U članku ‘Šta je duhovna emocija?’ objasnili smo duhovnu emociju. U ovom članku objasnićemo razliku između naših normalnih emocija i duhovne emocije.

1. Šta su emocije (bhavna)

Svi smo iskusili emocije (bhavna) u nama i u drugima. Emocije su naša osećanja koja se odnose na naš svetovni život. One su ustvari stavovi svesnog uma. Emocije nam određuju osećaj sreće, ili nesreće. Emocije se odnose na naše malo ‘ja’, pa prema tome, kada smo u emotivnom stanju, mi se identifikujemo sa naših 5 čula, umom i intelektom. Jaka emotivnost čini da se lako uvredimo u svetovnom životu i povećava našu svest o ličnoj egzistenciji. Zbog toga nas emotivnost po svojoj prirodi odvaja od Boga.

2. Šta je duhovna emocija (bhav)

Sa druge strane duhovna emocija (bhav) je stanje zajedništva sa Bogom. Povezana je sa podsvesnim umom (Čitom). Kada se probudi  duhovna emocija, osoba prevazilazi uobičajeno stanje poistovećivanja sa svetovnom egzistencijom. Svest o nečijoj ličnoj egzistenciji se smanjuje. Prema tome, u stanju duhovne emocije osoba prevazilazi malo ‘ja’ i identifikuje se sa velikim ‘Ja’. Duhovna emocija nam daje duhovno iskustvo Blaženstva (Ananda). Blaženstvo je stanje najuzvišenije sreće, koje prevazilazi stanje sreće i nesreće.

3. Kako razlikovati duhovnu emociju od emocije?

U slučaju jako emotivne osobe, često se pogrešno zaključuje da je osoba u stanju duhovne emocije (bhavu), a zapravo se radi o emotivnom stanju (bhavni) pogotovo kada se nalazi u nekom duhovnom okruženju. Na primer, to se događa kada je osoba dok je u crkvi i doživi jak emotivni bol, ili u prisustvu duhovnog učitelja (Gurua) sa kojim ima psihološku povezanost. Da li se doživljava emocija, ili duhovna emocija, možemo potvrditi samo kroz medijum aktivnog šestog čula (ESP). Takođe i na intelektualnom nivou možemo, ali samo donekle, potvrditi da li smo doživeli emociju, ili duhovnu emociju i to prema sledećim kriterijumima:

• Smanjenje ega ili ‘Ja’ stava: U stanju duhovne emocije postoji značajno smanjenje našeg ega. Tako možemo iskoristiti ispoljavanje ega kao pomoć u shvatanju da li doživljavamo emociju, ili duhovnu emociju. Na primer, možemo da proverimo da li osećamo ego u stanju duhovne emocije dok proživljavamo to iskustvo. Međutim, kad duhovna emocija ne traje dugo, ego se ubzo pojavljuje.

• Smanjenje svesti o telu: U stanju duhovne emocije, koliko se osoba poistovećuje sa raznim stepenima velikog ‘Ja’, toliko gubi svest o svom telesnom postojanju. Prema tome, kada se probudi duhovna emocija i ispolji u formi bilo koje od 8 tipova ispoljavanja duhovne emocije, recimo u vidu suza Blaženstva, itd., osoba nema svest o sebi. Na primer, neko ko je stidljiv i veoma rezervisan prema drugima, u stanju buđenja duhovne emocije, on prevazilazi svoj stid i ispoljava svoju duhovnu emociju i u prisustvu drugih.

  Jedan od SSRF tragalaca za Istinom, koji godinama radi u internacionalnoj banci, setivši se svog Gurua doživeo je duhovnu emociju hodajući ulicom. Suze radosnice, slivale su mu se niz lice, ali on je zaboravio na njih, prepustivši se stanju duhovne emocije.

• Iskustvo Priti, ili ljubavi bez očekivanja: Duhovna emocija je zapravo stanje iskustva Boga u nama i u drugima. Takođe je stanje u kome je naša svest o sebi veoma niska. Zato u tom stanju osoba doživljava ljubav bez očekivanja od drugih.  

• Hladne suze: Kada se duhovna emocija ispoljava u obliku suza, onda su one hladne, za razliku od suza izazvanih normalnim emocijama koje su tople.

• Vrsta plakanja: Plakanje izazvano emocijom, pogotovo tugom poput jecanja. Plakanje izazvano duhovnom emocijom je tiho.

• Osećaj nakon stanja: Kako je duhovna emocija stanje povezanosti sa Bogom, čak i posle izlaska iz tog stanja, osoba doživljava znakove poistovećivanja sa velikim ‘Ja’. To može da se doživi kao smanjenje uskogrudosti, povećanje stabilnosti, povećanje duhovne zrelosti, povećanje intelektualnog ubeđenja o značaju duhovne prakse i spoznaje Boga, itd.