Osnovni principi duhovne prakse

Obavljanje duhovne prakse u skladu sa duhovnim nivoom ili duhovnim kapacitetom

 

Trebalo bi da osiguramo da duhovna praksa koju smo izabrali bude u skladu sa našim duhovnim kapacitetom ili duhovnim nivoom. Student koji je upravo završio treću godinu neće moći da položi ispite iz četvrte godine ako je učio samo gradivo iz treće godine.
Isto tako tragaoci za Istinom ne bi trebalo da stagniraju na jednom nivou duhovne prakse već da  pokušaju da povećaju obavljanje duhovne prakse.
Prođimo kroz različite nivoe duhovnog razvoja, od obrednog bogosluženja na fizičkom nivou ka suptilnijim oblicima duhovne prakse u zavisnosti od duhovnog nivoa tragaoca:
  1. Na početnom nivou osećamo da možemo da ostvarimo kontakt sa Božanskim samo ako odemo na mesto   bogosluženja i ako se tamo molimo Božjoj statui ili Božanskom biću.
  2. Posle toga osećamo spoj sa Božanskim, ne samo u toku obreda već i dok čitamo duhovne knjige  sedeći na mestu Bogosluženja.
  3. Onda osećamo da su i reči suviše materijalne, te da je i sam doživljaj vibracija u crkvi ili hramu  dovoljan da nas duhovno ispuni .
  4. Posle ovoga  više ne moramo da  odlazimo  na mesta Bogosluženja da bismo doživeli Boga već to možemo da osetimo u lepoti prirode, visoko u planininama, na mirnom jezeru, itd.
  5. Na još višem nivou, više nam ne treba ni priroda već Boga možemo da doživimo  kroz dnevne aktivnosti. Čak i ako smo na neprijatnom mestu kao što je prljava straćara, ili smo u sred ratnih događaja, možemo da osetimo  utehu koju  nam pruža Božje prisustvo i možemo da Mu služimo tamo u tišini našeg srca.