1. Oslobađanje od problema prouzrokovanih od strane predaka izvođenjem pojednostavljene verzije Šrade
Prve večeri Pitrupakše (dvonedeljni period kada su preminuli preci najbliže Zemlji), moji duhovna ometanja su se povećala. Imala sam osećaj velike tuge, izolacije, očaja, osećala sam se potpuno nezadovoljno i bespomoćno i plakala sam sve dok nisam zaspala.
Sledećeg dana sam se i dalje osećala negativno i ujutru nisam mogla da idem na posao. Napisala sam pismo Bogu o tome kako sam se osećala. Kada sam počela da pišem, imama sam osećaj kao da reči same dolaze. Dok sam pisala pismo, shvatila sam da bol koji sam osećala ne pripada meni već pripada nekom drugom. Takođe sam osećala da negativne emocije dolaze od jedne od mojih ženskih predaka. Imala sam jasnu svest i razumevanje toga iako rečima ne mogu da objasnim kako.
Ova spoznaja mi je pomogla da se distanciram od negativnih emocija i da ih vidim kao posmatrač. Kao rezultat toga, osećala sam se manje uznemireno i mogla sam ponovo da idem na posao.
Redovno sam prisustvovala satsanzima putem interneta koje su vodili SSRF tragaoci koji su mi pre Pitrupakše rekli da je izvođenje Šrade (moćni ritual koji pomaže preminulim precima na duhovnom nivou) tokom Pitrupakše važan aspekt u smanjenju problema koje prouzrokuju preci. Rekli su da, iako možda nije praktično izvesti ritual u punom obliku u Evropi, postoje jednostavnije verzije koje bih mogla izvesti.
Nisam znala ništa o Šradi, pa sam učinila sve što sam mogla da to izvedem na najbolji način. Sledećeg jutra kada sam krenula na posao ponela am sa sobom kuvani pirinač, betel orah, vegetarijansku hranu od kuće, malo hleba sa susamom, keks i slatkiše. Takođe sam donela list svetog bosiljka (biljka sa visokom satviktom), SSRF mirisne štapiće i Svetu vodu da pročistim mesto gde ću kasnije izvoditi Šradu.
Posle posla, sam otišla u obližnji park gde sam pronašla prazan prostor koji sam pročistila paljenjem SSRF štapića i prskanjem Svetom vodom. Zatim sam stavila ponude koje sam donela sa sobom na veliki kamen koji sam prethodno očistila.
Nakon toga, okrenula sam se prema jugu, podigla ruke u vazduh i molila se na sledeći način: „Nemam ništa što se može iskoristiti za izvođenje Šrade. Klanjam se svim svojim precima. Neka svi budu zadovoljni mojom posvećenošću. Molim te, oslobodi me duga prema mojim precima.”
Odmah potom vratila su se ista negativna osećanja koja sam imala prve večeri Pitrupakše. Osećala sam da je ovo potvrda da je probleme izazvao jedan od mojih predaka i da je predak bio prisutan tokom Šrade. Nakon što je Šrada završena, osećala sam se lakše i opuštenije, iako sam bila umorno.
Od tada sam primetila da je moj um postao mnogo stabilniji. Moja vera u Boga se takođe povećala i odlučnija sam da povećam napore u duhovnoj praksi.
Zahvalnost Bogu što mi je dao priliku da izvedem Šradu za svoje pretke.