Odluka kao moć u Univerzumu i njen mehanizam delovanja
Mehanizam delovanja odluke ilustrovaćemo sledećim primerom:
Pretpostavimo da energija uma ima 100 jedinica. Naš um je preplavljen mislima u toku celog dana. Misli se prostiru na mnoge sfere našeg života. Na primer, možemo da imamo misli o određenom događaju u kancelariji ili porodici, ili o tome šta planiramo da radimo za vikend tj. misli kao što su: moram da odem do kancelarije, moram da obavim taj i taj posao, ili moram da se nađem sa tom i tom osobom. Za svaku misao i njeno ispunjenje potroši se određena količina energije od onih 100 jedinica. Obzirom da u toku dana imamo mnogo misli, tako potrošimo veliku količinu energije.
Kada osoba započne duhovnu praksu, impresija o njoj se formira u podsvesnom umu. Molimo vas da pročitate sledeće članke da biste se pobliže upoznali sa tim:
Sa povećanjem duhovne prakse, ova impresija se dalje osnažuje i pomoću metode skretanja nepotrebne i nepoželjne misli se automatski smanjuju. Ovo dalje ojačava duhovnu praksu i onda osoba počinje da doživljava duhovna iskustva da Bog brine o njenom životu. Tako se i anksioznost i osećaj da „ja radim“ vezan za događaje u našem životu, počinju da se proporcionalno smanjuju. Smanjenje osećaja da u životu sve „ja radim“ vezano je za spoznaju da je Bog taj koji čini da se sve dogodi, ili brine o svemu u našem životu kako mi intenziviramo naše služenje i žrtvovanje Njemu.
Na višem duhovnom nivou tj. preko 70%, osoba ide ka stanju bez misli. U stanju bez misli ako osoba dobije jednu misao kao što je „neka se ovaj događaj desi“, svih 100 jedinica energije se usmerava na tu misao ili odluku, i ona se tako realizuje. Ako je ta misao o Apsolutnoj istini (Sat) onda ne dolazi do trošenja duhovne energije stečene duhovnom praksom. Sam Bog ispunjava tu misiju jer je to Njegova misija tj. širenje Apsolutne istine.