Najčešće postavljana pitanja o duhovnom isceljivanju

> Za one koji žele da ih isceljuje neko drugi

P: Kako izabrati iscelitelja?

Najbolje je da se isceljujemo redovnom duhovnom praksom i duhovnim merama koje sprovodimo sami. U slučaju da neko ipak želi da potraži pomoć, pri izboru duhovnog iscelitelja na umu bi trebalo imati sledeće:

• Iscelitelj treba da bude na duhovnom nivou iznad 50%.
• Najbolje je izabrati iscelitelja koji se ne bavi isceljivanjem zbog slave i novca, već koji ima iskrenu želju da pomogne ljudima u prevazilaženju njihovih problema.
• Iscelitelj treba da obavlja duhovnu praksu pod vođstvom Sveca ili Gurua (Molimo vas da obratite pažnju na stroge smernice o tome ko se može smatrati Svecem ili Guruom).
• Za slučaj da pronađemo iscelitelja koji ne zadovoljava navedene kriterijume, velika je verovatnoća da negativna energija deluje kroz njega u toku isceljivanja.

Pored navedenih kriterijuma, bilo bi poželjno da se izabere iscelitelj koji ima sledeće osobine:

• Ima jako naglašeno usmerenje na duhovni rast.
• Duhovna praksa iscelitelja treba da bude usklađena sa šest osnovnih principa duhovne prakse.

Ipak, samo ako posedujemo aktivno šesto čulo možemo spoznati da li iscelitelj zadovoljava ove kriterijume, a to je izvan mogućnosti jednog prosečnog čoveka. Radeći duhovnu praksu u skladu sa šest osnovnih principa osiguravamo razvoj i aktiviranje šestog čula.

P: Da li je ispravno platiti?

U redu je da platimo za duhovno isceljivanje. Sa tim što bi suma koju naplaćuje iscelitelj trebala da bude skromna i u cilju zadovoljavanja isceliteljevih osnovnih životnih potreba, ili za nastavak primene duhovno isceljujućih mera u njegovoj duhovnoj praksi.

Iscelitelj ne bi trebalo da bude zainteresovan za slavu i novac.

P: Mogu li nekako biti povređen, ako je isceljivanje sprovedeno neispravno?

Kratak odgovor je, da. Ovde ćemo da nabrojimo nekoliko mogućih načina:

Iscelitelji željni slave i bogatstva i nižeg duhovnog nivoa, najpodložniji su uticaju duhova. Snažniji duhovi koriste ove njihove mane i vezanosti i pomoću toga utiču na njih i zaposedaju ih. Zaposednutost je unutašnja i nevidljiva, tako da iscelitelj obično i ne sluti da je kontolisan od  duha. Zbog toga to prolazi nezapaženo. Kada jednom zaposednu iscelitelja, duhovi pomoću svoje duhovne moći kroz iscelitelja isprva umanjuju tegobe kod osobe koja se leči da bi zadobili njihovo poverenje, ali istovremeno u tu osobu unose crnu energiju.

Ako iscelitelj nema visoko razvijeno šesto čulo, neće biti u mogućnosti da razazna razliku između pozitivne i negativne energije u suptilnom svetu. I tako, dok iscelitelj misli da kanališe energiju dobijenu od duhovnih vodiča, on ustvari isceljuje crnom energijom duha koji se izdaje za duhovnog vodiča. Dakle, iako su početni simptomi uklonjeni da bi se zadobilo pacijentovo poverenje, dugotrajne posledice su krajnje opasne.

P: Šta da uradimo za duhovno isceljenje voljenih ako oni nisu voljni da sami koriste duhovne mere?

Vrlo je teško da uverimo nekog ko ne želi da radi duhovno isceljenje. Ipak, postoji nekoliko mogućnosti koje bi trebalo da imamo na umu kada neko od naših voljenih ne želi da primeni duhovne mere:

• Pročitati članak na temu principi duhovnoga isceljivanja tako da im možemo objasniti nauku iza duhovnog isceljivanja. Treba da na intelektualnom nivou objasnimo zašto bi trebalo koristiti duhovne lekove. Možda se na taj način mogu prevazići njihove nedoumice.

• Treba se moliti da se sa intelekta voljene osobe otkloni crni omotač kako bi poslušala naš savet. Duhovi često prekriju intelekt osobe koju zaposednu, i na taj način zamagle njihovu sposobnost odlučivanja.

• Kao pravilo, predlažemo da im to spomenete najviše tri puta, u različitim prilikama. Nakon toga, sve zavisi od njih samih.
• Upamtite da je krajnji ishod diktiran nečijom sudbinom, i to mu daje osećaj da li da posluša. Ako neko ima tešku sudbinu, u većini slučajeva on neće dobiti misao da posluša, što ga vodi u godine patnje. Svako od nas ima svoj duhovni put, i ako možemo da pomognemo drugima u duhovnom rastu, mi ćemo to i učiniti. Ali, ako on ne želi da sluša ni posle ponovljenih molbi, najbolje je da zauzmemo suzdržani filozofski stav u toj situaciji (ma koliko to bilo teško za nas), zbog toga što je neposlušnost najčešće uzrokovana sudbinom voljenih, i potrebom da iskuse patnju.

> O upotrebi duhovnih mera na sebi

P: Kako interpretiramo delovanje duhovnih mera?

Ako neko nema visoko razvijeno ekstra senzorno opažanje (ESP) ili šesto čulo, vrlo je teško da definišemo specifične efekte duhovnog isceljivanja. Razlog za to je što nismo u mogućnosti da uvidimo prave razloge zbog kojih nešto osećamo tokom našeg isceljenja. Na primer, dve osobe isceljivane Svetim pepelom (vibutijem) mogu da dožive krajnje različita iskustva.

• Osoba koja je pod uticajem duha može doživeti teskobu. To je zato što duh u osobi doživljava nelagodnost zbog Čaitanije (Božanske svesnosti) koju emituje Sveti pepeo pri čemu se dešava borba sa negativnom energijom duha.
• Osoba koja nije napadnuta od negativnih energija može osetiti lakoću uzrokovanu vibracijama pozitivne energije Čaitanije (Božanske svesnosti) koju emitiuje Sveti pepeo.

Sledeća mogućnost je da snažniji duhovi mogu da izdrže uticaje Čaitanije (Božanske svesnosti) na duži period, tako da može da se stekne utisak da lek ne deluje. Oni takođe mogu da izazovu lažne efekte dajući osobi lažnu predstavu o tome da li duhovna mera deluje ili ne.

P: Kako da znamo da duhovna mera deluje?

Možemo da smatramo da duhovna mera deluje kada uočimo snažnu korelaciju između početnog stanja u duhovnom isceljenju i umanjenja simptoma. Na primer, imali smo osobu koja je patila od grčeva. Od trenutka početka pojanja grčevi su se istog trenutka smanjili. A po prestanku pojanja grčevi su se naglo pojačali. Ovaj problem je osobu pratio godinama i nikakvi medicinski tretmani nisu pomagali. Sada problemi nestaju momentalno i ni jedan drugi razlog se nije mogao pripisati nestajanju grčeva.

U nekim slučajevima, efekti duhovnog leka mogu da budu više suptilni i lični, tako da se vide uočljive kvalitativne promene u životu i smanjenje negativnog razmišljanja.

Većina ljudi je zainteresovana samo za izlečenje simptoma. Oni nisu svesni duha ili suptilnog tela preminulog pretka koji ih uznemirava i koji je stvarni uzrok njihovih simptoma. Uklanjanje duha mnogo je teži zadatak od uklanjanja simptoma kao što su grč ili ekcem koje su duhovi prouzrokovali. Duhovna praksa je jedini odgovarajući način da se problem ukloni u samom korenu, jer pravi suštinski problem je zapravo uticaj duha.

P: Koliko dugo je tokom dana potrebno da radimo duhovno isceljivanje?

Odgovor: Period primene zavisi od vrste duhovne mere. Najbolja vrsta duhovne mere za isceljivanje je duhovna praksa. Druge mere takođe mogu biti korišćene da pojačaju duhovnu praksu i stimulišu olakšanje tegoba.

Savetuje se primena duhovno isceljujućih mera svakodnevno, a od jačine tegoba zavisi koliko dugo je potrebno da  primenjujemo duhovne mere.

Pročitajte članak “Kako da znam da li mi je uopše potrebno duhovno isceljivanje?” gde su navedeni primeri za blage, srednje i teške probleme.

P: Koliko dugo treba da primenjujem duhovno isceljivanje?

Posle nestanka simptoma, duhovne mere treba da nastavimo naredna 2-4 meseca. Baš kao i u slučaju infektivnog bronhitisa, prestanak kašlja ne znači da je bolest otkonjena iz pluća. Bakterije koje izazivaju bronhitis i prouzrokuju kašalj mogu i dalje da postoje. Zbog toga, antibiotik propisan za izlečenje treba da nastavimo da uzimamo još preporučeni broj dana. Slično tome, iako su simptomi uklonjeni, uticaj duha ostaje, te sa duhovnim isceljivanjem treba da nastavimo do potpunoga izlečenja.

Jedan od faktora koji utiče na vremenski period potreban za primenu leka posle izlečenja, jeste period koji je bio potreban za izlečenje. Što je period izlečenja bio duži, duži treba da bude i period nastavka primene duhovnih mera posle izlečenja.

P: Koliko je vremena potrebno za duhovno isceljenje?

Vreme za rešavanje problema duhovnog tipa može da bude različito, od par sekundi do mnogo meseci ili godina. Na primer, neko može biti izlečen istog trenutka primenom Svete vode i gomutre (kravlji urin) od osipa na koži izazvanog suptilnim telima preminulih predaka. Ali, ako je zavisnost od pušenja cigareta uzrokovana jednim delom zbog sklonosti same osobe (tj. na psihološkome nivou), a drugim delom zbog zaposednutosti (na duhovnom nivou) duhovna praksa mogla bi da potraje i godinu dana pre nego se prevaziđe ta navika.

Vreme potrebno za izlečenje zavisi od više faktora :

• Težine sudbine pacijenta
• Intenziteta duhovne prakse
• Duhovne snage iscelitelja
• Snage duha koji zaposeda ili napada osobu
• Količine mana same osobe što produžava vreme lečenja. To je zbog toga što duhovi koriste defekte poput besa, straha i emotivnosti da izgrade centre crne energije u umu osobe radi lakšega ulaska.

P: Da li je vera važna?

Da, vera pojačava korist od duhovnih mera. Pročitajte članak pod nazivom „Da li pojanje bez vere koristi?“