Postoji mnogo razlika između tragaoca i duha koji radi duhovnu praksu.
- Različite namere: Glavna razlika je u nameri koja stoji iza obavljanja duhovne prakse. Tragalac ima nameru da mu se razgrade pet čula, um i intelekt na putu Bogospoznaje. Pod razgrađivanjem pet čula, uma i intelekta podrazumevamo identifikovanje sa Dušom ili Bogom u nama, tokom svih aktivnosti u životu. Namera duha je da zadobije što više moći ili energije. Za tragaoca takva namera znači smanjenje ega koji stoji iza funkcionisanja pet čula, uma i intelekta, a za duha to je povećanje ega.
- Smanjenje naspram jačanja želje: Pravi tragalac teži da smanji želje, dok duh koristi svoju duhovnu energiju da zadovolji svoje želje zaposedanjem ljudi itd.
- Uzdizanje naspram nanošenja štete društvu: Pravi tragalac radi za boljitak društva na duhovnom nivou u Univerzumu, dok duhovi skupljaju duhovnu energiju da bi nanosili štetu društvu.
Suština ove razlike, sa kojom namerom se obavlja duhovna praksa i stiče duhovna moć, može da se vidi ako se napravi poređenje sa radom u preduzeću da bi se zaradio novac. Ono šta osoba na kraju namerava da uradi sa zarađenim novcem u velikoj meri zavisi od nje. Cilj sa kojim neko koristi duhovnu energiju definiše da li ćemo kada umremo otići putem ‘tragaoca’ ili ‘duha’.