1. Definicije

• Duhovna praksa sa očekivanjima (sakam sadna): Duhovna praksa koja se obavlja sa očekivanjima svetovnih koristi. Na primer: Izgovaranje molitvi, davanje priloga, post ili obavljanje obreda sa ciljem ostvarenja određenih svetovnih koristi kao što su:
  • Bogatstvo
  • Zaposlenje
  • Pronalazak izgubljenih stvari
  • Začeće deteta
  • Ozdravljenje
  • Sigurnost za voljene osobe

• Duhovna praksa bez očekivanja (niškam sadna): Duhovna praksa koja se obavlja samo sa jednim ciljem – duhovnim rastom. Dakle, prema ovom načinu duhovne prakse, tragaoci će da obavljaju duhovnu praksu radeći svaku aktivnost  u svom životu s ciljem duhovnog rasta. Ako se suoče sa teškim situacijama, upravo će te situacije da iskoriste za duhovni rast smanjujući ego, ili prepuštajući ishod situacije Božjoj volji.

Pogledajte članak  U čemu je razlika između molitve sa očekivanjima i bez očekivanja?

2. Poređenje sakam i niškam načina duhovne prakse

• Dok obavljamo duhovnu praksu, stvara se određena količina duhovne energije. Kada je dobijena duhovna energija usmerena na svetovnu korist kao što je kod sakam duhovne prakse, želje mogu da se ispune, ali neće doći do duhovnog rasta. To je kao kad pokušamo da napunimo naprslu posudu; posuda se nikad neće napuniti. Kad radimo niškam duhovnu praksu, tada se sva energija dobijena duhovnom praksom koristi za duhovni rast. Kada tragalac za Istinom obavlja niškam duhovnu praksu, ne dobija samo duhovni rast, već su i njegovi materijalni i svetovni zahtevi ispunjeni.

• Tragalac doživljava svetovnu sreću radeći sakam duhovnu praksu, dok Blaženstvo doživljava uz obavljanje niškam duhovne prakse.

• Dok obavljamo sakam duhovnu praksu, aktiviramo spasiteljsku formu Božjeg principa.  Konačan rezultat naše molitve ili želje najviše zavisi od intenziteta naše duhovne prakse (sadne) i od naše sudbine. Obavljajući niškam duhovnu praksu aktiviramo Guru princip ili Božji princip Učenja koji se brine za naš duhovni rast. Međutim, uz to takođe aktiviramo spasiteljsku formu Boga. Ako tragaoca koji praktikuje niškam duhovnu praksu ometa ili mu stvara probleme neka druga osoba, tada će Božji princip razgradnje da se aktivira da bi zaštitila tragaoca i onemogućila drugu osobu.

• Sakam duhovna praksa  ne može da nam pruži stalnost. Na primer, pretpostavimo da osoba obavlja duhovnu praksu da bi ostvarila bogatstvo. Jednom kada stekne bogatstvo, neće na tome da se zaustavi. Posle toga će verovatno da se moli za dobro zdravlje, dobru suprugu, dete, itd.  Tako ostaje u začaranom krugu pokušavajući da zadovolji razne želje. Svi zahtevi ne mogu da se ispune, jer uvek ima nešto novo što treba da se ispuni. Dakle, niko ne može da doživi potpuno zadovoljstvo ovim načinom duhovne prakse. Međutim, po niškam načinu duhovne prakse, kada se ostvari jedini cilj, a to je duhovni rast, tragalac počinje da shvata svoje pravo Ja i Boga. Na ovom nivou duhovnog napretka on dobija trajno iskustvo Blaženstva.

• Sakam duhovna praksa je usmerena na Božju kreaciju, odnosno stvorene objekte, dok je niškam duhovna praksa usmerena na Stvaraoca. Sakam duhovna praksa je usmerena na dobijanje stvari u velikoj iluziji – Maji, dok je svrha niškam duhovne prakse spoznaja i iskustvo Apsolutne Istine – to jest Boga.