Sadržaj
1. Uvod u duhovnu praksu otklanjanja mana ličnosti
Postoji izreka da je um odgovoran za čovekovo vezivanje (u ciklusima rađanja-umiranja ili sreće-nesreće) i izbavljenje (iz ciklusa rađanja i umiranja, ili u dobijanju duhovnog iskustva blaženstva i mira koji su iznad sreće i nesreće). Mane ličnosti (defekti) neke osobe odgovorne su za nesreću, kao što su njeni kvaliteti (vrline) odgovorni za sreću i zadovoljstvo. Kvalitete ili mane koje vidimo u pojedincu su refleksija kvaliteta i mana u njegovom podsvesom umu.
Da bismo vodili srećan život, a i za delotvornu duhovnu praksu, veoma je važno da lične mane pojedinca budu uništene, a vrline pridodate i razvijene. Čovekove lične mane predstavlju najveću prepreku u postizanju i doživljavanju sreće ili zadovoljstva. One su takođe glavna prepreka u trudu da se dođe do Boga, to jest u nečijoj duhovnoj praksi. Što je više mana ličnosti, više ima i grešaka u individualnoj i kolektivnoj duhovnoj praksi, a što je više grešaka čovek je sve udaljeniji od Boga. Dakle, da bi se ovo izbeglo, veoma je važno da uklonimo lične mane (defekte).
2. Šta je ličnost?
Kada pri obavljanju neke aktivnosti iste vrste impresija izlaze iz podsvesnog uma, to onda nazivamo nečijom ličnošću. Ukratko, ličnost označava prirodu osobe. Tako često ponavljane impresije koje čine našu prirodu mogu se klasifikovati kao kvaliteti/vrline ili mane/defekti.
Pogledajte članak i prezentaciju koji objašnjavaju funkcionalnu strukturu uma.
3. Šta su vrline i mane ličnosti?
Uopšteno, dobre impresije i navike se nazivaju vrlinama, a loše impresije i navike mogu da se nazovu manama. Dešava se da zbog određene crte ličnosti pojedinac ili drugo lice pretrpi neki bol ili štetu i to sve kao rezultat postupaka tog pojedinca. U ovom slučaju ta crta ličnosti pojedinca smatra se njegovom manom.
4. Akcije i reakcije
Naše akcije i reakcije zavise od naših impresija i navika. U proseku, od svih akcija i reakcija u našim životima, 50% su ispravne, a 50% su neispravne. Zbog neispravnih akcija i reakcija mi se suočavamo sa problemima, ili stvaramo probleme drugima. Time provociramo reakcije drugih osoba. Zato čovek treba neprekidno i detaljno da obraća pažnju na svoje akcije i reakcije.
5. Proces uklanjanja ličnih mana kao duhovna praksa
Proces uklanjanja mana ličnosti, iz perspektive da su one prepreka duhovnom rastu, poznat je kao „duhovna praksa otklanjanja mana ličnosti“. Svi znamo da se kap ulja ne može u potpunosti sjediniti sa vodom. To je zato što se njihove pojedinačne osobine veoma razlikuju. Isto tako, da bismo dostigli vrhunac duhovnog rasta tj. spoznaju Boga ili spajanje sa Bogom, moramo da otklonimo sve mane naše ličnosti jer Bog nema mana.
Čak i ako naš duhovni cilj nije onaj najviši tj. spoznaja Boga, već samo želja da izbegnemo loše posledice na fizičkom, psihološkom, društvenom ili duhovnom planu kako bi živeli ispunjen život, moramo bar do određene mere da otklonimo naše mane. Čak i delimično otklanjanje naših mana čini našu ličnost i našu okolinu pogodnijom za obavljanje duhovne prakse.