Odgovor na ovo pitanje mora da se razmotri sa više tački gledišta. Međusobno delovanje faktora koje ovde navodimo je složeno i nijedan od njih ne može biti posmatran izdvojeno.

Molimo vas pogledajte i članak Faktori koji utiču na delotvornost sredstava duhovnog isceljivanja.

Slede neke perspektive koje bi trebalo uzeti u obzir kada se posmatraju šanse da osoba bude izlečena od raka metodama duhovnog isceljivanja.

1. Uloga sudbine kao uzročnog faktora i potrebna količina duhovne prakse

Bolesti opasne po život kao što je rak, neizbežno su sudbinski predodređene. Pod sudbinom podrazumevamo onaj deo života koji moramo da prođemo, kao posledicu dugova iz prošlosti koji su predodređeni rođenjem. To može da nam donese sreću i/ili patnju.

Molimo pročitajte članke o sudbini, naročito deo duhovni uzrok problema u životu.

Kad kažemo da je rak sudbinski predodređen, to znači da je stvarni uzrok (sudbina) duhovne prirode. Zbog toga, takav uzrok može da bude prevaziđen edino odgovarajućom duhovnom praksom, kao osnovom duhovnog isceljivanja. Pri tome mislimo na duhovnu praksu koja se radi prema šest osnovnih principa duhovne prakse.

U zavisnosti od težine sudbine, potreban je odgovarajući kvantitet duhovne prakse da bi se sudbina prevazišla. Duhovna praksa može da:

• Poništava sudbinu i u tom slučaju rak biva izlečen, ili

•  Štiti od sudbine i u tom slučaju osoba ne oseća patnju koja prati bolest kao što je rak.

Ukoliko rak nastaje zbog:

• Manje teške sudbine: U takvim slučajevima rak se dijagnostikuje u ranoj fazi, pre nego što nastanu neke nepovratne promene, obično je to dobroćudni oblik tumora tj. onaj koji se ne širi na druge organe i ima dobru prognozu, odnosno postoji šansa za oporavak. Da bi se prevazišla manje teška sudbina i da bi se izlečili od raka, trebalo bi dnevno da obavljamo 4-5 sati duhovne prakse (prosečno dnevno).

• Umereno teške sudbine: U slučajevima raka nastalim zbog umereno teške sudbine, bolest se otkriva kasnije kad su već nastale organske promene. Da bi se prevazišao rak prouzrokovan ovakvom sudbinom, trebalo bi da redovno obavljamo intenzivnu duhovnu praksu u većem obimu (10-12 sati dnevno).

• Teške sudbine: Ovde je rak obično maligni, otkriven kasnije sa nepovratnim promenama i ima veoma lošu prognozu. Da bi se prevazišla ovakva bolest potrebno je da se dugo obavlja intenzivna duhovna praksa i neophodna je milost Sveca, ili Boga.

U slučajevima teške sudbine, osim ako ne postoji neki veoma jak razlog (npr. osoba obavlja intenzivnu duhovnu praksu i ima želju za Bogospoznajom, te zato ima dobru šansu da napreduje duhovno ako joj život bude produžen izlečenjem), Sveci generalno ne utiču na sudbinu.

2. Koji su drugi duhovni uzroci koji se pojavljuju u zavisnosti od nečije sudbine?

Ako faktor sudbine zavisi od suptilnog tela preminulog pretka, ili duha koji izaziva rak, dijagnoza ovog duhovnog aspekta i odgovarajući tretman pomažu u povećanju efektivnosti i smanjivanju vremena potrebnog za lečenje. U takvim slučajevima, zavisno od duhovne prakse, moraju biti dodate i specifične metode duhovnog isceljivanja usmerene na prevazilaženju tog duhovnog faktora.

U slučaju raka prouzrokovanog teškom sudbinom, ili duhom, postavljanje dijagnoze raka može da kasni zbog minimalnih šansi za izlečenje.

3. Vreme započinjanja duhovne prakse

U zavisnosti od toga u koje vreme neko započne duhovnu praksu, mogu ili da izbegnu sudbinski predodređene bolesti, ili njihov intenzitet može da bude smanjen. Smanjenje patnje će biti direktno proporcionalno sa kvalitetom i kvantitetom obavljene duhovne prakse u poredjenju sa tim koliko je teška nečija sudbina.

Pogledajmo sledeći primer:

• Janko ima rak želuca.

• Rak je nastao u januaru 2004. godine, a dijagnostikovan je u septembru 2005. kao ’rak drugog stepena’.

• Napredovao je do ’raka trećeg stepena’ u januaru 2007.

• Duhovni uzrok je umereno teška sudbina. Ne postoje drugi duhovni faktori koji pogoršavaju slučaj.

• Od 100 jedinica patnje/nesreće koja je Janku predodređena da prođe u toku života, rak uzima 10 jedinica.

Pogledajmo nekoliko mogućih scenarija koji su povezani sa vremenom započinjanja duhovne prakse i sa njenim intenzitetom.

Iz navedenog se može videti da je uvek bolje sprečiti nego lečiti. Bolje je možda nekad i preterati u opreznosti i redovno povećavati nivo duhovne prakse kvantitativno i kvalitativno. Ovim je naša sudbina poništena i rastemo duhovno, ispunjavajući svrhu života.

4. Da li dolazi do degeneracije organa?

Ako je organ oštećen, ili je došlo do degeneracije, u skoro svim slučajevima šanse se ne mogu preokrenuti metodama duhovnog isceljivanja. Ovo važi čak i kada je uzrok oštećenja organa u duhovnoj dimenziji. Međutim, intenzitet bolesti može da se smanji.

5. Račun uzimanja-davanja sa doktorom

Sledeći faktor koji je poželjno uzeti u obzir je račun uzimanja-davanja koji imamo sa doktorom. Ako je račun negativan, može da se dogodi da i iskusni lekar nenamerno previdi aspekte pacijentovog slučaja i produži patnju. Ako je račun veoma pozitivan onda sve može da izgleda kao da doktor ima poseban intuitivni osećaj koji medicinski tretman da primeni.

Zbog računa uzimanja i davanja sa doktorom nekad se dešava da se pacijent još više razboli iako ga ovaj doktor leči. Spolja mi to vidimo kao nemarnost lekara. Ali, na duhovnom nivou ustvari račun se na ovaj način namiruje. Račun uzimanja-davanja je i razlog zašto se opredjeljujemo za određenog lekara.

6. Zaključak

• Sve velike bolesti koje su opasne po život, kao što je rak, imaju duhovni uzrok i sudbinski su predodređene.

• Faktori koji utiču na izlečenje raka su složeni, a moderna nauka je ograničena samo na fizičku i psihološku dimenziju.

• Odgovarajući medicinski tretman zajedno sa duhovnom praksom i metodama duhovnog isceljivanja povećava šansu izlečenja, ili smanjuje intenzitet bolesti u slučajevima teške sudbine.

• 100% izlečenje je moguće ukoliko je:

  1. postavljena 100% specifična dijagnoza duhovnog uzroka.

  2. primenjena 100% specifična i odgovarajuća količina duhovnog isceljivanja u toku odgovarajućeg vremenskog perioda.

• Na kraju ono što je najvažnije, ako pogledamo kako živimo život iz duhovne perspektive svrhe života, videćemo da u većini slučajeva ljudi nemaju želju da rastu duhovno. Iz čisto duhovne perspektive nije bitno da li će život takve osobe da bude produžen za 4-5 godina kad će ga u svakom slučaju potrošiti na svetovne stvari. Međutim, ukoliko je osoba iskreni tragalac za Bogom i potrebno mu je još nekoliko godina da radi duhovnu praksu na Zemlji i dostigne više duhovne nivoe nakon fizičke smrti, sam Bog će da produži život takvoj osobi.