Prema duhovnoj nauci, pojanje Božjeg Imena je preporučena osnova duhovne prakse u današnje vreme, tj. u periodu razdora (Kalijugi). Pojanje se obavlja tokom celog duhovnog putovanja. Pojanje može da se radi bilo gde i bilo kad i zato je najprikladnija duhovna praksa.
Ova duhovna praksa, osim što je praktična, takođe je u skladu sa šest osnovnih duhovnih principa o kojima smo govorili malo ranije.
Duhovni princip | Kako je pojanje usklađeno sa osnovnim duhovnim principima? |
---|---|
Puteva ka Bogu ima koliko i ljudi
|
Ne očekuje se da svi ponavljaju isto Ime. Svaka osoba poje Ime Božanstva/Boga prema svojoj religiji ili tradiciji.
|
Od mnoštva ka jednom
|
Od mnoštva reči u molitvama ide se ka jednoj reči – Imenu Boga. Ta jedna reč je koncentrisani oblik Božje energije.
|
Od grubog i materijalnog (opipljivog) ka suptilnom (neopipljivom)
|
Pojedinac napreduje od čitanja Svetih knjiga, obrednog crkvenog Bogosluženja itd, ka suptilnijoj duhovnoj praksi, a to je pojanje Božjeg Imena koje može da radi bilo kad i bilo gde, i nije ograničeno vremenom i prostorom. Obično kada prisustvujemo obrednom Bogosluženju, ili idemo na hodočašće, misli su nam na drugom mestu. Kada pojemo, svesni smo okruženja, ali su nam misli sa Bogom
|
Duhovna praksa se radi prema duhovnom nivou ili duhovnom kapacitetu
|
Ovaj jednostavni vid duhovne prakse može da radi svako. Pojanje je osnova, a kako se napreduje ka višim oblicima duhovne prakse tako se usvajaju viši nivoi pojanja kao npr. pojanje bez pomicanja usana, zatim mentalno i na kraju neprekidno pojanje.
|
Obavljanje duhovne prakse koja odgovara vremenu u kojem živimo
|
Prema duhovnoj nauci, pojanje je duhovna praksa koja se preporučuje čovečanstvu za današnje vreme tj. za ovo doba (Kalijuga).
|
Ponuditi Bogu u skladu sa svojim talentom i mogućnostima | Svako od nas ima na raspolaganju određene resurse. Sve njih dobili smo od Boga. Osnovni princip u duhovnoj praksi je koristiti upravo ove resurse kao deo naše duhovne prakse i za duhovni rast kako bi služili Bogu. |