi nacrtala prilično složen crtež od početka do kraja za manje od pola sata. Takođe retko koristi gumicu za brisanje. Joja kaže: “Neki tragaoci umetnici opažaju suptilne vizije, vide ih na delić sekunde i ne mogu da ih nacrtaju kasnije. Zahvaljujući fotografskom pamćenju, mogu da nacrtam viziju čak i kada ona nestane.“Milošću Njegove Svetosti Dr. Đajanta Atavlea i njenom duhovnom praksom, Joja može da opaža duhovnu dimenziju kao retko koji umetnik koji je u stanju da vidi duhovnu dimenziju. Crtanjem suptilne dimenzije, Joja daje detaljne tekstualne opise događaja i redosled po kome vidi razne duhovne vibracije. Takođe označava vibracije u abecedno-numerološkom sledu na slici kao na primer 1A, 1B i 1C kako bi čitalac mogao jasno da razume sled vizije.
  • Provera: Većina umetnika koja je u stanju da vidi suptilnu dimenziju nema tu sreću da im se crteži provere. U Jojinom slučaju, sve njene crteže proverava Njegova Svetost Dr. Đajant Atavle pomoću visoko razvijenog  šestog čula. U nekim slučajevima, On daje sugestije kako može da se poveća istinitost crteža. Konačno, svim crtežima daje ocene od 1 do 10 kako bi označio istinitost crteža. Crteži suptilne dimenzije koji su ocenjeni ocenama nižim od 4/10 (odnosno 40%) nikada se ne objavljuju, jer u njima nema dovoljno Istine.
  • Završavanje crteža: Nakon provere, crtež odlazi tragaocu koji digitalizuje suptilni crtež pomoću grafičkog programa kao na primer Adobe Photoshop. Crteži suptilne dimenzije objavljeni na SSRF veb stranici uglavnom su prošli ovaj korak.

Sledeći isečak je deo videa ‘Zastrašujuće natprirodne pojave‘. Opisuje kako Joja opaža suptilnu dimenziju i stavlja je na papir.

6. Primeri Jojinih crteža koji oslikavaju suptilnu dimenziju

Slajd koji sledi prikazuje montažni snimak koji prikazuje široki raspon suptilnih slika koje je Joja opažala iz duhovne dimenzije kao svoje služenje Bogu.

7. Promene u Jojinim sposobnostima viđenja suptilne dimenzije tokom godina

  • Napredak u sposobnosti suptilnog opažanja: Kada je Joja počela da crta pod vođstvom Njegove Svetosti Dr. Đajanta Atavlea, dobijala je ocene od 40%. Međutim, budući da je uporna u duhovnoj praksi već više od deset godina pod vođstvom Njegove Svetosti Dr. Atavlea, njena preciznost suptilnog opažanja je počela da raste. Tokom 2010. godine većina njenih crteža je dobila ocenu od 80% tačnosti.U početku je Joja dodavala vrlo malo objašnjenja uz crteže. Međutim, to se vremenom promenilo i počela je detaljno da opisuje svoje vizije. Nedavno je dobila češalj Njegove Svetosti Dr. Đajanta Atavlea kako bi nacrtala suptilne vibracije koje češalj emituje.  Bez znanja o tome čiji je češalj, videla je da je češalj koristila duhovno visoko razvijena osoba. Takođe je videla da je češalj samo jednom koristila duhovno uzvišena osoba, što je ustvari bilo tačno.
  • Napredak u govoru: Gospodin Sirjak Vale, Jojin suprug, seća se prvog susreta sa Jojom u kasnim devedesetim kada je njen govor bio jedva razumljiv. Međutim, 1999. godine, Njegova Svetost Dr. Đajant Atavle je poslao  poruku Joji govoreći da će se, ukoliko nastavi da praktikuje Duhovnost, njen govor poboljšati za 30%. Godinama je Joja marljivo radila duhovnu praksu. Svake godine bi njen muž i prijatelji primetili  značajan napredak u govoru. Danas može da govori engleski, srpski i dosta francuskog. To je veliki uspeh za osobu sa oštećenjem sluha  i sa poteškoćama u govoru.
  • Promene ličnosti: Sirijak koji je bio sa Jojom kroz čitav duhovni put kaže da su njeni kvaliteti procvetali i da su se mane smanjile. Primećuje značajno smanjenje ega i veliki porast njene duhovne emocije.

8. Svetost

Gđa. Joja Vale je 13. januara 2013. godine proglašena Sveticom. Ona je treći Svetac Koji je dostigao Svetost prema savetima Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci. Ona ima kvalitete kao što su ljubav prema drugima, velika duhovna radoznalost, mali ego i stalni interes da nauči nešto novo. Njena Svetost Joja Vale je dostigla Svetost kao veoma mlada, sa 32 godine. Njena duhovna praksa za dobrobit društva se nastavlja.