Rasipanje pepela iz urne – duhovna perspektiva

Ukratko:

Način na koji rasipamo pepeo naših voljenih posle kremacije može da im ili pomogne u životu posle smrti, ili da omete njihov dalji put. Sprovedeno istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci je pokazalo da jedino rasipanje pepela u vodu može da pomogne našim precima. Ovaj članak pruža infomacije o razlozima za duhovno ispravne metode koje treba da usvojimo – od sakupljanja pepela do njegovog krajnjeg odlaganja.

1. Uvod

Ljudi u poslednje vreme za pogrebni obred više biraju kremaciju nego sahranu. Pogrebni običaj kremacije sprovodi se bilo putem spaljivanja tela na vatri, ili u krematoriju. Telo se ne uništava potpuno. Ostaci su poznati kao pepeo i vraćaju se porodici u urni. Celi proces od primanja urne do rasipanja pepela je značajan iz duhovnog ugla. U zavisnosti od toga koji je proces izabran, možemo pomoći našim voljenima koji odlaze, da se duhovno pomaknu u svom životu posle smrti, ili možemo da doprinesemo njihovoj vezanosti za zemlju. Preživeli rođaci, međutim, obično nisu upoznati sa duhovno ispravnim načinom rasipanja pepela.

U članku, ‘ Sahrana ili kremacija’ opisali smo kako leš mogu da ometaju  duhovi i tako spreče  napredovanje suptilnog tela posle smrti. Pepeo posle kremacije predstavlja poslednji ostatak osobe i zbog toga ima iste frekvencije kao i preminuli predak.

Znamo da je moguće medicinski identifikovatati raspadnuto telo, koje je nemoguće prepoznati, uz pomoć DNK testova jer se i mali ostatak zuba, ili kose savršeno slaže sa DNK osobe. Slično tome, na suptilnom, nedodorljivom nivou, najmanji ostaci leša, čak i u pepelu imaju iste frekvencije i vibracije kao i kremirana osoba.

Ove frekvencije su generalno negativne. Pošto je 50% populacije na duhovnom nivou od ispod 30%,  frekvencije koje telo emituje su suptilne osnovne rađa-tama  frekvencije. Isto tako, obzirom da je 100% populacije pod uticajem  negativnih energija, frekvencije koje emituje telo i pepeo su vibracije tame. Zato su na suptilnom nivou za nas neprijatne.

Pogledajte članak – Tri suptilne osnovne komponente satva (čistota, znanje) , rađa (akcija, strast) i tama(inercija, neznanje) u odnosu na duhovni nivo.

Između pepela i preminulog pretka postoji i duhovna veza zbog njihovih istih frekvencija. Duhovi mogu da iskoriste  ove frekvencije i suptilnu vezu da bi stvorili prepreke u putovanju suptilnog tela posle smrti. Stvaranjem prepreka u putovanju posle smrti negativne energije  hvataju i na kraju kontrolišu suptilno telo. To im omogućava da prave probleme suptilnom telu, ili da ga prisile da čini mnoge neželjene stvari prema njihovoj želji, kao što je stvaranje problema drugima. U gotovo svim slučajevima kada su preci vezani za zemlju, oni u jednom momentu počnu da izazivaju probleme svojim potomcima.

Pogledajte članak – Zašto bi moji preminuli preci želeli da me povrede?

U ovom članku vam predstavljamo istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci sprovedeno sa ciljem da se identifikuje duhovno najbolji metod koji treba primeniti od trenutka preuzimanja pepela posle kremacije pa do njegovog rasipanja. Primarna svrha je da pomognemo preminulim precima da nastave svoje putovanje posle smrti sa minimalnim negativnim uticajem na žive rođake.

2. Gde treba da držimo urnu dok se pepeo ne raspe?

Kao što je predhodno objašnjeno, pepeo bilo koje osobe koja nije Svetac obično ima puno rađa-tame. Svaki kontakt sa njim povećava rađa-tama komponentu u nama i može da bude i uzrok neprijatnosti. Zato je preporučljivo pepeo rasuti odmah čim je sakupljen. Donošenje pepela u kuću takođe povećava vezanost suptilnog tela preminulog pretka i čini ga vezanim za zemlju umesto da mu da ubrzanje u životu posle smrti.

Ukoliko iz nekog razloga pepeo ne može da bude rasut odmah, zapečaćenu urnu je najbolje držati van kuće, vezanu za drvo i sl.

3. Koliko dugo treba da čuvamo pepeo?

Ako je kremacija obavljena spaljivanjem na pogrebnoj vatri, pepeo se obično sakuplja trećeg dana. Razlog za to je što je obično toliko dana potrebno da se žar ugasi i ohladi. Ukoliko je kremacija obavljena u krematoriju, pepeo se može dobiti već sledećeg dana. Koja god bila metoda kremacije, što se pre raspe pepeo, manji je negativan uticaj rađa-tama frekvencija.

Ima slučajeva kada rođaci koji žive daleko nisu u mogućnosti da stignu na sahranu, a žele da budu deo obreda prosipanja pepela. U ovom slučaju treba da izmere šta je važnije, duhovna dobrobit za suptilno telo preminulog pretka i prevencija sopstvenih neprijatnosti, ili zadovoljenje emotivne potrebe rođaka pa odabrati da li da se pepeo raspe odmah.

4. Koji je duhovno najbolji način za prosipanje pepela iz urne?

4.1 Rasipanje pepela u vodu

 Posle kremacije, rasipanje pepela u vodu je duhovno najbolji način odlaganja pepela. Razlozi za to su sledeći:

  1. Za negativne energije je lakše da ostvare kontrolu nad pepelom i suptilnim telom i da ga zloupotrebe u slučaju da nađu pepeo na jednom mestu u zemlji. Rasipanjem pepela u vodi pepeo  se rasipa i duhovi ga ne mogu naći u sakupljenom obliku na jednom mestu kako bi nad njim lakše uspostavili kontrolu.

  2. Obzirom da je voda sve-upijajuća, ona upija neprijatne vibracije koje su ostale od mrtvog tela iz pepela i druge Apsolutne kosmičke elemente koji se odnose na suptilno telo kao što su Apsolutna Zemlja, Vatra, element Vazduha, itd. To pomaže da se prekine preostala vezanost suptilnog tela za njegovo fizičko telo na Zemlji. Zato je verovatnoća da će suptilno telo da ostane pri regionu Zemlje i da bude ometano od duhova drastično manja.

  3.  Gresi osobe povećavaju  rađa-tama frekvencije pepela. Rasipanjem pepela  u vodu, gresi tj. rađa-tama frekvencije koje se odnose na grehe bivaju pročišćene u vodi. 

  4. Morska voda je najbolja za odlaganje pepela zato što morska voda ima maksimalnu količinu sve-upijajućeg kvaliteta u poređenju sa svim drugim vrstama vode. Ako izuzmemo morsku vodu, onda su Svete reke najbolje. Svete reke su one reke čija voda ima vrlo visok sadržaj  osnovne suptilne satva komponente. Na primer, u rekama kao što je Gang u Indiji suptilna osnovna satva komponenta je visoka iako je voda izuzetno fizički zagađena. Generalno, tekuća voda je bolja za prosipanje pepela jer ga bolje rasipa i čini pokušaje duhova praktično nemogućim da uspostave kontrolu nad suptilnim telom preko pepela.

4.1.1 Šta treba da uradimo sa urnom posle rasipanja pepela u more?

Obzirom da se pepeo sakuplja u urnu, urna upija vibracije pepela. Čuvanje urne, ili njeno kasnije korištenje može da poveća  nepijatnosti zbog uznemirujućih vibracija koje prate većinu pepela, kao što je predhodno objašnjeno. Zato je najbolje urnu potopiti u vodu zajedno sa pepelom.

4.2 Zakopavanje pepela

Neke kulture propisuju zakopavanje pepela sa urnom posle kremacije. One takođe tvrde da je telo Božji hram i  treba  da ga sahranimo, a ne kremiramo.

Kao što je gore objašnjeno, zakopavanje pepela sa urnom čini ga lakom metom za negativne energije kojima je onda mnogo lakše da ostvare kontrolu nad suptilnim telom preminulog pretka. Na duhovnom nivou, negativan efekat zakopanog  pepela na suptilno telo je jednak zakopavanju tela samo što je nešto manjeg intenziteta. Sahranjivanje leša kao i zakopavanje pepela je duhovno veoma pogrešna praksa. Uzimajući u obzir broj sahrana do sada tokom vekova, i one koji će tek doći, evidentno je da se svi moraju suočiti sa posledicama povećanja osnovnih suptilnih rađa-tama vibracija koje se stvaraju ovom pogrešnom praksom. Kad na Zemlji dođe do ukupnog porasta rađa-tama vibracija, dolazi do porasta prirodnih katastrofa, ratova, terorizma, socijalnih nemira, itd.

4.3 Čuvanje pepela u nakitu

Neki ljudi prave nakit stavljanjem uvojka kose preminulog, osušenog cveta sa sahrane itd. u medaljon, privezak, narukvicu, itd. Na taj način nanosimo štetu suptilnom telu našeg pretka tako što:

  •  Povećavamo njegovu svetovnu vezanost, ometamo njegovo napredovanje na putu posle smrti i vezujemo ga za Zemlju. Sam čin nošenja pepela uzrokuje viši nivo vezanosti suptilnog tela preminulog pretka za potomka i njegov prethodni život na Zemlji.

  • Izlažemo ga riziku uticaja od duhova.

Ovakav nakit je štetan i za nas:

  • Direktno se izlažemo rađa-tami na duži rok.

  • Izlažemo se riziku da nas ometa suptilno telo pretka kao i duh koji  putem pepela može kontrolisati suptilno telo pretka.

4.4 Rasipanje pepela iz aviona, ili na omiljeno mesto preminulog

Najbolje je pepeo rasuti tiho i bez puno gungule kao znak poštovanja prema preminulom i kao način da njegove svetovne vezanosti ograničimo na minimum.

Kao što je predhodno opisano, najbolje je pepeo rasuti u vodu.

 5. Ko treba da obavi obred rasipanja pepela?

Bilo ko može rasuti pepeo; obično je to najbliži rođak. Najbolje je da to učini samo jedna osoba da bi kontakt sa pepelom bio minimalan.

6. Od kakvog materijala treba da se napravi urna?

Proizvođači  urni za kremaciju nude širok spektar proizvoda za izbor. Urne za kremaciju variraju u odnosu na materijal od kojeg su proizvedene, njihov dizajn i oblik. 

Iz duhovne perspektive, kod izbora urne treba voditi računa o sledećem:

  • Materijal: Za sakupljanje i čuvanje pepela je najbolje koristiti običnu zemljanu urnu. Urna ne bi trebalo da bude od materijala kao što su keramika, staklo, porculan, itd. Nakon potapanja u vodu zemljana urna se potpuno rastvori i uzrokuje minimalno, ili nikakvo zagađenje okoline. Ona takođe ima visok sadržaj elementa Apsolutne Zemlje. I pepeo je uglavnom načinjen od elementa Apsolutne Zemlje. Kako oboje pripadaju istom Apsolutnom kosmičkom elementu njihove frekvencije se ne sukobljavaju. Zbog toga je dobro upotrebljavati zemljane urne.

  • Dizajn: Bilo koji tip dizajna može biti satvik, rađasik ili tamasik. Samo ako je osoba napredovala do nivoa na kojem može osetiti čistotu u umetnosti ili dizajnu, moći će da oseti pozitivne ili negativne vibracije koje izviru iz dizajna urne. Zbog toga se preporučuje da na urni ne bude nikakvog dizajna. Ukoliko dizajnom suptilno prevladava rađa-tama, on će da poveća već postojeću rađa-tamu pepela. Tako će da prouzrokuje  dodatne neprijatnosti ili prepreke suptilnom telu preminulog pretka na njegovom daljem putovanju.

  • Oblik: Urne se proizvode u svim oblicima i veličinama. One su obično kockaste, cilindrične, oblika piramide, itd. Urne sa oštrim uglovima kao kod  prethodno spomenutih oblika povećavaju oštre, suprotstavljajuće frekvencije kojima dominira suptilna osnovna rađa-tama. Ovim se povećavaju neprijatne frekvencije pepela. To takođe znači povećanje osnovne suptilne rađa-tame na suptilno telo. Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci je pokazalo da je najbolje izabrati običan kružni pravilni oblik jer on ne povećava rađa-tama frekvencije.

Neki proizvođači urni za kremaciju reklamiraju nakit koji omogućuje rođacima da deo pepela zadrže u nekoj narukvici, ili privesku. U ovim privescima oni čuvaju i pramen kose preminule osobe, nešto osušenog cveća sa sahrane, ili nešto zemlje sa mesta sahrane. Iz duhovne perspektive ovo je veoma štetno za suptilno telo preminule osobe kao i za osobu koja to nosi. Molimo da pogledate tačku 4  za jasnije objašnjenje zašto ne treba da čuvamo  pepeo.

Da bi se urna zapečatila, od trenutka sakupljanja pepela pa do konačnog rasipanja, najbolje je da  koristimo belu pamučnu tkaninu.

7. Šta da radim sa pepelom mog kućnog ljubimca?

Preporučuje se da se i pepeo kućnog ljubimca raspe u vodi iz istih razloga kao što su prethodno navedeni.

Neki ljudi su izrazili želju da zakopaju pepeo psa ili mačke zajedno sa svojim pepelom. Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci pokazuje da je tako nešto vrlo štetno. To je zato što na taj način održavaju vezanost i time povećavaju mogućnost da ostanu vezani za Zemlju. Uz to, pepeo kućnih ljubimaca je više tama dominantan nego ljudski pepeo.