U svakodnevnom životu, sve što radimo, radimo sa svešću lične egzistencije, jer je ona duboko ukorenjena u nama. Ovakvu svesnost određuju naših 5 čula, um i intelekt putem kojih i doživljavamo događaje oko nas. Postojanje svesti o ličnoj egzistenciji, duhovnim terminom zovemo malo ‘ja’, dok sa druge strane, svest o Duši ili Bogu u nama, definišemo velikim ‘Ja’.

 

Kada započnemo sa duhovnom praksom tada počinjemo da osećamo kako viša moć, tj. Bog deluje u našem životu. Kako duhovno napredujemo, ova svest o Bogu u našim životima i oko nas raste. Takođe se smanjuje fokus na ličnu egzistenciju, ili malo ‘ja’.

Duhovna emocija u životu čoveka zamena je njegovog ‘ja’ – sa svešću o Bogu, ili Guruom (Božji princip učenja) sa jednakim intenzitetom. Intenzivna svest o postojanju Boga, ili Gurua u bilo kojoj formi, prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, zove se duhovna emocija (bhav) prema Bogu, ili Guruu.

Kada je neko u stanju duhovne emocije, njegov podsvesni um se stapa sa Bogom sve vreme. Um i intelekt zauzimaju drugo mesto i osoba je sposobna da doživi osećaj zajedništva sa Bogom. Tada osoba nema nikakvih suvišnih misli, ili sumnji o Duhovnosti, ili Bogu.

Duhovna emocija je stanje doživljeno na Putu Bogoljublja (Baktijoge) i Putu Guruove milosti (Gurukrupajoge).

Sledi slika osobe sa duhovnom emocijom (bhavom), zasnovana na duhovnom znanju. Ovu sliku je nacrtao tragalac Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF) sa visoko razvijenim šestim čulom viđenja.