Kao što smo već videli u ranijim člancima u ovoj seriji, duhovna emocija (Bhav) je stanje doživljavanja Božje prisutnosti svuda, u sebi, drugima kao i u neživim stvarima u Univerzumu. I ako to mnogi razumeju na intelektualnom nivou, prilično je teško da se doživi u stvarnosti. Još važnije, za većinu je veoma teško da žive prema tom razumevanju u svakom trenutku u svom svakodnevnom životu.
Jedan od najvažnijih razloga za nesposobnost većine ljudi da doživi duhovnu emociju je niži duhovni nivo prosečne osobe. Napominjemo da pod ‘prosečnom osobom’ mislimo na osobu koja je duhovno prosečna. U ovom svetovnom životu ta osoba bi mogla biti milijarder, predsednik države ili slavna osoba iz sveta zabave. Najčešći duhovni nivo ljudi u svetu u sadašnjem trenutku je 20%, dok je kod Svetaca koji su dostigli Konačno Izbavljenje (Mokša) 100%. Da bi duhovna praksa, koja se radi samo na osnovu duhovne emocije, dešavala glatko, duhovni nivo tragaoca mora biti najmanje 50%. Slično tome, da bi se probudila duhovna emocija, kroz duhovnu praksu najmanji duhovni nivo koji je za to potreban je 50%. Za dostizanje tog nivoa, potrebno je da ponavljamo (pojemo) Božje Ime,da boravimo u društvu Istine (satsang) i ponudimo svoje usluge za širenje Duhovnosti (satseva), neprestano. Čak i posle buđenja duhovne emocije, da bi se ona održala potrebno je da radimo duhovnu praksu. Molimo pogledajte naš članak ‘Komponente duhovne emocije’.
Za ozbiljne tragaoce za Istinom važna je činjenica da budu oprezni na čisto spoljašnje ispoljenosti duhovne emocije. Molimo pogledajte naš članak ‘Vrste i ispoljenosti duhovne emocije?’ Važno je da odredimo parametre kojima ćemo meriti našu duhovnu emociju kako bi znali kada je doživljavamo u svakodnevnom životu. Na primer, neko može da doživi duhovnu emociju u formi hladnih suza kad posećuje sveta mesta, kod sećanja na duhovnog učitelja (Gurua) ili kroz duhovno iskustvo. Međutim pravi test za nečiju duhovnu emociju bio bi da vidi Božju ruku koja nas podupire čak i kada prolazimo kroz teškoće u našem životu. U tom slučaju kada smo učinili sav mogući trud, bili bismo sposobni da aktivno predamo situaciju na Božje noge. Druga provera je da pogledamo svoj stav i ponašanje sa drugima, posebno onima koji postupaju negativno sa nama. Ako možemo da budemo svesni Božjeg principa u njima i dok se suočavamo sa njima, tada je to siguran test naše duhovne emocije.