Ukratko: Gospodin Guruprasad Bapat nije mogao da pronađe nikakvo medicinsko rešenje za prevladavanje svoga stanja, odnosno opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP). Kada je medicinsko lečenje upotpunio sa duhovnim rešenjima, primetio je značajno poboljšanje i sada je u mogućnosti da vodi svakodnevni život sa pozitivnim stavom. Ovo je analiza slučaja ispričana njegovim rečima.
SSRF-Fondacija za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci, objavljuje ovakve analize slučajeva s namerom da našim čitaocima pruži usmerenja vezana za probleme koji se ispoljavaju na fizičkom ili psihološkom nivou, a čiji uzrok može da bude duhovne prirode. Kada je uzrok problema duhovne prirode, primetili smo da korišćenje duhovnih mera isceljivanja po pravilu daje najbolje rezultate. SSRF savetuje nastavak konvencionalnog lečenja zajedno s duhovnim merama isceljivanja za lečenje fizičkih i psihičkih bolesti. Čitaocma se preporučuje bilo koja mera duhovnog isceljivanja prema vlastitom izboru i na sopstvenu odgovornost.
Sadržaj
1. Uvod
Zovem se Guruprasad Bapat, iz Belgauma sam, grada u Karnataki, Južna India. Radio sam kao instruktor za računare u NIIT Institutu koji se bavi proučavanjem računarske nauke. Imam 31 godinu, duhovnu praksu (sadnu) prema savetima SSRF-a praktikujem od 2006. godine. Trenutno radim duhovnu praksu kao životno opredeljenje u SSRF-ovom Istraživačkom centru. Pre nego što sam započeo duhovnu praksu bio sam suočen sa mnogim problemima psihičke i fizičke prirode. Poboljšanje započinje tek posle započinjanja duhovne prakse. Jedan od problema sa kojim sam bio suočen je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP).
2. Kako je opsesivno-kompulzivni poremećaj uticao na moj svakodnevni život
Posle bilo koje radnje, imao bih sumnje da li sam ih dobro uradio. Ponavljao sam jednu te istu radnju nekoliko puta, dokle god um nije bio zadovoljen. Na primer, više puta bih zatvarao slavinu kako bih bio siguran da voda više neće curiti.
Isto se događalo i sa drugim radnjama. Na primer, kada sam odlazio sa određenog mesta imao bih sumnje da li sam uzeo sve svoje stvari i vraćao bih se i uzastopno proveravao, iako nisam ništa ostavio. Kod presvlačenja kreveta, imao bih osećaj da čaršavi nisu zategnuti dovoljno, pa bih ispočetka ponavljao nameštanje čaršava.
Kao rezultat svega toga, moje samopouzdanje je opalo, jer sam znao da se drugi ljudi tako ne ponašaju. Medicinska lečenja koja sam godinama primenjivao, nisu mi pomogla i kako su ponavljanja počela da se događaju i posle svake moje aktivnosti, stanje mi se dodatno pogoršavalo.
3. Prekretnica kada duhovni lek postaje rešenje za opsesivno-kompulsivni poremećaj
Upravo kada sam osetio da više nemam gde da se okrenem, došao sam u kontakt s gospođom Dr. Ašom Takar, tragateljkom SSRF-a, psihijatrom po zanimanju. Savetovala mi je da započnem duhovnu praksu i da se pri svakoj radnji potrudim da povećam duhovnu emociju ka Bogu. Pokušavao sam da naučim da prilikom molitvi zovem Boga u pomoć i zadržim duhovnu emociju da sam Bog radi svaku radnju kroz mene. Imajući ovo na umu, više nisam sumnjao jesam li nešto uradio dobro, jer Bog nikada ne greši. Ponavljanje radnji više nije bilo potrebno.
Druga dobrobit koju sam primetio je ušteda vremena jer mi više nije trebalo da stalno ponavljam radnje. Ono što nisam mogao da ostvarim 20 godina, uspeo sam da uradim u samo nekoliko dana. Moja unutrašnja želja za dozivanjem Boga da sve radi kroz mene od toga je dana stalno prisutna i ispunjen sam osećajem unutrašnje sreće.
4. Duhovna perspektiva opsesivno-kompulzivnog poremećaja
Sećam se da je 2006. godine Njegova Svetost Dr. Atavle održao susret sa nekoliko tragalaca o njihovoj duhovnoj praksi. Jedna tragateljka je ispričala kako je zbog opsesivno-kompulzivnog poremećaja imala velika ometanja na nivou uma. Rekla je da se drugi ne suočavaju sa takvim preprekama i osećala da se njen duhovni rast neće dogoditi kao kod drugih. Zbog toga je bila u stanju depresije.
Njegova Svetost, Dr. Atavle joj je rekao: ‘Ovaj psihološki poremećaj možeš da iskoristiš pozitivno za svoju duhovnu praksu. Ako se svaki put kada imaš opsesivne misli prisetiš Boga, to će biti jako dobro za tvoju duhovnu praksu. Na taj način ćeš imati pozitivan stav prema svojoj duhovnoj praksi.“
Reči koje je tada njoj izrekao ostale su sa mnom svih ovih godina i mnogo mi pomogle. Samo zahvaljujući započinjanju duhovne prakse i ulaganju truda da se poveća duhovna emocija, uspeo sam da se izborim sa ovim, inače obično neizlečivim stanjem za tako kratko vreme. Nadam se da će i drugi koji su u sličnoj situaciji biti nadahnuti da započnu duhovnu praksu i tako pronađu duhovno rešenje svojih problema. Izražavam neizmernu zahvalnost Bogu i Njegovoj Svetosti Dr. Atavleu.