Opšti koncepti u Duhovnosti

Duhovnost treba da doživimo

U Duhovnosti reči imaju samo 2% važnosti, dok 98% važnosti leži u iskustvu.

Na slici vidimo dve obale i između njih most. Kako preći od intelektualnog znanja na drugu stranu, da bi to znanje i iskusili?

Kao što vidite, most predstavlja “duhovnu praksu” i ključ je za doživljavanje intelektualnog znanja. Duhovna praksa je kamen spoticanja čak i najinteligentnijim osobama koje čitaju ili slušaju nešto o Duhovnosti. Razlog je taj što se većina intelektualaca zapetlja u reči i na teorijskoj osnovi raspravlja o Svetim Spisima. Na kraju je ipak potrebno da iskusimo Duhovnost i reči napisane u Spisima. (Pogledati članak Šta su to duhovna iskustva?)

Ovo možemo bolje da razumemo  pomoću čuvene priče o učenom čoveku i čamdžiji.

Jednom je siroti čamdžija preko reke prevozio jednog veoma učenog čoveka. Dobar deo vožnje njih dvojica su provela u razgovoru. Učeni čovek je nabrojao nekoliko Svetih tekstova i pitao čamdžiju da li ih je i on pročitao. Kada mu je čamdžija odgovorio da nije, učeni čovek reče: “Protraćio si pola svoga života.” Kako je razgovor odmicao čamac je počeo da propušta vodu. Videvši šta se događa čamdžija upita učenog čoveka: ”Gospodine, znate li vi da plivate?” Na to mu učeni čovek  odgovori: ”Pročitao sam nekoliko knjiga o plivanju i skupio puno informacija o tome, ali ne znam da plivam.” Na to je čamdžija odgovorio: ”Onda je ceo vaš život protraćen. Čamac samo što nije potonuo!”

Učenom čoveku teorijsko znanje nije bilo ni od kakve koristi. Slično tome, da bismo prešli veliki okean svetovnog života i kroz njega doživljavali sreću, potrebno je da radimo duhovnu praksu, a ne samo da sakupljamo intelektualno znanje.