Kako obavljati duhovnu praksu u skladu sa principima Duhovnosti

Uvod

Duhovna praksa koja se sprovodi prema principima Duhovnosti ima za rezultat brži duhovni rast, što je i cilj svakog tragaoca za Istinom. Jedan takav duhovni put je Put milosti Gurua (Gurukrupajoga).

Put milosti Gurua je duhovna praksa koja se preporučuje u današnje vreme, koje je poznato kao Era razdora – Kalijuga. To je radi toga jer nas uči duhovnoj praksi prema šest osnovnih principa Duhovnosti.

Duhovna praksa prema Putu milosti Gurua je duhovna praksa u skladu s principima radi sledećeg.

1. Put milosti Gurua nije sektaška duhovna praksa (jedan vid duhovne prakse za sve tragaoce) već se zasniva na principima Duhovnosti – ,,Postoji onoliko puteva ka Boga koliko ima ljudi“.

Sektu čini grupa ljudi koji smatraju da je njihov put do Boga najbolji i jedini. Međutim, kako jedan lek ne može da izleči bolesnike s različitim bolestima, isto tako odgovarajuća duhovna praksa za svaku osobu je drugačija. U sekti, jedna duhovna praksa je predložena za sve sledbenike. Zbog toga se sektaška duhovna praksa protivi osnovnom principu Duhovnosti koji kaže „Postoji onoliko puteva ka Bogu koliko ima ljudi“. Sledbenik sekte zna i prihvata samo jedan put, živi pod pogrešnim utiskom da je njegov put najbolji i jedini put do Boga. Glavni cilj duhovne prakse je da se uništi ego, ali u slučaju sledbenika sekte, njegova duhovna praksa se događa upravo suprotno.

2. Raditi svaku aktivnost kao duhovnu praksu

To uključuje produhovljenje svakog trenutka u životu. Svaka aktivnost i misao iza nje je napravljena kao duhovna praksa. Dakle, Bog je prisutan u svakoj aktivnosti. U svakoj aktivnost Bog postaje centar, a ne mi sami. Pažnja se premešta sa nas samih na Boga.

Mi izvodimo sve aktivnosti s određenim pristupom zasnovanim na našim navikama i prethodnim iskustvima postignutim u sličnim aktivnostima. U skladu s tim, izvršavamo naše aktivnosti na određeni način i isto tako reagujemo na njihov ishod.

Na primer, kada kupujemo cveće na pijaci biramo boje i oblike cvetova koje se nama sviđa. Usmeravanje ove aktivnost prema Bogu bilo bi da se mentalno pomolimo i pitamo Boga koje cveće bi On hteo da mi danas kupimo.

Ili recimo da smo upravo oprali pod u kuhinji i  član naše porodice iznenada želi da popije šolju mleka. Umesto da imamo reakciju u takvim situacijama, jer smo naporno radili i sada će se upropastiti naš trud, mi možemo da vidimo Boga u njemu i s ljubavlju poslužimo mleko i operemo sveže tragove na podu.

3. Put milosti Gurua uči nas da svaku aktivnost trebamo da obavljamo kao našu dužnost

Kada se svaka aktivnost obavlja kao služenje, tada nema očekivanja rezultata. Kada nije prisutan stav „ja radim“, onda nema ni očekivanja rezultata obavljenje aktivnosti.

Stav ,,ja radim’’ znači prisvojiti zaslugu za aktivnost ili misao. Gde je prisutan stav „ja radim“ prisutan je i ego. Iskreni tragalac se oslobađa stava „ja radim“ i ima stav da sve radi Bog.

Svaku aktivnost trebali bismo da radimo na način da razvijemo veru u Boga.

Na primer, ako neko neočekivano svrati kod nas, i iskreno mu ponudimo ono što nam je tog trenutka dostupno, rezultat možemo da predamo Bogu. Na taj se način nećemo da brinemo kako će sve da ispadne. Izgradit će se vera da će Bog da uradi onako kako je najbolje za nas.

Nadalje, recimo da je naš prijatelj u finansijskim problemima i traži naš savet. Ako posle primene našeg saveta izađe iz finansijskih problema, umesto da   pripišemo zasluge sebi, možemo da ih pripišemo Bogu.

Ako se situacija ne odvija prema našim željama, na primer, ne možemo da nađemo izgubljenu naušnicu iako smo je svuda tražili, možemo da naučimo da predamo ishod našeg truda Bogu. Možemo videti da je samo naš trud u našim rukama, a ne i ishod situacije.

Situacije kada na satsangu (boravak u društvu Istine)  imamo nezainteresovane tragaoce posle saslušanog predavanja o Duhovnosti ili ako član naše porodice ne prihvata duhovnu praksu su primeri situacija koji nastaju zbog očekivanja (ispoljavanje ega).

4. Svaka radnja je napravljena s ciljem Bogospoznaje

Kada je svaka aktivnost napravljena s ciljem da se spozna Bog, stav „ja radim“ se žrtvuje i princip da „Bog je Svemoguć i samo On sve radi kroz nas“ se utisne u podsvesni um tragaoca.

Mnogi tragaoci koji rade satsevu (služenje Apsolutnoj istini) s entuzijazmom, često dožive da nešto što je iznad njihovih mogućnosti bude završeno za kraće vreme i kvalitetnije nego što se očekuje s obzirom na trenutne okolnosti. Na primer, da se pripremi sala za satsang obično je potrebno da dva tragaoca izdvoje po 15 minuta svog vremena. Jednom prilikom tragaoci su imali samo 7-8 minuta na raspolaganju, jer se događaj koji je tome prethodio kasnije završio. No, uz molitvu i predavanje uređenje se završilo na vreme. Ovakva vrsta duhovnog iskustva pomaže svima da shvate kako događaji koji nama izgledaju nemogući za Boga su itekako mogući, On je Svemoguć. Jednom kada je ta spoznaja duboko  utisnuta u naš um, možemo da se oslobodimo stava da „ja radim“ i da ga predamo Bogu.

5. Zaključak – Duhovna praksa je plodonosna kada se obavlja u skladu s principom

Put milosti Gurua uči nas kako da obavljamo duhovnu praksu u skladu s principom. Pridržavanjem navedenih principa učimo kako da obavljamo svaku aktivnost kao duhovnu praksu. Zbog toga svaka aktivnost koju obavljamo može biti korišćena u cilju duhovnog rasta.