Težak oblik ekcema i alergija na hranu koji su izlečeni duhovnom praksom

1. Uvod i komentar urednika

Često nam se javljaju čitaoci da nas obaveste o tome kako im je SSRF veb sajt pomogao da prevaziđu razne probleme u životu. Međutim, ponekad čitalac sa nama podeli životni preokret koji je toliko izuzetan da nas ostavi u stanju čiste zahvalnosti samo zato što smo deo procesa koji ljudima širom sveta pomaže suštinski, na duhovnom nivou. Ovde ćemo sa vama podeliti slučaj gospodina Samira Sange iz Vankuvera u Kanadi, kod koga je, kada je započeo duhovnu praksu došlo do zapanjujućih promena na fizičkom, psihičkom i duhovnom nivou. Sledi svedočanstvo njegovog iskustva, ispričano u prvom licu, njegovim rečima.

2. Kožni problemi i alergije koje su mučile Samira

Kad pogledam unazad na svoj život, on je bio ispunjen teškim problemima koje sam imao sa kožom, alergijama na hranu, doktorima i danima u bolnici zbog kojih sam puno puta bio depresivan razmišljajući zašto mi se sve to dešava.

Dva dana po rođenju dobio sam osip kože i alergiju na hranu. Kada sam imao 5 meseci, stanje je postalo toliko teško da su me smestili u bolnicu. Majka je morala da me presvlači 2 do 3 puta u toku noći i da menja posteljinu jer sam bio sasvim mokar od vode koja se izlučivala iz kože. Kada sam imao 2 godine, ponovo sam na 2 nedelje bio smešten u bolnicu. Do treće godine nekoliko puta sam bio u bolnici. Da bi rešili problem, stavili su me na ishranu koja je bila zasnovana na mesu, a zabranjeno mi je bilo da jedem kravlje i sojino mleko. Za to vreme, preselili smo se u drugu kuću, jer je doktor mislio da mi je suv vazduh od grejanja u predhodnoj kući prouzrokovao ekcem i da će parno grejanje biti bolje za moje zdravlje. To nije pomoglo, obzirom da se stanje moje kože nije promenilo.

Ovo je moja slika kada sam imao 3 godine na kojoj se vidi osip preko celog lica.

Kad sam imao pet godina, dali su mi tradicionalni kineski lek koji se sastojao od biljne mešavine koju su mi kuvali kao čaj. To je odlično delovalo i u periodu od pete do osme godine poboljšanje je bilo vidljivo i ohrabrujuće. Međutim, kožno oboljenje i alergija nikada nisu potpuno isceljeni, nego su mirovali sve dok sam uzimao lek. Pomirio sam se sa tim da nikada neću biti u potpunosti izlečen. Bio sam alergičan na gotovo sve, uključujući i hleb. Moji roditelji su morali da kupuju pirinčani hleb, jer sam voleo da jedem hleb. Mogao sam da jedem samo meso, poneko voće i povrće i pirinač – bilo je to sve. Ukratko, bila je to vrlo stroga dijeta. Nisam uživao u onom u čemu su uživala druga deca – nije bilo palačinki, kolača, čokolade ni pice – bio sam alergičan na sve to.

U uzrastu od osme do petnaeste godine probao sam različite vrste lekova za kožna oboljenja i alergije na hranu. Bilo je tu puno hidrokortizonskih krema, ali nijedna nije delovala. Lista krema je bila beskonačna.

Svaki put kad je stanje postajalo teško, davali su mi lek koji se zove prednizon. On je pomagao da se bolest za neko vreme stavi pod kontrolu, ali ona bi se uskoro opet rasplamsala i ja bih opet morao da dobijam prednizon. To je bio začaran krug. Koža oko očiju i očni kapci su imali ljubičastu boju od stalnog češanja i velike količine jakih krema koje sam koristio.

U to doba sam se stalno pitao zašto mi se stanje kože odjednom pogorša bez vidljivog uzroka. Jedan dan sam bio dobro i igrao se napolju, a sledećeg dana sam bio prikovan za krevet. Jedan dan bih otišao na spavanje osećajući se dobro, a onda sam sledećeg jutra imao otečene oči, crvene otekline po celom vratu i licu, a koža bi bila bela i puna ljuspica. Moji roditelji su se pitali kako nešto može da se dogodi tako iznenada, preko noći. Nismo imali objašnjenje. Previše promena za tako kratak vremenski period. Bilo je to kao da odlaskom na spavanje ulazim u bokserski ring iz kojeg se budim groteskno promenjen.

Ekcem je najviše zahvatio lice, laktove, kožu ispod kolena i iza ušiju. Doktori su rekli da ću ove probleme imati celog života, i da oni neće biti toliko izraženi kasnije u životu i da će proći, ali nikad u potpunosti. Osećao sam da su bili vrlo neodređeni, jer su govorili da ću možda biti i sasvim u redu, ali kada, to nisu znali.

Između šesnaeste i dvadeset i treće godine, iako je ekcem bio jako vidljiv, stanje se popravilo. Koža mi nije bila tako ljuspava i oči mi nisu bile toliko spuštene kao pre. Alergija na hranu se malo smanjila, i nije bila stalna. Ponekad sam mogao da jedem pšenicu, zatim sledeće godine nisam, zatim sam opet mogao, a posle nekog vremena nisam. Sve to nije imalo nikakvog smisla.

Zatim, 2007. godine, kad sam imao 24 godine, stanje kože se naglo pogoršalo. Kako alopatski lekovi kod mene nisu delovali, potražio sam alternativna sredstva lečenja. Ovog puta sam se okrenuo naturopatiji. Lekarka me je stavila na visoko proteinsku dijetu i rekla je da treba malo da se ugojim i postanem jači, a ona će da radi na otklanjanju ekcema. Međutim, ni taj način lečenja nije davao pozitivne rezultate pa sam brzo napustio njen program lečenja.

Zatim sam otišao kod poznatog doktora koji je imao diplomu iz bio-energetske medicine i koristio je Elektro-dermalni skrining (EAV) zasnovan na priznatoj nauci Neuro-Spinalnog Bio-inženjeringa (NSBE) i Kontaktne refleksne analize (CRA). Pomoću Kontaktne refleksne analize on je postavio dijagnozu streptokokne infekcije koja je, po njegovim rečima, bila uzrok ekcema. Telo je pokušavalo da se osobodi streptokoka, a uobičajeni putevi za otklanjanje toksina iz mog tela nisu funkcionisali. On je rekao da je telo pokušavalo da ukloni streptokoke preko kože i da je to prouzrokovalo ekcem. Doktor je pomogao da se krv očisti od streptokoka i moje stanje se dramatično popravilo. Bio sam mu vrlo zahvalan na pomoći.

Međutim, i ovo je bilo kratkog daha, jer se već sledeće godine, u jesen 2008. moje stanje opet pogoršalo. Kad je dostiglo vrhunac, bilo je zastrašujuće. Odjednom, dok sam pohađao nastavu na fakultetu, jako sam se razboleo. Bio sam prisiljen da prekinem da idem na nastavu. Koža mi se toliko sušila da sam najveći deo dana bio vezan za krevet. Čak je i tuširanje bilo teško, jer je pokretanje tela povređivalo kožu koja je pucala i krvarila.

Najgore je bilo kada je koža lica počela da se guli zbog intenzivnog svraba i osećaja toplote koji me je terao da počešem obe strane lica. Koža se gulila i krvarila zajedno sa mutnom tečnošću koja je iz nje kapala. Onda bi se osušila i izgledala u redu, ali posle nekoliko sati iznenada bi me osećaj svraba naterao da se ponovo počešem. To je izgledalo kao neka vrsta ometanja koja su se ponavljala svakih nekoliko sati. Ciklusi krvarenja, vlaženja, krastanja, sušenja su se stalno ponavljali. Sve ovo je bilo jako neprijatno i bolno.

Vratio sam se istom doktoru koji me je lečio godinu dana ranije koristieći Kontaktnu refleksnu analizu. Kada je video kako izgledam rekao je – ne znam šta da uradim. To je bila izjava jednog od najuglednijih doktora u Kanadi u oblasti alternativnih vrsta lečenja. Rekao je da treba da odem u bolnicu da bi moje stanje stavili pod kontrolu, kako bi on posle toga mogao da počne sa tretmanima. Ipak, ovoga puta nije bilo streptokokne infekcije i izgledalo je kao da nema uzroka. Sećam se da sam u tom trenutku izgubio nadu, jer je najbolji doktor u Kanadi rekao da ne može ništa da učini. Vratio sam se upotrebi steroidne kreme koja je pomogla da se ekcem smanji, ali je to bilo daleko od izlečenja.

Onda sam počeo da odlazim kod ajurvedskog doktora u toku meseca kad je moje stanje bilo najgore. To je bilo odmah posle posete doktoru za Kontaktnu refleksnu analizu. Ajurvedski doktor mi je kasnije poverio da se uplašio kad je video moje lice, jer nikada ranije nije video ništa slično. Prepisao mi je mešavinu bilja. To mi je pomoglo do određene mere, ali moje stanje nikako nije bilo pod kontrolom. Sve u svemu, bio sam kod alopatskih doktora, koristio tradicionalnu kinesku medicinu, naturopate, doktora koji je imao sertifikat iz bio-energetske medicine, ajurvedskog doktora, ali sve to je imalo samo ograničeni i privremeni učinak. Izgledalo je da sam isprobao svaki lek koji je postojao.

3. Preokret

U januaru 2009. godine jednog dana sam teško ustao. Posle tuširanja, sišao sam jedva u sobu sa računarom. I dalje sam mislio da ću da umrem mlad. Bio sam fizički, emotivno i mentalno iscrpljen. Počeo sam da na Internetu tražim prirodni način da se izlečim, jer nauka nije mogla da mi pomogne. Potražio sam „prirodno lečenje ekcema“. Pojavio se link koji je govorio o tome da ekcem može da se isceli duhovnim merama. Bio sam toliko radoznao da sam odmah kliknuo na link koji me je uputio na SSRF veb stranicu na kojoj su bile opisane dve studije slučaja Džona i Madav Gadgila koji su isto imali ekcem koji nije prolazio sve dok nisu primenili duhovnu metodu isceljivanja – pojanje Božjeg Imena. Članak je dalje govorio da su negativne energije i suptilna tela preminulih predaka bili uzroci ekcema u ovim slučajevima. U tom trenutku, iznutra sam znao da sam konačno našao razlog za oboljenje kože i alergije koje su me mučile od detinjstva. To je bilo jedino objašnjenje koje je preostalo. Ni klasična ni alternativna medicina nisu uspeli da me izleče. Zato je uzrok morao biti duhovne, a ne fizičke prirode. Ulogovao sam se na stranicu SSRF-a i pitao šta tačno trebam da pojem. Odmah su odgovorili na moje pitanje i savetovali mi da pojem Ime Boga prema religiji u kojoj sam rođen i Šri Gurudev Data pojalicu.

U početku mi je bilo teško da duže pojem. Radio sam po 15 minuta dnevno svaku od pojalica, ili ukupno 30 minuta. Zatim sa svakom novom nedeljom, trudio sam se da postepeno povećam pojanje. Za dva meseca sam pojao oko 6 sati u toku dana. Svakog dana sam mogao da pojem sve više i više u kontinuitetu. Kad sam u početku počeo sa pojanjem ništa se nije dogodilo. Stanje kože je bilo isto i u to vreme su moje alergije bile jako izražene. Bio sam na vrlo ograničenoj ishrani i nisam mogao da jedem puno, jer mi se stanje kože opet pogoršalo. Dok sam nastavljao sa pojanjem osećao sam da mi se stanje nije popravljalo.

Bilo je trenutaka kada se stanje naglo pogoršavalo, ali nastavljao sam da se podsećam da se promene neće desiti preko noći. U početku sam imao dobre i loše dane. Kako je vreme prolazilo, dobrih dana je bilo više nego loših. I čudesno, koža je počela da ozdravlja. Kožni problemi su se vidljivo smanjivali otprilike posle tri nedelje pojanja. Za otprilike četiri meseca, osećao sam se izlečen od alergija na hranu, a koža je samo na nekoliko mesta, kao na primer na leđnom delu vrata, bila suva.

Koža je polako opet dobijala svoju vlažnost, tamna nijansa je nestala sa moga lica, a rane su počele da se suše. Čak je i kosa koja je bila nestala počela ponovo da raste. Prošlo je malo manje od dve godine od kad sam počeo da pojem i stanje moje kože se izuzetno popravilo. Više nema suvoće, vlaženja, dehidratacije i krvarenja. Što se mene tiče, prisustvovao sam čudu i bio sam u samom njegovom središtu!

4. Ostale koristi od započinjanja duhovne prakse

To je bio samo početak izlečenja. Posle otprilike tri nedelje, počela je da se smanjuje i alergija na hranu, što tog trenutka nisam ni bio shvatio. Mama mi je, bez mog znanja, da bi proverila alergiju na hranu stavljala i sastojke na koje sam bio alergičan. Počeo sam opet da jedem cela zrna žitarica kao ječam i roti (hleb bez kvasca). Polako sam shvatao da je alergija na hranu počela da nestaje.

Otprilike posle četiri meseca, osetio sam da sam se oporavio od alergija na hranu i da mi je koža suva na samo nekoliko mesta, kao recimo na leđnom delu vrata. U junu 2009. godine sam otišao u hram Šri Krišne sa dvoje tragalaca SSRF-a iz oblasti Vankuvera. To je bilo samo posle nekoliko meseci pojanja. Dok smo čekali u redu za hranu, mislio sam da zbog mojih alergija na hranu neću moći da jedem. Osećao sam neprijatnost i razmišljao, dok drugi budu jeli, ja ću samo da sedim i gledam.

Dok sam stajao u redu, Rain i Kristen su mi rekli da su moje alergije na hranu možda stvarno pre duhovni nego fizički problem. Predložili su da se pomolim pre jela i hranu ponudim Bogu. Tako sam stavio pirinač, crni pasulj dal i roti na tanjir i iskreno se pomolio. Odjednom, kao da sam osetio da znam da sam zaštićen. Jeo sam hranu i ništa se nije dogodilo! Nije bilo reakcija, erupcija na koži, ništa. Osećao sam se dobro. Toga dana, kao da je samo saznanje da me Bog štiti bilo dovoljno da negativni entitet ne može da utiče kroz hranu.

Prolazak kroz ovakvu transformaciju je za mene samo po sebi bilo duhovno iskustvo. Ono što sam zaista naučio je da na svaki problem gledam iz više uglova tj. da bih ga rešio primenim rešenja koja su na fizičkom, psihološkom i duhovnom nivou. Veoma sam zahvalan Njegovoj Svetosti Dr. Đajantu Atavleu koji vodi istraživački tim Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF). Ovaj tim priprema i objavljuje neprocenjiva znanja za ceo svet. Iskreno se molim Bogu i Guruu da moje iskustvo približi ljudima važnost obavljanja duhovne prakse i da čitaoci SSRF veb sata dobiju dobrobiti od ovog znanja kao što sam i ja dobio.