Osnovni principi duhovne prakse

Obavljanje duhovne prakse u skladu sa vremenom u kojem živimo

Satjajuga: Ovo je bila veoma čista era kad je prosečni duhovni nivo ljudi bio 70% (ovo je nivo Sveca). Ovi ljudi su bili toliko duhovno čisti da im je Put Znanja najviše odgovarao jer su imali potencijal da spontano razumeju prenesena značenja svih duhovnih spisa.

Tretajuga: Ovo je era u kojoj je prosečni duhovni nivo ljudi pao na 55% čime su izgubili potencijal da prate Put Znanja. Ali, i dalje su bili duhovno sposobni da prate Put isposništva (da recimo stoje na jednoj nozi 12 sati) i meditiraju (tragalac je mogao da meditira toliko dugo da se preko njega stvori mravinjak).

Dvaparjuga: Došlo je do daljeg pada u duhovnom nivou i ljudi su izgubili potencijal da se podvrgnu rigoroznom isposništvu i dugotrajnoj meditaciji. Zato je Božjom voljom učinjeno da ljudi mogu da napreduju obavljanjem obrednog bogosluženja. Ovi obredi i žrtvene vatre (jadnije) zahtevale su puno vremena i truda jer je prikupljanje odgovarajućih sastojaka zahtevalo mnogo vremena. Pored toga, obredi su bili vrlo opširni i detaljni. Ali, ljudi su bili dovoljno verujući da potroše vreme, napor i novac da bi ih radili.

Kalijuga: Ona se prevodi kao ‘Era razdora’ i to je vreme u kome danas živimo. Prosečni duhovni nivo ljudi je pao na samo 20-25%. Naš kapacitet da obavljamo bilo koju od gore spomenutih duhovnih praksi je značajno smanjen. Uzimajući u obzir turbulentna  vremena u kojim  živimo i nivo duhovnog zagađenja – Bog nam je omogućio da ipak duhovno rastemo. Jedina duhovna praksa koju On želi da obavljamo je ponavljanje Njegovog Imena.