Većina nas je čula za iskustva ljudi koji su imali osećaj da se nalaze u tunelu i da se kreću prema svetlu na kraju tunela. Ova slika deluje kao metafora koja predstavlja osećaj da osoba vidi rešenje ili srećan završetak životnih muka kroz koje prolazi.

 Odlučili smo da istražimo šta izraz “svetlost na kraju tunela” znači iz duhovnog ugla. Najčešće je korišćen u duhovnom kontekstu u sledeće dve situacije:

  1. Kada negativna energija deluje na osobu ili kuću, veoma često se u pomoć poziva duhovni autoritet kao sveštenik ili medijum. Uobičajena duhovna tehnika koju oni tada koriste je da traže od entiteta koji izaziva neprijatnosti da “ide prema svetlu”. Taj entitet može biti predak koji je vezan za Zemlju i ne može zbog te vezanosti da krene dalje ili to može da bude duh. Zato je namera sveštenika ili medijuma da tražeći od entiteta da ide prema svetlosti, ustvari zahteva da krene prema Bogu ili Božanskom, ili ka višim pozitivnim nivoima.

  2.  Ponekad kada ljudi imaju iskustvo kliničke smrti (IKS), takođe imaju viziju prolaska kroz tunel na čijem kraju je svetlost.

Ispitali smo oba slučaja kroz Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci da utvrdimo šta je “svetlost” koju ljudi vide. Došli smo do sledećeg:

  • Božansku svetlost mogu da vide ljudi koji imaju istinsku žudnju da spoznaju Boga. Oni koji su iznad duhovnog nivoa od 60% ustvari mogu da vide Božansku svetlost, zahvaljujući veoma velikim zaslugama ili zahvaljujući veoma malom egu. Pošto su iznad duhovnog nivoa od 60% ne samo da vide svetlost već na kraju dostižu Božansku nebesku svetlost.

  • Osoba na nižem duhovnom nivou kao što je 40% može videti Božansku svetlost kada umire ako je imala snažnu žudnju za duhovnim rastom i spoznajom Boga. U ovom slučaju, iako mogu videti svetlost oni ustvari ne dostižu region Raja.

  • Mi ostali, u trenutku smrti ne vidimo nikakvu svetlost. Umesto toga, čim umremo, obično vidimo tamu. Iako je Region Mrtvih ‘(Martjaloka)’ kroz koji prolazimo neposredno posle smrti purpurne boje, većina suptilnih tela koja putuju kroz njega vidi samo tamu. Razlog za to je što suptilno telo ima crni omotač od impresija, nezadovoljenih želja, mana naše ličnosti, ega i u mnogim slučajevima omotač od crne energije duhova. Zbog toga to izgleda kao da su im oči zatvorene pa ne mogu da  vide stvarnu boju  Regiona Mrtvih (Martjaloke).

  • Ljudi koji nemaju istinsku žudnju da spoznaju Boga, a vide svetlost, u stvari vide svetlost nastalu od iluzije koju stvara Mantrik (snažna negativna energija). Zahvaljujući svojoj velikoj duhovnoj snazi Mantrici mogu da  stvore iluzije od svetlosti kao i osećaje mira i sreće koji zrače iz svetlosti. Ove iluzije stvaraju svojim duhovnim moćima i crnom energijom. Koriste to kao mehanizam da primame suptilna tela, uhvate ih i pretvore u svoje robove.

    Preci vezani za Zemlju su generalno nižeg duhovnog nivoa i sa mnogo vezanosti i neispunjenih želja. To znači da oni obično ne mogu videti Božansku svetlost kada umru. Govoreći im da idu ka svetlu, ustvari im se govori da idu ka iluziji koju je stvorio Mantrik.

  • Zahvaljujući visoko razvijenom šestom čulu (ESP), tragaoci Fondacije za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF) su mogli ne samo da vide tunel u Regionu Mrtvih već i da opišu njegove detalje.

A koje je rešenje da se čovek osigura da će zaista videti istinsku Božansku svetlost? Najbolji način je da iskoristimo svoje vreme na Zemlji tako što ćemo da radimo duhovnu praksu. Duhovna praksa treba da bude u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse, a ako nije to može da dovede do duhovne stagnacije ili čak opadanja duhovnog rasta.