Sadržaj
- 1. O Njegovoj Svetosti Sirijaku Valeu
- 2. Childhood years
- 3. Adolescencija i manekenstvo
- 4. Započinjanje duhovne prakse i iskustvo ometanja
- 5. Prva poseta Indiji i venčanje
- 6. Povratak u Indiju i isceljivanje kroz Svece
- 7. Duhovna praksa u Evropi
- 8. Duhovna praksa u Indiji i duhovni rast
- 9. Njegova Svetost Sirijak je bio u društvu i satsangu mnogih Svetaca
- 10. Duhovni rast kroz satsevu
- 11. Dostizanje Svetosti
1. O Njegovoj Svetosti Sirijaku Valeu
Ovaj članak o duhovnom putovanju Njegove Svetosti Sirijaka Valea opisuje segmente iz njegovog života koji će inspirisati i motivisati svakog tragaoca koji se trudi da dođe do Bogospoznaje. Tokom celog svog života, od detinjstva do danas, jedina stvar koja mu je uvek bila na srcu i ostala centralni deo njegovog života je Božje prisustvo. Sa najiskrenijom željom i istrajnošću u duhovnoj praksi, On je bio postojan u svim životnim situacijama. Radio je svoju duhovnu praksu dok nije sreo svog Gurua, Njegovu Svetost Dr. Atavlea, 24. decembra 1999. godine, posle čega se njegova duhovna praksa značajno poboljšala. Ovaj članak opisuje događaje od njegovog detinjstva do karijere manekena, od susreta sa Jojom, njegovom budućom suprugom, iskustva kada je postao otac (Anastazija je njegova desetogodišnja ćerka), od prvih koraka u duhovnoj praksi i njenog nastavljanja sve do trenutka kada je potpuno žrtvovao svoj život za Božju misiju i kasnije dostigao Svetost.
On je poseban i po tome što je na Zemlju došao iz viših regiona Raja (Učarsvargalok). Rođen je na duhovnom nivou od 50%. Njegov duhovni nivo je kasnije opao na 40%. (To se događa svima koji se rode iz viših pozitivnih suptilnih regiona zbog toga što prolaze sudbinu. Kasnije međutim, zahvaljujući duhovnoj praksi iz prethodnih rođenja, oni mogu da napreduju vrlo brzo i idu napred). Njegova Svetost Sirijak Vale ima mnogo Božanskih kvaliteta. Po prirodi je veoma topao i pun ljubavi zbog čega ljudi prema njemu osećaju bliskost. Tokom godina je postao stub podrške tragaocima širom sveta koji se bore da duhovno rastu. U trenutku pripremanja ovog članka (novembar 2014), Njegova Svetost Sirijak Vale je na duhovnom nivou od 73%.
2. Childhood years
Njegova Svetost Sirijak Vale je rođen u Francuskoj 1971. godine. Duhovnost ga je privlačila još dok je bio dete. Njegova mama se priseća kako je kada je imao oko pet do sedam godina, Sirijak postavljao mnogo pitanja o Duhovnosti. Imao je urođenu radoznalost da uči o Bogu. Vrlo često bi se igrao u bašti i naglas rekao: „Ja sam sa Bogom“.
Kao dete, Sirijak je imao kratke uvide i snažne spoznaje o sebi za koje nije znao odakle dolaze. Međutim, one su se iznova i iznova vrtele u njegovom umu i zato je tražio objašnjenje za njih. Imao je jedno takvo iskustvo sa sedam godina, kada je osetio da je ova era važna iz ugla duhovne prakse i da je vrlo ključno za više ciljeve to što se rodio u ovo vreme.
Kada je imao deset pa sve do dvanaest godina, Sirijak se često igrao u školskoj kapeli. Jednom prilikom, ispričao je: „Odjednom sam osetio veliki mir kao da je sve oko mene izgubilo značaj. Nakon toga sam se nekoliko sati osećao veoma smireno i nisam bio ni gladan ni žedan. Osetio sam mir kao nikada do tada. Sada kad pomislim na to, mislim da sam se negde spojio sa Bogom i po prvi put osetio Blaženstvo, a da nisam razumeo koncept Blaženstva.“
„Kao tinejdžer sam verovao u prošle živote uprkos činjenici da moja religija odbacuje taj koncept. Ponekad bih, kao iz igre, pogledao u neku osobu i pokušao da zamislim ko je ona bila u prethodnom životu.“
3. Adolescencija i manekenstvo
Njegova Svetost Sirijak je imao je problem sa disleksijom dok je bio sasvim mlad i ona je do neke mere uticala na njegovo obrazovanje. Sa sedam godina se zainteresovao da nauči džudo. Sirijak je u tome bio odličan i sa 18 godina je imao osvojen crni pojas. Učestvovao je na mnogim takmičenjima i međunarodnim turnirima. Kako je odrastao, iako je počeo da se bavi manekenstvom, njegova potraga za Duhovnošću se nastavila.
Ovo su bile godine u kojima se oblikovao i preispitivao je mnoge aspekte života. Nastavio je da žonglira između svetovnog i duhovnog života. Njegova Svetost Sirijak je shvatio da ga privlače oba. Podelio je: „Kada sam imao oko 20 godina, verovao sam da većina ljudi nije onakva kakav bi ljudski rod trebao da bude, i da možemo da rastemo duhovno. Video sam da su ljudi toliko obavijeni problemima i patnjom. Međutim, osećao sam da ljudi imaju snage da prekinu ovo stanje očajanja i da rastu duhovno. Želeo sam da nađem duhovnog učitelja. Privlačili su me Tibet i Indija i čak sam razmišljao o tome da postanem tibetanski monah.“
„Kada sam počeo sa manekenstvom imao sam 23 godine i tada sam mnogo putovao. Tražio sam, ali sam imao i neki unutrašnji osećaj da pravo vreme tek dolazi. Sreo sam mnoge duhovne grupe, ali sam brzo shvatao da to nisu pravi duhovni putevi za mene. Većinu vremena, jedina tema o kojoj sam diskutovao sa drugim ljudima je bila Duhovnost. Inače nisam imao želju da pričam i više sam voleo da ćutim.“
„Puno puta sam intuitivno osetio šta je drugim ljudima na umu ili o čemu razmišljaju ili šta rade. Ne znam da li je to bila moja mašta, ali mnogo puta sam zaista osetio različite energije u susretu sa različitim ljudima. Međutim, nedostajalo mi je potpuno razumevanje duhovne dimenzije tako da sam često bio zbunjen onim što bih osetio. Vrlo često se pokazivalo da su ta intuitivna osećanja bila tačna.“
„U aprilu 1998. godine sam otišao u Tokio, Japan, zbog manekenskog ugovora. Tamo sam sreo Joju, moju buduću suprugu. Kada su nam se susreli pogledi osetio sam kako smo se u tom trenutku spojili jedno sa drugim. Ranije nisam voleo okruženje iz sveta manekenstva tako da sam se trudio da se držim po strani. Međutim, kada sam sreo Joju, po prvi put sam osetio da neko može da prodre kroz moj zid i da me razume iznutra. To me iznenadilo i u isto vreme duboko dirnulo. Sledećeg dana sam otišao u park da prošetam. Tamo sam video Joju koja je bila srećna i plesala je sama. Unutrašnjim vidom sam video kako se odozgo spušta žuto svetlo i obavija je malim svetlucavim česticama.“
Veza Joje i Sirijaka se brzo razvila u duhovni odnos. Joja ima oštećenje sluha i govora, ali kada ju je Sirijak sreo to ga nije odbilo. Većina ljudi neće izabrati životnog partnera koji ima neku vrstu invaliditeta. Međutim, Sirijak je osećao da ova spoljnja ograničenja nisu važna jer je mogao da oseti da je Joja veoma pozitivna osoba. Kada je sreo Joju, rekao joj je da se setio Betovena koji je bio jedan od najpoznatijih kompozitora. Betoven je verovao da bi bilo bolje da je bio potpuno gluv jer bi tako mogao da komponuje bolju muziku. Muzika Duše može da se stvara kada čujemo muziku iznutra. Tako je Sirijak imao snažan osećaj da je Jojina gluvoća zapravo njena snaga. Zbog njene nemogućnosti da čuje, bila je više povezana sa Božanskim i tako da, iako naizgled paradoksalno, to nikada nije bilo ograničenje.
4. Započinjanje duhovne prakse i iskustvo ometanja
Susret sa Jojom tog dana je bio veoma važan trenutak koji je otvorio put za njegovo pravo duhovno putovanje. U februaru 1999. godine Njegova Svetost Sirijak je otputovao u Milano u Italiji. Tamo su se On i Joja sreli po drugi put. Njegova Svetost Sirijak se seća tog susreta: „Tog jutra, pre nego što sam se sreo sa njom imao sam jedinstveno iskustvo. Dok sam se tuširao bio sam srećan i pevušio sam pesmu. Iznenada je glas izašao iz mene i ponovio reči Ave Maria tri puta. Stajao sam paralisan i sav sam se bio naježio. Bio sam veoma zbunjen jer sam osećao da nisam ja to rekao.“
„Tog poslepodneva sam sreo Joju u agenciji. Uveče sam sa njom i njenom majkom Draganom otišao u njihov stan gde smo započeli priču o Duhovnosti. Dragana i Joja su tada već bile započele duhovnu praksu tako da su me upoznale sa pojanjem. Bio sam iznenađen jer sam se setio iskustva pojanja imena Bogorodice Marije, na francuskom, tog jutra pod tušem. Sećam se da mi je Dragana govorila neke stvari o Duhovnosti. Osećao sam kako me to što govori pogađa iznutra i plakao sam u sebi. Gubio sam svest o telu.
Odmah sam krenuo da pojem. Sećam se da sam otišao na put na nekoliko dana i moje pojanje je teklo sve vreme. Kada sam se vratio, pozvao sam Joju i njenu majku na večeru u restoran. Dragana je sedela sa moje desne strane i kako je veče odmicalo, postajala je sve uznemirenija jer je osećala da oko mene ima nekog neprijatnog elektriciteta. Pokušala je da dodirne moje desno rame i bila je odgurnuta kao da je doživela udar električne struje i kao da se od njega opekla. Osetila je da se događa nešto čudno. Onda je stavila svoju ruku iznad mog čela na udaljenosti od oko 10 cm. (Kasnije mi je rekla da nije imala pojma zašto je stavila ruku na moje čelo).
Ja sam u tom trenutku osetio neobjašnjiv bes. Ustao sam od stola i otišao u kupatilo. Bio sam toliko ljut da sam želeo da razbijem ogledalo. Kasnije sam saznao da sam bio pod duhovnim uticajem suptilnih tela mojih preminulih predaka. Ovo neobično iskustvo besa je podstaklo moju odluku da se borim protiv tih ometanja. [Ovo je opisano u ranijoj analizi slučaja o Njegovoj Svetosti Sirijaku.]
Dva ili tri dana posle incidenta u restoranu otišao sam sa Jojom njenoj kući. Dragana mi je rekla da je pitala Njegovu Svetost Dr. Atavlea koji je razlog mog besa i toga šta mi se dogodilo. On je odgovorio da su uzrok mojih ometanja suptilna tela mojih preminulih predaka i da treba da pojem Ime božanstva Date kako bih otklonio problem.“
Ovo je bilo jedno od najvažnijih duhovnih iskustava u životu Njegove Svetosti Sirijaka koje je još više učvrstilo njegovu veru i poboljšalo duhovnu praksu. Kasnije tokom 2001. godine prema savetima Njegove Svetosti Dr. Atavlea, Njegova Svetost Sirijak je dobio detaljna uputstva o daljem duhovnom isceljivanju od Njegove Svetosti Đoši Babe, Sveca iz Mumbaja, Indija.
5. Prva poseta Indiji i venčanje
Njegova Svetost Sirijak je prvi put posetio Indiju 1999. godine. Živo se seća tih dana: „U decembru 1999. godine sam prvi put otišao u Indiju, zajedno sa Jojom i njenom majkom Draganom. Prethodno smo pitali da se tamo venčamo.“
„25. decembra 1999. godine je trebalo da pozovem Njegovu Svetost Dr. Atavlea na naše venčanje. Otišao sam u Njegovu sobu i poklonio se na Njegova Sveta stopala. Celo moje telo je počelo da se trese, a kada je stavio Svoju ruku na moja leđa nakon nekoliko sekundi sve je postalo kao lopta svetlosti i tokom više minuta nisam mogao ništa da vidim. Njegova Svetost Dr. Atavle je rekao: „Dajem ti novi život!“ Posle toga bio sam preplavljen duhovnom emocijom zbog susreta sa Njegovom Svetošću Dr. Atavleom po prvi put i počeo sam da plačem.
Imali smo nekoliko satsanga sa Njegovom Svetošću Dr. Atavleom i nikada nisam znao koliko su trajali, a nekada nisam mogao da razumem o čemu se govorilo. Ponekad, zbog ometanja suptilnih tela preminulih predaka, nisam mogao da gledam u Njega ili bi mi Njegova fizička forma izgledala zamagljeno.
Joja i ja smo se venčali u skladu sa vedskom tradicijom 25. decembra 1999. godine. Tokom vedskih obreda, oboje smo imali mnogo duhovnih iskustava koja su dodatno učvrstila našu spoznaju da je naš odnos duhovne prirode. „Podsećanje da je naš brak tu zarad naše duhovne prakse pomogla je da vidim da se sve što se desilo vezano za naše venčanje dogodilo zbog duhovne prakse. U mnogim situacijama sam shvatio da mi Joja zapravo puno pomaže u procesu otklanjanja ega i mana ličnosti jer je njena priroda potpuno suprotna od moje.“
6. Povratak u Indiju i isceljivanje kroz Svece
U februaru 2001. godine, Njegova Svetost Sirijak i Njena Svetost Joja su se vratili u Indiju na 6 meseci. U to vreme, Sirijak se suočavao sa ometanjima koja su uzrokovali preci i mučio ga je snažan stomačni bol koji je potpuno oduzimao svu njegovu energiju. Zato je Njegova Svetost Dr. Atavle poslao Sirijaka Svecu, Njegovoj Svetosti Đoši Babi koji se bavio otklanjanjem duhovnih ometanja.
„Njegova Svetost Đoši Baba mi je dao mantru na parčetu papira, da ga okrenem oko tela i onda spalim, da sačuvam pepeo i da ga jedem sa malo ulja ili meda. Nakon što sam obišao papirom oko tela nekoliko puta, papir nije hteo da se zapali. Svetac mi je takođe dao jednu mantru zapisanu na parčetu papira i zamolio me da je držim u maloj amajliji zavezanoj za crvenu nit koja je onda zavezana oko mog stomaka.“
Njegova Svetost Đoši Baba nije govorio engleski, ali jednom prilikom, dok je pričao sa drugom osobom, Njegova Svetost Sirijak je osetio kao da govori Njemu i kaže: „Kad god se suočiš sa nekom teškom situacijom ili šta god da ti se desi u životu nemoj da se plašiš, samo nastavi da poješ jer pojanje je najvažnije i na kraju, samo ono ostaje.“ Njegova Svetost Sirijak je zapamtio ove reči. Nastavio je da nosi amajliju koju mu je dao Njegova Svetost Đoši Baba skoro 2 godine.
A onda, jedno jutro dok se tuširao, Sirijak je primetio da je amajlija nestala i nigde nije mogao da je nađe. Posle toga su nestali Njegovi stomačni problemi. Negde u to vreme, Njegova Svetost Đoši Baba je napustio Svoje telo. Ovo je učvrstilo Sirijakovo osećanje zahvalnosti za sve što su Njegova Svetost Đoši Baba i ostali Sveci učinili za njega.
7. Duhovna praksa u Evropi
Posle povratka u Evropu, Njegova Svetost Sirijak se trudio da primeni različite korake duhovne prakse. Ali izazov je bilo suočiti se sa svetovnim odgovornostima oženjenog čoveka, boriti se sa duhovnim ometanjima i istovemeno nastaviti sa duhovnom praksom. U ovoj fazi, Njegova Svetost Sirijak je žrtvovao svoj komfor i ponizno je služio na različite načine koji su pomenuti u nastavku. To je dovelo do njegovog duhovnog rasta.
„Posle 2004. godine se negativna energija koja je mučila Joju ispoljila gotovo svakodnevno. Ponekad sam morao da je držim svom snagom da bih sprečio snažnu negativnu energiju (Mantrik) da ne bude agresivna. Tokom tog perioda, ostao bih u istom položaju po sat vremena ili više, dva do tri puta dnevno. Često sam posle ispoljavanja ove energije bio veoma umoran, a ponekad bih zadobio i male povrede od rvanja sa negativnom energijom u Joji tokom nasilnih ispoljavanja.
„Anastazija je bila mala, možda je imala oko 2 godine. Jedno veče oko 7 uveče, počela je da se ispoljava negativna energija koja je mučila Joju i ja sam morao da je držim. Bilo je vreme večere i Anastasja je plakala jer je bila gladna. Ja nisam mogao da pustim Joju iz stiska da bih poslužio Anastaziju. Počeo sam da se molim Njegovoj Svetosti Dr. Atavleu i Bogu za pomoć. Baš u tom trenutku Anastazija je krenula i sama otvorila frižider. To inače nikada ranije nije uradila jer je zaista bila suviše mala. Počela je da jede sendvič koji je našla u frižideru. Iznutra sam osetio zahvalnost.”
“Nakon ispoljavanja, Joja bi bila toliko iscrpljena da je morala da spava ili da leži. I ja sam se osećao umorno posle ove borbe, ali sam znao da treba da zaboravim na odmor jer sam morao da pazim i na Anastaziju i na Joju. Puno puta sam osećao kako mi Bog daje energiju da izdržim dnevnu rutinu jer sam se budio oko pet ili šest ujutro da bih išao na posao, a u vreme kada sam se vraćao sa posla, negativna energija u Joji bi počinjala da se ponovo ispoljava. Ponekad kad sam se osećao dobro mogao sam da i tokom ovih ispoljavanja ostanem stabilan i onda posle ispoljavanja nisam bio toliko pogođen njenim uticajem. U drugim situacijama nisam mogao da ostanem stabilan i onda bih i ja bio pogođen.”
“Nekoliko puta kada su ispoljavanja bile veoma jaka i situacija jako teška, molio sam se mnogo intenzivnije i ispoljavanja bi prestala gotovo trenutno. Shvatio sam da moram da se trudim da se više molim, sa više duhovne emocije i iskrenosti.”
“Tokom nekoliko godina, od 2003. do 2007. godine, imao sam celodnevni posao i nisam radio mnogo seve. Uglavnom sam se brinuo o Joji. Njegova Svetost Dr. Atavle mi je 2007. godine rekao da potražim posao koji će zahtevati manje vremena tako da mogu da povećam sevu.”
“Do kraja 2007. godine smo se preselili u Šartr gde sam trebao da krenem sa novim poslom koji bi mi ostavio više slobodnog vremena. Nakon dva meseca sam video da posao ne ide baš tako dobro i odlučio sam da dam otkaz. Jedno veče sam pričao sa tragateljkom iz Srbije koja me usputno pitala: „Zašto ne dođete u Srbiju?“ Kada je ovo rekla, osetio sam Božansku svesnost i zapitao sam se zašto se tako osećam. Uradio sam introspekciju intelektom o tome da li bi bilo moguće preseliti se tamo. Nakon konsultovanja sa Draganom koja je tada bila u Beogradu, prodali smo većinu našeg nameštaja i sve spakovali u jedan auto i prevezli se preko Evrope da bismo živeli u Beogradu. Glavni cilj našeg preseljenja je bio da budemo sa tragaocima i da povećamo duhovnu praksu.”
“Do aprila 2008. godine smo bili u Beogradu i počeo sam da svakog dana povećavam sevu na tri do četiri sata. Bilo mi je teško da duže sedim ispred kompjutera. U januaru 2009. godine smo otišli u Indiju na godišnju SSRF radionicu. Tada nas je Njegova Svetost Dr. Atavle pozvao da ostanemo u ašramu. U julu 2009. godine smo dali naš preostali nameštaj i auto tragaocima i preselili smo se u Indiju sa samo nekoliko kofera. Iz Pariza smo se prvo preselili u Šartr sa velikim kamionom od 22 kubika, pa zatim iz Šartra u Srbiju sa autom punim stvari i konačno iz Srbije u Indiju sa samo 3 kofera!“
8. Duhovna praksa u Indiji i duhovni rast
Kada su došli u Indiju, prvo su posetili Varanasi gde je Sirijak imao jedinstveno duhovno iskustvo. Bili su na obali reke Gang i Njegova Svetost Sirijak je seo i zatvorio oči da bi uradio suptilni eksperiment. Kako je to bila njegova prva poseta Varanasiju, nije znao da je to područje u kom se poštuje božanstvo Šiva i gde se nalazi poznati Kaši Višvanat hram. Tokom suptilnog eksperimenta, skoncentrisao se i tada je mogao da oseti talase Božanske svesnosti (Čaitanija) kako dolaze iz reke Gang i šire se u okruženje. Dalje je ispričao: „Tada sam posle nekoliko sekundi video sam ogromnu formu božanstva Šive u dubokoj meditaciji, zbunio sam se jer nisam znao zašto vidim božanstvo Šivu. Osećao sam da je energija Principa božanstva Šive veoma smirujuća i da emituje mir (Šanti). Video sam da je Princip božanstva Šive veoma aktivan i prisutan u reci Gang i u Varanasiju. Shvatio sam i da pored toga što je Gang vitalni deo Indije, ona je i sam izvor života u Indiji. Ako bi reka Gang nestala, Indija bi nestala.“
Odlazak u Indiju je u neku ruku bila velika promena za Njegovu Svetost Sirijaka, Njenu Svetost Joju i Anastaziju. Prilagođavanje na potpuno drugačiju kulturu, način života, hranu itd. je bilo teško. Njegova Svetost Sirijak je rekao: „Kada smo došli u Indiju, to je bio prvi put da smo tamo ostajali duže vreme. Obično sam zbog obaveza vezanih za posao ostajao samo po dve nedelje, a ostao sam mesec dana samo jednom u januaru 2009. godine. U početku mi je bilo teško da svakog dana sedim mnogo sati i radim sevu ispred kompjutera i moj um je posle dva meseca počeo da oseća uznemirenost.“
„Preseljenje u ašram je bio veliki korak i on nije bio lak kao što smo mislili jer je kultura različita. U ašramu živi 300 tragalaca, postoje razna pravila kao i ograničenja u jeziku, a i hrana je drugačija. Posle prvih šest meseci osećao sam da mi se um opire pokušajima da se prilagodim na ritam prema kome se u ašramu odvijala seva. U ašramu se seva radi mnogo sati tokom celog dana, svakog dana i nema dana za koji bismo mogli reći: „Danas je nedjelja, pa ću se odmoriti“. U našem prethodnom načinu života, um je bio naučen da radi mnoge druge aktivnosti, pa je i sada želeo svoje slobodno vreme ili da ostane u svojoj zoni komfora.”
“Sada kad pogledam unazad, mogu jasno da vidim zašto nas je Njegova Svetost Dr. Atavle doveo u ašram, odvojio nas od svega što smo imali, pomogao nam da se prilagodimo i dao nam sposobnost da radimo sevu u ašramu. Shvatio sam da je za nas to možda bio jedini način na koji smo mogli da radimo duhovnu praksu.“
Postepeno, Njegova Svetost Sirijak se prilagodio i uložio iskreni trud da poveća duhovnu praksu. Svi tragaoci su počeli da osećaju bliskost prema njemu i za nekoliko godina se njegov duhovni nivo povećao na 62%, a do 2012. godine bio je 66%. Povećale su se i njegove odgovornosti u satsevi. U nastavku su navedeni neki od kvaliteta koji su primećeni kod njega dok je brinuo o SSRF odeljenju u ašramu i SSRF aktivnostima širom sveta.
„Njegova Svetost Sirijak je tako pun ljubavi. On je kao stariji brat kome mogu reći sve svoje probleme i od koga mogu dobiti pomoć u duhovnoj praksi. On ima taj jedinstveni kvalitet. Čak i kad sam mu postavljala pitanja dok je bio zauzet, on me nikada nije ignorisao i uvek je pokušao da reši moj problem. Stalno me uveravao da će se u meni desiti promena i da ću napredovati u duhovnoj praksi. Svaki put kada je objašnjavao neku manu ili situaciju davao je svoje lične primere što je razvilo još veći osećaj bliskosti prema njemu. On ima mnogo duhovne emocije.“ – gđa Šveta Klark
„Na svakom satsangu, u mejlu ili direktnoj komunikaciji, Njegova Svetost Sirijak pomaže tragaocima ohrabrujući ih da istraju, da prihvate situaciju ili da nauče nešto novo, na način koji kaže da im je uspeh u duhovnim podvizima zagarantovan. To sam i sama iskusila mnogo puta i svaki put kad mi treba ohrabrenje znam da mogu da zamolim Njegovu Svetost Sirijaka da mi pomogne.“ – gđa Dragana Kislovski
„On uvek pažljivo sluša tragaoce i pokušava da pomogne. Sevu radi sa željom i perfekcijom. Trudi se da sve uradi na vreme.“ – Njena Svetost Joja Vale
Čak su i tragaoci koju su sa Njegovom Svetošću Sirijakom proveli vreme van ašrama, primetili su njegovo prirodno ponašanje i stanje povezanosti sa Bogom. Gđica Bavini Kapadia je zapazila tokom njegovog boravka u njenoj kući u Puneu u aprilu 2014. Godine: „Mi imamo ženu koja dolazi u našu kuću da pomogne oko čišćenja. Ponekad bi se posle doručka na podu ispod stola našle mrve. U tom trenutku, Njegova Svetost Sirijak bi ih odmah pokupio umesto da misli: „ To će kasnije očistiti ta žena“. Ovde smo shvatili svoju grešku i od njega naučili kako treba da izgleda idealno ponašanje. Moj otac je ponekad odlazio u kupovinu. Kada bi se vratio, Njegova Svetost Sirijak bi otvorio vrata kao član porodice. Uzeo bi stvari iz ruku mog oca i pitao ga: „ Jeste li umorni?“ i doneo mu vode.“
9. Njegova Svetost Sirijak je bio u društvu i satsangu mnogih Svetaca
Njegova Svetost Sirijak Vale je bio u satsangu sa mnogo Svetaca i od njih je naučio neprocenjiva znanja.
10. Duhovni rast kroz satsevu
Njegova Svetost Sirijak je duhovno napredovao radeći satsevu. Objasnio je kako se trudio da bi radio sevu bez prestanka.
„Kada sam počeo duhovnu praksu 1999. godine, tokom mnogo godina sam radio veoma malo seve zbog mojih i Jojinih ometanja, a i zbog posla i prirode mog uma. U jednom trenutku sam shvatio da se svih tih godina nisam trudio oko tog aspekta duhovne prakse. Setio sam se da u duhovnoj praksi treba da predamo telo, um, intelekt i imetak. Predavanje tela i imetka je bilo lako, a shvatio sam da um i intelekt možemo predati kroz sevu. Počeo sam da se mnogo više trudim u sevi i shvatio sam da kroz sevu mogu da duhovno napredujem. Počeo sam da postajem posvećen sevi jer mi je ona pomagala da napredujem i razvijem Božanske kvalitete i prevaziđem mane moje ličnosti i ego. Što sam više radio sevu to sam više osećao drugačije stanje, stanje duhovne emocije i Blaženstva.
Znao sam da je nesigurnost glavna prepreka u mom duhovnom napredovanju. To je posebno bila prepreka u duhovnoj praksi za dobrobit društva. Koristio sam svaku priliku da radim na tome, suočavajući se sa svakom situacijom ili pokušavajući da vidim kako mogu da prevaziđem nesigurnost u toj situaciji. Pokušavao sam da uradim introspekciju da vidim koji je ispravan način da uradim stvari, kako bi trebalo da se ponašam i delujem i šta ne treba da uradim zbog nesigurnost, tako da moj um bude spreman da se suoči sa situacijom. Iskreno sam se molio Bogu i Njegovoj Svetosti Dr. Atavleu jer sam osećao da je to nešto što ja ne mogu da prevaziđem. Radio sam i mnogo autosugestija.“
„Imao sam nekoliko duhovnih iskustava kada sam počeo da radim duhovnu praksu za dobrobit društva (samašti sadna). Kada sam držao jedno predavanje na radionici o značaju samašti duhovne prakse, odjednom sam osetio mnogo Blaženstva. Iskustvo je bilo toliko snažno da mi je dalo spoznaju da samo kroz samašti duhovnu praksu možemo da iskusimo takvo stanje. Počeo sam više da se trudim da razvijem kvalitete da budem u stanju da radim i učim samašti duhovnu praksu.
Kada smo nedavno imali duhovni sastanak da planiramo širenje Duhovnosti, po prvi put sam iskusio snažan osećaj mira. To mi je dalo entuzijazam da radim još više duhovne prakse za dobrobit društva. Isto kao što sam ja imao dobrobiti od znanja koje mi je preneo SSRF i od duhovne prakse, i iz toga kako nam je to pomoglo da prevaziđemo našu nesreću i patnje i dovelo nas do sreće i Blaženstva, osetio sam da svako treba da ima pristup ovom znanju, da ga primeni u svom životu i iskusi.“
11. Dostizanje Svetosti
Napredovanje do duhovnog nivoa od 60% do dostizanja Svetosti zahteva posvećen trud. Njegova Svetost Sirijak je prešao sve prepreke sa željom i duhovnom emocijom. U nastavku opisuje kako se trudio: „2010. godine je proglašeno da je jedna tragateljka koju sam znao na duhovnom nivou od 60%. Kada sam video taj trenutak na video snimku i video kako je ona osetila duhovnu emociju, kako je osećala prisustvo Njegove Svetosti Dr. Atavlea i zahvalnost, to me duboko dirnulo. Shvatio sam da sam gledao na nivo od 60% iz pogrešnog ugla. Želeo sam da dostignem 60% iz ega da želim da budem na 60%, ali duhovni nivo od 60% se ne odnosi na broj. Umesto toga odnosi se na to koliko neko oseća Njegovu Svetost Dr. Atavlea i Boga iznutra, i koliko doživljava duhovne emocije i zahvalnosti. Shvatio sam da meni nedostaju sve te tačke. Tog dana sam osetio da sam protraćio mnoge godine i počeo sam da se fokusiram na trud koji ću uložiti.“
„Trudio sam se da povećam sevu, da povećam molitve i pokušao sam da sve radim perfektnije. Osećao sam da mi Bog pomaže i da moja iskrenost raste u odnosu na pre.
U nastavku su glavni načini kroz koje sam se trudio da se promenim.
- Pokušao sam da budem ozbiljniji u vezi sa otklanjanjem mana ličnosti. Nisam slušao um i puno puta sam pokušao da idem protiv uma. Na primer, ako sam napravio neke greške i um je pokušao da nađe opravdanje, pokušavao sam da to zaustavim i da vidim mane zbog kojih se desila greška. Drugi primer je da sam dobijao nekoliko različitih seva uključujući i tu da pravim izveštaje ili tabele i u trenutku kada bi mi moj um rekao: „Ova tabela je teška, prvo ću napraviti drugi izveštaj“, uradio bih suprotno od onoga šta mi je um govorio da uradim. Jednom sam sedeo i radio sevu dva sata ili više i došla mi je misao da napravim pauzu i nešto pojedem, ali onda me druga misao pogurala da ostanem da sedim i radim To je bilo kao da me Božja ruka držala da sedim i nastavim sa sevom.
- Radi uklanjanja ega sam se trudio da ne krijem svoje reakcije pred drugim tragaocima i da ih umesto toga otvoreno govorim. Trudio sam se da ne štitim sliku o sebi pred drugima.
- Kažnjavao sam se kao recimo da se probudim u 5.30 ujutro i radim sevu. Bio sam strog prema sebi i osećao sam pokajanja i za male greške. Imam mane da žurim i nestrpljiv sam i pišem mejlove sa slovnim greškama. Primenjivao sam kaznu i za te male greške.
- Često sam se budio veoma rano ujutro i počinjao sa sevom, a odlazio sam na spavanje oko ponoći. Um mi je govorio, „Mora da si umoran jer si se rano probudio, a sada je tako kasno tako da je bolje da ideš u krevet“, a onda bi došla druga misao i rekla mi da sad vidim kako se osećam, a ne da slušam um. Često bih shvatio da nisam fizički umoran i tada bih onda ostao budan.
- Tokom tog vremena, osećao sam da taj nalet ozbiljnosti i energije ne dolazi od mene, već da mi je neka snažna energija dala taj fokus u poređenju sa mojim uobičajenim stanjem, i osetio sam da mi Bog daje svu tu energiju i ozbiljnost i da se sve to dogodilo zahvaljujući Njegovoj milosti.”
Njegova Svetost Sirijak se priseća da je njegova unutrašnja ljubav prema Bogu postavila važan temelj njegovog ličnog razvoja, a da mu je duhovna praksa pomogla da je dalje unapredi.
„Još od kad sam bio mali, uvek sam imao osećanje da treba da pomognem drugima i da im pružam mentalnu podršku. Pokušavam sve da sagledam iz pozitivne perspektive da je sve što se dešava zbog nečeg dobrog. Kada sam bio mali mama me učila da su drugi važniji od mene i da je u više sreće u sreći drugih nego u svojoj sreći. U prošlosti sam imao očekivanja i osećao da treba da budem dobar prema onima koji su dobri prema meni. Sa duhovnom praksom sam počeo da se trudim da vidim kako se drugi osećaju, da ih razumem, i shvatio sam da skoro svako nosi neko breme ili patnju i svakome je potrebna pažnja i pomoć. Iskreno sam se trudio da smanjim mane kao što su osuđivanje i očekivanja i pokušao sam da osetim više bliskosti sa svima.“
Molimo se na Guruovim stopalima da naučimo iz ovog članka i da možemo da povećamo svoju duhovnu praksu.