U ovom članku razmatramo duhovnu definiciju ega.
Sadržaj
1. Duhovna definicija ega
Iz duhovne perspektive, ego znači da sebe smatramo odvojeno od drugih i Boga zato što smo se identifikovali sa fizičkim telom i impresijama u različitim centrima suptilnog tela. Ukratko, ego vodi naš život na osnovu uverenja da je naše postojanje ograničeno sa naših pet čula, umom i intelektom i identifikujući se sa njima do određene mere.
Prema duhovnoj nauci, naše istinsko stanje postojanja je poistovećivanje sa dušom ili Božjim principom u nama i održavanje te svesti u svakodnevnom životu. Kako jedan isti Božji princip postoji u svima nama, iz duhovne perspektive gledano – u čitavoj Božjoj kreaciji je prisutno jedinstvo.
Međutim, zavisno od nivoa ega, u različitoj meri se identifikujemo sa Božjim principom tj. dušom u nama. Ako nam je ego visok, manje se identifikujemo sa dušom, ili Božjim principom u nama.
2. Ego iz psihološke perspektive
Laičkim rečnikom rečeno, ego može da se definiše kao ponos na samog sebe. Misli kao što su moje telo i um, moj intelekt, moj život, moje bogatstvo, moja žena i deca, ja sam zaslužio da budem srećan, itd. dolaze samo iz ega.
Ego, svest o sebi, ponos, uobraženost i ‘ja-stvo’ su reči koje su povezane sa rečju ‘ego ili aham’, ali iz psihološkog ugla.
3. Suptilna slika osobe koja ima ego
Na sledećem crtežu koji je zasnovan na duhovnom znanju duhovne dimenzije prikazana je osoba koja ima ego. Crtež je nacrtao tragalac Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnom znanju (SSRF) sa razvijenim šestim čulom. Tamni omotač koji se vidi oko duše je ego osobe. Kako je ego ove osobe visok, osoba se ne identifikuje sa dušom. Zbog ega se oko osobe nakupio omotač crne energije. Kad je ego visok blokiran je dotok Božje milosti.
Omotač crne energije zajedno sa blokadom u pristupu Božanskoj milosti negativno utiče na život te osobe.