Ovo je iskustvo u vezi sa Šrada obredom koje je ispričala gospođa Šveta Klark, tragateljka u Centru za duhovna istraživanja i Ašramu koja radi duhovnu praksu više od 20 godina.
Period Pitrupakše (period od dve nedelje za suptilna tela preminulih predaka) ima posebno mesto u našim životima. Šon i ja smo shvatili važnost Pitrupakše kada smo saznali za duhovnu nauku koja stoji iza toga kako možemo da pomognemo našim preminulim precima tokom ovog perioda. Pored toga, mnoga duhovna iskustva vezana za Pitrupakšu i Šrada obred koja smo imali tokom godina omogućila su nam da zaista shvatimo njihovu važnost i značaj kako za preminule pretke tako i za nas, njihove potomke.
Živeći dugi niz godina u Centru za duhovna istraživanja i Ašramu, imali smo sreću da je Ašram pomagao u organizaciji Šrada obreda za tragaoce koji su živeli u njemu. Tragaoci sveštenici bi izvodili Šrada obred sa predanošću i duhovnom emocijom, čineći ga tako duhovno još delotvornijim.
Međutim, Pitrupakša u 2020. godini je bila drugačija. Tokom perioda Pitrupakše boravili smo u porodičnom domu u Mumbaiju, u Indiji. Iako nismo imali pristup našim sveštenicima tragaocima, imali smo veliku želju da izvedemo Šrada obred za naše preminule pretke. Izazov je bio što smo živeli na 10. spratu višespratnice, pa smo se pitali kako da ponudimo hranu našim preminulim precima. Prema duhovnoj nauci, suptilna tela preminulih predaka mogu da se posluže hranom koja se nudi ritualno, bilo kroz suptilna sredstva ili tako što uđu u vranu.
Pročitajte naš članak (ispod) koji objašnjava nauku iza ovoga.
Često (tj. ne tokom perioda Pitrupakše) smo u našem porodičnom domu držali nešto hrane za ptice kao što su komadići hleba, roti (indijska beskvasna lepinja) itd. Uglavnom, golubovi, čvorci, vrapci i vrane bi dolazili do kuhinjskog prozora na 10. spratu da ih pojedu. Međutim, ritualna ponuda hrane za Pitrupakšu je složeniji obrok, pa smo se pitali kako da ga držimo na spoljnoj prozorskoj dasci, koja je male širine, da ne bi ispao. Takođe, pitali smo se da li će vrane moći da dođu da jedu obrok.
Poslednjeg dana Pitrupakše, znanog kao Sarvapitri Amavasija (na ovaj dan, koji je dan mladog meseca Pitrupakše, izvođenje Šrada obreda donosi dobrobit svim našim preminulim precima), iskreno smo se molili božanstvu Datatreji govoreći da nismo u stanju da pomognemo našim preminulim precima.
„Molimo Te, samo Ti pomozi da oni prihvate ponudu, tako da budu zadovoljni i dobiju zamajac u životu posle smrti.”
Pojali smo tokom celog dana. Za obrok smo pripremili hranu koju su naši preminuli preci voleli. Na primer, Šonov deda je voleo dal (jelo od mahunarki), koji bi jeo svaki dan. Uz to, pripremili smo različite vrste povrća, puri (indijski hleb pržen u ulju), slatki puding, salatu pomešanu sa jogurtom, kisele krastavce itd. Jelo smo stavili na veliki tanjir i ugurali ga između prozora tako da je stajao čvrsto na mestu.
Ponuđena hrana postavljena na kuhinjskom pultu pored prozora višespratnice
U vreme ponude, zamolili smo Šonovog oca (najstarijeg muškog člana u porodici) da dođe i ponudi obrok dodirujući tanjir. Iako je ateista, podstakli smo ga da učestvuje u ritualnoj ponudi i pristao je. Svi prisutni članovi porodice su se zajedno molili božanstvu Datatreji i nudili hranu pripremljenu za preminule pretke. Molili smo se da preminuli preci dođu i posluže se hranom posebno pripremljenom za njih.
Odmaknuli smo se od prozora i potom ga posmatrali iz daljine.
Ono što je usledilo bilo je zadivljujuće.
- Prvo, iako je na ogradama u blizini bilo mnogo ptica poput golubova, vrabaca itd., samo su vrane dolazile da jedu obrok. Svakog drugog dana, golubovi bi smelo dolazili na kuhinjski prozor ako bi videli bilo kakvu hranu i morali smo da ih teramo. Ipak tog dana, kao da je među pticama postojalo međusobno razumevanje da hrana nije ni za jednu pticu. Osetili smo da je duhovna nauka toliko tačna da postoji pravilo kojeg se pridržavalo životinjsko carstvo gde su druge ptice mogle da osete da je ovaj obrok drugačiji i stoga nisu stajale na putu ritualnom obroku.
- Još jedna stvar koju smo primetili jeste da puno vrana nije odjednom sletelo na prozor. Umesto toga, dolazile su jedna po jedna da jedu ponudu. Nisu se ponašale kao ptice koje se prepiru oko otpadaka, već su dolazile i jele na veoma promišljen način.
- Obično, kada vrane dođu u normalnim danima, pokljucaju nešto lako za jelo, kao parče hleba i odlete sa tim. Ali na naše iznenađenje, prva vrana koja je došla jela je samo dal koji je tečan.
Jedna vrana je jela samo dal iz plastične posude
Jela je neko vreme samo to jelo i ništa drugo. Posle toga je glasno zagraktala kao da uvažava ponudu i izražava zahvalnost, i onda je odletela. Šon i ja smo doživeli buđenje duhovne emocije jer je Šonov deda mnogo voleo dal. Osećali smo da je ponudu prihvatio njegov deda posredstvom vrane i da je bio zadovoljan.
- Nakon toga, jedna po jedna, ostale vrane su se pojavljivale na ivici prozora i kljucale ponuđenu hranu.
Vrane su dolazile jedna po jedna da jedu različite delove obroka koji je bio postavljen
Vrana viri i gleda nas
- Svaka bi jela i pritom bi virila u sobu gledajući direktno u nas. Svaka od njih je graknula pre odlaska.
Do kraja dana, skoro sva hrana je bila pojedena. Izrazili smo veliku zahvalnost božanstvu Datatreji i Paratpar Guruu Dr. Atavleu (koji nas je uputio u duhovnu nauku o Šrada obredu i o važnosti obavljanja redovne duhovne prakse) za ovo duhovno iskustvo. Naučili smo da čak i ako neko nema pristup sveštenicima za izvođenje obreda i ako postoji želja da se obavi ritual, Bog pomaže svakome da izvede Šrada obred za svoje preminule pretke. Napisali smo naše iskustvo tako da svako ko se nalazi u sličnoj situaciji – gde nema pristup sveštenicima ili u zavisnosti od situacije nije u mogućnosti da obavi kompletan ritual, vidi da samo jednostavni koraci izvedeni sa iskrenom željom takođe daju puno duhovne dobrobiti i mogu mnogo da pomognu u davanju zamajca preminulim precima.