Kako sam se odrekao zavisnosti od video igrica

1. Uvod

Tokom godina, tim za duhovna istraživanja SSRF-a upoznat je sa mnogim slučajevima tragalaca koji su u životu prevazišli razne vrste zavisnosti, te zavisnosti od video igrica nisu izuzetak.

Jedina stvar koju su ovi tragaoci uradili bila je da su započeli duhovnu praksu.

Ova analiza slučaja govori o tome kako je tragalac g. Kelvin Tir prevladao svoju zavisnost od video igrica. Svojim rečima opisao je svoje putovanje.

2. Kako je moja zavisnost od video igrica uticala na moj život

Bio sam zavisnik od računarskih igrica od svoje dvanaeste godine, tj. od 1986. godine.

Svakodnevno bih provodio prekomernu količinu vremena igrajući računarske igrice i bilo mi je teško da ih se klonim.

Ovaj problem se zadržao i u doba zrelosti i, zapravo, moja zavisnost od video igrica povećala se uvođenjem video igara preko interneta i mobilnih uređaja. Veći deo svog slobodnog vremena  provodio bih igrajući igrice na telefonu, i to po nekoliko sati dnevno. Nikako nisam želeo da prestanem da igram, uprkos tome što me je porodica podsećala i upozoravala da provodim previše vremena igrajući igrice, a kao rezultat toga zanemarivao sam porodicu. Mnogo puta sam, ne spavajući celu noć, igrao igrice bez prestanka. Bio bih fizički i mentalno umoran, ali um bi mi ipak ostao aktivan, a intenzivna želja da nastavim sa igranjem nije se smanjila. Kad god bih prestao da igram, bio bih veoma nesrećan i često bih se i naljutio. Tokom rada, kad god nisam mogao da igram video igrice, moj um je bio zaokupljen planiranjem sledeće prilike za igranje igrica.

Bio sam svestan da gubim puno vremena u igricama i da je to problem kojem moram stati na put. Međutim, nisam mogao da nadvladam tu opsednutost igranjem igrica. Nisam se osećao dobro zbog toga; bio sam svestan da to negativno utiče na moj život i porodične odnose, pa ipak osećao sam se bespomoćno u pokušaju da prestanem sa igranjem. Mnogo puta bih rekao sebi kako ću pokušati da smanjim ili ograničim svoje vreme za igranje, ali svaki put kada bih započeo da igram, više nisam ni pomišljalo da stanem. Sećam se da sam jednom bio veoma bolestan i imao sam groznicu, ali sam nastavio da igram.

Bilo je nekoliko prilika kada sam prestao da igram i to tek nakon što sam sagoreo igrajući, gde sam konačno i fizički i psihički bio iscrpljen, dostižući svoj maksimum. Međutim, nakon nekoliko meseci, ponovo bih „pao” i započeo sa igranjem igrica bez prestanka, ponavljajući ciklus.

3. Kako sam se odrekao zavisnosti od video igrica

Pre otprilike 3 godine, pohađao sam petodnevnu duhovnu radionicu u Goi, Indija, i započeo duhovnu praksu prema savetima Fondacije za  istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF).

Razumeo sam da zavisnost može imati svoj koren u problemima predaka ili negativnoj energiji i dobio sam detaljne smernice tokom nedeljnih satsanga (duhovnih sastanaka) o tome kako da prevaziđem svoju zavisnost od video igrica.

Postepeno, nakon 6 meseci duhovne prakse, zajedno sa merama duhovnog isceljivanja kao što su tretman slanom vodom, pojanje Božjeg Imena i proces otklanjanja mana ličnosti, (PDR), i polako sam počeo da smanjujem vreme koje sam provodio igrajući video igrice. Nekoliko nedelja pre Gurupurnime (dana kada je Guru Princip ili Božji Princip učenja 1000 puta aktivniji) molio sam se Paratpar Guruu Dr Atavleu za njegovu milost i smernice da mi pomogne i zadržao sam nameru da prestanem da igram igrice. „Paratpar Guru“ znači Guru koji je iznad 90% duhovnog nivoa. Njegovom milošću, u narednih nekoliko nedelja želja za igranjem video igrica naglo se smanjila, a moje igranje potpuno je prestalo tokom meseca Gurupurnime.

Otprilike godinu dana kasnije vratio sam se ponovo igranju video igrica. Međutim, ovoga puta, osetio sam da je intenzitet zavisnosti umnogome smanjen u odnosu na prethodni period. Istrajao sam u obavljanju duhovne prakse i ovaj put sam uspeo da se u potpunosti odreknem igranja igrica u roku od 4 meseca. Moje odustajanje od video igrica duhovnom praksom nije ništa manje od čuda, jer nisam mislio da ću ikada uspeti u potpunosti da prevaziđem svoju zavisnost od igrica. Ovo je bilo moguće zahvaljujući duhovnoj snazi stečenoj obavljanjem duhovne prakse i Božjom milošću.

4. Odustajanje i od pušenja cigareta

Pored toga što sam prevazišao svoju zavisnost od video igrica, moja želja za pušenjem nestala je sama od sebe kada sam započeo duhovnu praksu, tako da sam potpuno prestao da pušim.

Izražavam neizmernu zahvalnost Bogu i molim se da to iskustvo inspiriše druge da započnu duhovnu praksu i dožive bolji kvalitet života.