1. Oporavak od životno ugrožavajuće bolesti nakon što je Njegova Svetost Dr Atavle bio obavešten
Svoju duhovnu praksu sam započela 1988. godine. 2004. godine, moj, tada dvanaestogodišnji, sin pojeo je nešto u restoranu od čega se veoma razboleo. Nakon tri dana doktor nas je posavetovao da ga odvedemo u Mumbai kod čuvenog gastroenterologa. Moj suprug i ja smo odmah odleteli sa njim u Mumbai, u Indiju, i kada ga je doktor pregledao odmah je primljen u bolnicu i stavljen na infuziju sa širokim spektrom antibiotika.
Ipak, čak ni posle osam dana nije bilo poboljšanja. Do tada, kao posledicu neunošenja hrane, moj sin je izgubio značajnu količinu kilograma. Doktor je tada uradio endoskopiju i njegova prognoza je bila da sina možemo izgubiti svakoga trenutka. Razlog je bila ozbiljna infekcija koja bi u slučaju bilo kakvog prsnuća dovela do životne ugroženosti jer bi se i susedni organi inficirali.
Moj suprug i ja smo tada imali ozbiljan razgovor koji je najgora noćna mora svakoga roditelja – pripremali smo se za moguću smrt našeg deteta. U isto vreme planirali smo da ga odvedemo na lečenje u SAD. Tada je nazvao moj brat iz Melburna i rekla sam mu koliko je situacija teška. Kako se desilo da je istoga dana razgovarao i sa Njegovom Svetosti Dr Atavleom, spomenuo mu je i situaciju moga sina. Njegova Svetost Dr Atavle je rekao da se ne brinemo i da će sve biti u redu. Ubrzo, nakon što mi je brat preneo poruku, naš sin je pao u duboki san u trajanju od četiri sata prvi put za dvanaest dana. Kada se probudio rekao je da bi voleo da jede žele a zatim i bananu. Izgledao je dobro, osmehivao se i razgovarao sa rodbinom koja je stigla u bolnicu čuvši koliko je njegovo stanje ozbiljno. Uradjena je krvna slika i rezultat je pokazao da se broj belih krvnih zrnaca vratio u normalu.Sledećeg dana je otpušten iz bolnice jer se infekcija potpuno povukla. Cela porodica je osetila olakšanje a doktor je izrazio svoju iznenadjenost jer nikada nije video tako brzi preokret kod tako teške bolesti. Ja sam napustila bolnicu osećajući ogromnu zahvalnost Njegovoj Svetosti Dr Atavleu i Bogu.
2. Putovanje van vremena
Kada sam započela duhovnu praksu pod vođstvom Njegove Svetosti Dr Atavlea bila sam manekenka. Tada je On jednom prilikom pomenuo da ću patiti od gojaznosti. Oduvek sam se plašila da ću se ugojiti i bzo sam upitala da li ću ponovo postati mšava, na šta je On odgovorio, “na vreme”. U momentu kada je izgovorio te reči bila sam transportovana u dimenziju koja je bila van vremena. Na tom mestu imala sam snažnu spoznaju da nije bitno šta će se desiti mome telu. Kao rezultat toga, kada sam se vratila u normalno stanje svesti, sedela sam pored Njegove Svetosti Dr Atavlea i strah od gojaznosti me je napustio.
Nekoliko godina kasnije, kao što je Njegova Svetost Dr Atavle i rekao, povećala sam svoju težinu na 95kg za samo nekoliko meseci. Apsolutno nisam imala kontrolu nad hranom koju sam jela a apetit mi je bio nezasit. Ljudi koji su me poznavali kao manekenku bili su neprijatno iznenađeni mojom novom pojavom. Kada sam se srela sa Njegovom Svetosti Dr Atavleom i pitala kako da prevaziđem ovaj problem, On je rekao da je to duhovni problem. Bila sam iznenadjena da gojaznost može biti posledica duhovnog problema. Kao meru duhovnog isceljivanja dobila sam da ponavljam Božje Ime. On mi je takođe rekao da treba da radim satsevu širenja Duhovnosti.
Radovala sam se vremenu kada ću ponovo dostići moju normalnu težinu.
Marljivo sam praktikovala Njegove smernice 3 godine. Tokom ovog perioda naučila sam da biti gojazan ima svoje prednosti i mane. Iako mi se nije dopadalo biti gojazna iz očiglednih razloga, prednosti su bile sa duhovne tačke gledišta, naučila sam da ignorišem šta okolina misli o meni i umesto toga sam negovala moju unutrašnju povezanost sa Bogom.
Onda jednoga dana kada sam srela Njegovu Svetost Dr Atavlea u Njegovoj kući, služio je ručak koji je Njegova žena pripremila nama tragaocima. Bilo nas je sedamnaestoro i On je lično poslužio svakoga osim mene. Međutim, kada je prošao pored mene da bi poslužio sledećeg tragaoca, nisam se osećala povređenom jer mi je unutrašnji glas rekao da ne treba da jedem i da je to blagoslov. Nešto kasnije On se vratio do mene i dao mi malu posudu sa samo 12 pucadi grožđa. Ponovo, unutrašnji glas mi je rekao da ću jesti samo 12 pucadi grožđa na dan.
Bila sam u stanju da sledim ovu dijetu sa najvećom lakoćom a iznenađujuće je da nisam imala napade gladi, niti glavobolje ili vrtoglavice. Naprotiv, ovaj novi režim ishrane je bio prilično blagosloven. Imala sam osećaj da lebdim kao i lagani unutrašnji osećaj. Iako sam se vratila svom normalnom radu i društvenom životu (uključujući zabave), nisam bila u iskušenju da jedem. Šesnaestog dana sam osetila malo gladi, te sam polako počela da jedem. U to vreme Njegova Svetost Dr Atavle mi je dao petolitarsku kantu kokum soka (iz vrste biljke pronađene uglavnom u Indiji). To sam uglavnom koristila narednih nekoliko nedelja. Sa 95kg pala sam na 63kg u periodu od pet meseci. Bilo mi je sasvim neverovatno da se gubitak težine dogodio lako i potpuno bezbolno. Sve ovo se desilo “na vreme” pošto sam trebala otići u SAD sa ciljem širenja Duhovnosti.